SUCK MY SCARS

Ne znam kako da opišem koliko mi je falio taj glas. Možda je najbolje to opisati tako da sam se počela tresti kada sam čula Negative Creep. Doslovno. Ležala sam na krevetu i počela sam se tresti kada je počeo refren. Nisam ja normalna. Jučer sam skinila 3 bootlega. Danas sam skinila verziju In Utera koju je Kurt htio objaviti. Zabranjenu, prljavu verziju. Verziju koja je trebala uništiti karijeru benda. Neobjavljenu verziju, naravno. Ne trabam valjda napisati koliko bolju verziju. Meni najdraže pjesme (Serve The Servants, Milk It i Radio Friendly Unit Shifter) zvuče tako moćno i tako bolje, pogotovo Milk It. Vjerojatno zbog toga što obožavam nesavršeni zvuk. Zbog toga volim demo snimke. Zbog toga volim Nirvanu. Jer znam da će uvijek zajebati. Znam da nikada ništa neće biti isto. Solaže će uvijek odsvirati drugačije, pjesme će uvijek otpjevati drugačije. Ili će pjevati Negative Creep kao falset ili će se derati Come As You Are kao manijak. Ili će se početi smijati usred Slivera. Ili će jednostavno zaustaviti svoju najpoznatiju pjesmu da bi rekao tehničarima da ugase plava svjetla jer mu se ne sviđaju. Na kraju će se zahvaliti na svjetlima i nastaviti s pjesmom tamo gdje je stao. Nikada se ne može znati hoće li se na kraju koncerta baciti u publiku ili će se baciti na bubnjeve. Možda će samo pljunuti u kameru, a možda će drkati u kameru i na kraju pljunuti. Niz je mogućnosti. Isto, nikada se ne zna kako će se obući na koncertu. Piđama, đemper posuđen od prosijaka, obično, haljina, kostim dinosaura, odijelo ili body. Niti se ne može znati kako će preurediti pjesmu. Isto tako, set je uvijek nepredvidljiv. Može koncert započeti s Polly, a može i s nekom življom pjesmom. Može svirati School poslje About A Girl, a može i neku mirniju pjesmu. I to volim. Zbog toga obožavam slušati koncerte. Jer su uzbudljivi i nepredvidljivi. Volim ih i gledati. Mada mi se nakon drkanja u kameru malo zgadio. No svejedno, volim ga gledati. Samo se bojim da ću pokupiti njegove kretnje. Već sam pokupila stil sviranja i to mi pomalo ide na živce. Pokupila sam iživljavanje na gitari i te anti solaže. Kao i vječitu upotrebu powerchorda. Čak i sviram na istim efektima. I koristim istu jebenu trzalicu. No dobro, preživjetu ću to, mada nisam jaka osoba. Ugalvnom ne znam više ni zašto sam počela pisati ovaj post. Da, mislim da sam krenila pisati o tome kako i zašto volim slušati (i gledati ako sam u mogućnosti) Nirvanine koncerte. Zapravo, da budem iskrena ni ne gledam baš Davea i Krista. Fiksirana sam na jednu osobu koja hipnotizira dok ga se gleda. Ako neko priča dok ja gledam Nirvanin DVD ili nešta ja ću počet isijavat negativnu energiju. Bar Vlatka tako kaže. Nikada taj trenutak neću zaboraviti. Prošlo ljeto. London. Prvo gledanje Nevermind DVD-a u životu. To je bio drugi dan u Londonu i Mia i ja smo jako htjele gledat DVD. Ili sam sam ja htjela jako gledat, a Mia ga je samo hjtela gledat,više se ne sjećam. Stavile smo DVD, sjele na kožni kauč i u krilo uzele štrudle s višnjama (obje ih obožavamo). Ja sjela do zvučnika (da bolje čujem i da brže naučim DVD napamet), a Mi apokraj mene. Do Mie Vlatka, koju DVD i nije baš zanima, ali gledala je s nama. Ines (koja nema nimalo zanimanja za to) je sjela do Vlatke. I počinje DVD. Ja u transu. Skoncentrirana do boli. Smeta mi to što čujem kako Mia i ja žvačemo. Ukipljana sam. Ines se ide otuširati. Kurtove slike, isječci s kmoncerata. Već smo vlažne, ako iko progovori mogla bi udaviti tu osobu. Vlakta