SUCK MY SCARS

Vratila sam se u normalu. Nisam izgubljena i opet znam ko sam i opet sam si normalna. I ipak imam menstruaciju izgleda. I jedna jako ljepa, ljepa stvar. Sanjala sam! Konačno, nakon što dvije noći nisam opet sam sanjala. Inače, kada ne sanjam jako sam psihički iscrpljena i sva sam jadna, izgubljena i zbunjena. Baš sam takva bila jučer i prekjučer. Eto, sada sam sanjala pa sam ljepo sretna. Mada je san bio jako kratak, ipak je bio san. Ipak sam pobjegla od ovog ogavnog, ljigavog i bezdušnog svijeta koji mrzim. Ne znam, i dalje su mi snovi bijeg, mada nisam u depresiji. Uvijek će biti, izgčeda. Ali snovi su tako fora i tako ih volim. Nekada su mi najzabavniji dio dana. Uglavnom o čemu sam sanjala:
I dalje smo bili u onom istom mjestu, samo nije bilo crva. I polja kukuruza su bila malo drugačije raspoređena, ali ipak ih je bilo. I opet je počeo neki rat. Prvo smo svi ljepili fotografije u album, a onda su po nama počeli pucati s neke utvrde iznad grada. brzo smo počeli bježati i išli smo kroz neku šumu, jako mračnu šumu. U toj šumi je bilo snijega. Tražili smo mjesto gdje ima svjetla i gdje bi se mogli sakriti. I u nekoj udubini našli smo kuću ugrađenu u zemlju. Imala je i peć, ali ne i drva da bi mogli naložiti. Upalili smo svjetlo i odlučili da moramo naći drva. Vlatka i Mia u ostale u kući budući da se Mia bojala mraka. Mi ostali smo otišli tražiti drva. Sjeli smo u neka rudarska kolica i išli smo po šumi. Kolica su se prevrnula i ja sam upala neku vodu. Tako da sam bila mokra. Kada smo skupili drva krenuli smo se vraćati nazad. I vijao nas je veliki medvjed. Ali uspjeli smo mu pobjeći. Ja sam se u toj kući okupala i osušila i nastavili smo ljepiti te slike u album, ali onda smo čuli pucnjavu i krenuli smo bježati. Izašli smo iz šume i bili smo ispod nekog polja kukuruza. Počeli smo se penjati na to polje kukuruza. Kada smo se popeli gore su bili Lucija, Matija, Jelena i Sara. I oni su se sakrivali u kukuruzima. Mi smo nastavili bježati kroz to polje i došli smo do Aljmaša. Aljmaš je izgeldao kako uobičajeno izgleda u mojim snovima. Znači Dunav je bio predivno zelenkasto-plav i mamio je na kupanje, ali s preke strane bili su Srbi i pucali su na nas. Morali smo i