komentira kako je Kurt dobar, ja još ne isijavam negativnu energiju, volim slušati dobre komentare o njemu. Mia i ja na sve odgovaramo s da i ne. Ili najčešće aha. Na to dolazi Ines i počinje govoriti nešta o vodi. Ja kipim. Vlatka osjeća negativnu energiju. Rekla je da je mislila da ćemo se i Mia i ja raspukniti u tom trenutku. Trenutak kada Kurt ruši mikrofon usred Breeda i ruši se na koljenja i onda tkao pjeva je savršen. Rasplakao me zbog toga što smo ga izgubili jer bio je tako genijalan. Još jedan trenuak vezan uz isijavanje energije. Opet Engleska. Bili na izletu u Brightonu. Ja ugledala Kurtov poster (mada sam ih već kupila par). Opet sam se sva uspjenila i skakala okolo koa luđak kada sam ga kupila. Poslje postera vidila ja u jednoj trgovini MOJO s Kurtom na naslovnici. Opet po starom. Kupila ja i to. Šećer na kraju. Nevermind gramafonska ploča (samo po sebi ništa, već sam pisala da ne volim Nevermind) na ružičastom vinilu. Moram to imati, moram to imati. Sretna, sretna sretna. Svršavam. Jako svršavam. Pozitivna energija. Puno pozitivne energije. Opet isijavam. Izlazimo van iz trgovine. Ja zujim uoblaku sreće. Vlatka nešta govori ja ne čujem, pokazujem Miji ploču. Svršavam. Ulazimo Mia i ja u trgovinu. Šetamo po trgovini i ja sretna zujim. Nailazimo na dildo u obliku kaktusa. Zapitamo se gdje smo i skontamo da smo nekom čudnom, perverznom sex shopu. Bježimo van. Vlatke i Ines nema. Ja i dalje zračim srećom do kraja dana. Idući dan, London. HMV trgovina. Trčim do odjela sa slovom N. Trpam u ruke sve šta još od Nirvane nemam. Znači single CD-ove i box set s intervjuima. Odlazim do postera. Mmmmm, poznata slika s Unpluggeda koju obožavam (plava pozadina, njegovo lice jedino na slici. Nirvana poster, slika uslikana za promociju SNL-a. Anton Corbijn uslikao. Kurt sa svojim bjelim naočalama. Kupujem i taj poster (opet svršavam). Knjiga s rječima Nirvaninih pjesama. Ne treba mi, ali svejedno kupujem, moram to imati, umutra ima ljepih slika. Opet svršavam i sretna sam. Mia me zove. Drži strip o Cobainu (God Speed). Ja joj ga trgam iz ruke, listam i svršavam i odlučujem ga kupiti. Na kraju odem do PJ Harvey dijela i kupujem jedini njen CD koji nemam. Rare jedan. Svršavam i dalje. Jedva to sve teglim do blagajne, neopisivno sretna. Prodavač me čudno gleda. Trošim hrpu novaca (80 funti) i ne ostaje mi više ništa (samo euri). Ja hodam sva sretna, opet ne gledam oko sebe. Crveni autobus me skoro pogazio. Vlatka me drži za ruku. Idemo do trgovine razglednica. Mia, Ines i Momo ulaze unutra. Vlatka i ja smo vani. Razglednice s Cobainom. Nemam novaca pa ih kradem. Opet svršavam (u ovom postu ću još koristiti ovu riječ puno). Kradem i naočale, kada mi već tkao dobro ide. Mia izlazi i ostavljamo Momu i Ines same unutra i idemo sjesti. Ja isijavam energijom. Pozitivnom. I isijavam znatiželjom. Šta je u tom box setu za koji ni ja nisam znala da postoji? Dolazi Momo, daje nam neku vrećicu i bježi. Ja sam to tek kasnije saznala. Ništa u tom trenutku nisam kontala. Dolazi radnica iz trgovine s telefonom i kaže da će zvati policiju. Ja se uplašila. Stomak me počeo boliti i preznojila sam se. Kaže ova iz trgovine da platimo ono šta je Momo ukrao. Meni pada kamen sa srca, nije došla zbog nas. Opet sam sretna. Onda se još nešta desilo, nevezano uz Nirvanu. Sjedamo pred banku. Idemo Mia i ja čitat strip o Cobainu. Ja se rasplakala na trećoj stranici. Vlatka (koja je sjedila daleko) pita me jesam li dobro. Očito sam opet isijavala jer nije mogla vidjeti da plačem i nije me mogla čuti. Nisam jecala nego su mi sam curile suze i na sebi sam imala sunčene naočale (one ukradene). Dolazimo do busa i svi me pitaju šta nosim u toj vrečurini. Kada pogledaju unutra kažu mi da nisam normalna. Još jedno sjećanje iz Engleske vezano uz Nirvanu. Predzadnji dan. Shakespeareovo rodno mjesto. Trgovina CD-ova. Nirvanin DVD koji nemam. Svršavam. Mia me zove i maše nečim crnim. Govori mi kako zna da ona ima nešta šta ja jako želim. Vijamo se po trgovini. Daje mi Nirvana majicu. OFFICIAL Nirvana majicu s logom benda. Veličine S. Sretna sam, svršavam i grlimo se. Kupujem to. Iduća postaja - knjižara. Who Killed Kurt Cobain i biografija PJ Harvey. Još jedan orgazam. Izlazimo van. Idemo do groblja ručat i divit se stvarima koje smo kupile. Imamo one pirilice koje se imaju na partijima i imamo havajske ogrlice oko vrata, Mia, Vlatka, Ines i ja. Mia i ja pririmo i vičemo i pokazujemo peace. Vlatka govori kako smo očito jako sretne. Pirimo jedna drugoj u uši i lice. Ovi iz škole nam dobacuju da nismo na gay paradi. Sretna sam. Svejedno mi je šta drugi misle. Nastavljamo to. U busu nas profesorice mole da prestanemo piriti. Idući dan, zadnji dan u Engleskoj. Ja posudila 30 funti ako slučajno nađem nešta o Nirvani ili PJ HArvey (moja druga opsesija, sam se u Polly Jean JOŠ nisam zaljubila). Dragana ima migrenu. Svi ostaju s njom osim Mie. Mia ide samonom u pohod. vidimo ženu kako ima naočale kao Cobain (one bjele). I meni i Miji preneugodno da je pitamo da mi ih proda. Ja se nadam da ću ih negdje naći. Idemo u knjižaru. Kupujem još 2 knjige o Kurtu (ne znam točno koje sam kupila tamo, ali bile su skupe). Svršavam i prelazimo cestu. Skoro su nas pogazili auti i crveni autobus. Ulazimo u Virgin Megastore. Odjel s posterima. Živčani slom. Nemam niše novaca. 3 Cobainova postera koja još nemam! Užas. RAsplačem se od muke. Bijesna sam. Kada sam na nuli bit ću na još većoj! Idem gledati DVD-ove. 2 Nirvana DVD-a koja još nemam! Da, sada sam stvarno na nuli. Prelazimo opet cestu crveni autobus, skoro nas je pogazio. Opet. Astoria Theatre na uglu. Da, tamo je Nirvana imala savršen koncert 1991. i 1990. Gledam u nju i sjetna sam. Idemo u gay park. Gledamo kakvih ljudi ima, Mia i ja. Plava dugačka kosa, svira crni Fender Stratocaster, kao Kurt 1991. Dolazimo bliže. Ima Cobainovu sliku na gitari. Ona ga ne gleda. Ja doživljivam još jedan orgazam. Dolazi njegov dečko. Odlazimo na drugo mjsto. Dolaže svi i idemo prema Big Benu. Opet smo zadnje u grupi, kao i obično. Sada su i Vlatka i Ines I Dragana s nama. Dragana i Vlatka nam govore da se uklopimo u gay četvrt i da se držimo za ruke. Počinje kiša. Moramo sjest negdje. Daju nam sat slobodno. Sjednemo ispod nečega. Ostali (ne grupa nego naši prijatelji) išli pričat s nekim. Mia i ja išle čitat Kurt Cobain: Nirvana Years. Predivna knjiga. Svaki dan u njegovom životu. Plus slike. Kiša pada na knjigu i ne vidi se da plačem. Mia ne zna da ja stvarno plačem i govori mi kako to ne pada kiša nego ja plačem. Noć u busu. Užas. Zaspala sam slušajući Nirvanin koncert. Del Mar, California 1991. Orgazam, orgazam, orgazam. Dan u Parizu, užas. Noći se ne sjećam. I tako, to su moje Nirvana uspomene s tog putovanja. Ne sve. Ne da mi se opisivati Minhen. Ali kratak opis, došla sam u trogvinu i natrpala ruke svim primjercima svih Nirvaninih CD-ova koje su imali. Svih gramafonskih ploča i DVD-ova. Na kraju sam sve to vraćala na police i kupila samo 3 DVD-a i poster.
Točno 6 mjeseci poslje Londona išla sam u Njemačku, u Koln. Nisam baš bila u prilici nositi puno novaca sa sobom, nisam imala ni 200€ i od početka puta sam se grizla zbog toga šta će biti ako ja nađem nešta u vezi Nirvane i Kurta i ne budem imala novaca za to kupiti. I tako, na putu sam slušala Celebirty Skin od Hole i tražila Kurta u svakoj pjesmi. I našla sam Kurta u svakoj pjesmi. I od Osjeka do Kolna sam neprestavno slušala taj album. I bilo je predivno. Na svakom stajalištu sam tražila naočale kakve je Kurt imao, ali nigdje ih insam našla. Kada sam stigla u Koln prespavala sam cijeli prvi dan i jedva čekala sljedeći - da idem u grad. Napokon u gradu. Vidim natpis Hard Rock Caffe. Uđem unutra, bez nade da će biti išta u vezi Kurta. Potjera me na WC. Idem ja na WC i u WC-u - njegova slika. Piljila sma u nju oko 10 minuta i smišljala načine na koje bi ja tu sliku mogla ukrasti. Ne znam s kojeg je koncerta, samo znam da je iz 1991. I tako ništa od krađe fotografije. Samo sam je uslikala i onda presretna svršavala na to. Inače, to je jedna od rijekih slika koje sam onda prvi put vidjela. Ošla ja u Satrun, ogromnu trgovinu CD-ova. Tražim postere, nenađem ih. Nadam se da ću među CD-ovima naći bootleg - nenađem. Odem do DVD-ova. SLina, uzbuđenje, orgazam. IMAJU ONA 2 DVD-a ZA KOJE U LONDONU NISAM IMALA NOVACA!!!!!!Haha, naravno da sam ih kupila. Cijelo popodne sam provela gledajući te DVD-ove i misleći i sanjarući o Kurtu. Bilo je predivno. Da, sjećam se i idućeg dana, bila je nedjelja. Išla ja u grad, samo da ne budem unutra. Mia me je zamolila da joj, kada sam već u Njemačkoj, kupim Harry Potter sličice za 20€. Tako da sam išla obilaziti kioske u podzemnoj. Čak se nijednom nisam izgubila, samo da se pohvalim. Uđem u jedan ogroman. Kurtovo lice na naslovnici časopica. MOJO grunge (kako mrzim taj izraz) special. Njegova slika iz 1992 na naslovnici. Svršavam, naravno i kupujem istog trena. Iduća trgovina koja je radila bila je neka s poklonima. Uđem, ništa. Pogledam malo bolje, Tokio Hotle stvari. Poludim. Ne podnosim ih i gade mi se. Pogledam još bolje - hey! Posteri!!!!!!!! Ali samo mali. Nakon hrpe ogavnih muškaraca koji mi se gade (Orlando Bloom, Brad Pitt, Vin Diesel, Leonardo DiCašprio, Colin Farell, Chad Michale Murray, Ben Assfleck i kompanija) nailazim na njega. Polu -akustični radio session za -nizozemski radio. 25.11.1991. isti taj dan su svirali u Amsterdamu u Paradisu. Neke od Kurtovih najljepših slika uslikane su na tom sessionu. Sigurno ih svi zante. Crno-bijele, on u kožnoj jakni, akustična gitara. E da, poster s tog sessiona. On kako puti. Mali doduše, ali meni je i to bilo dovoljno za sreću. Kupila sam si još bombona i tako to. NASTAVIT ĆU KASNIJE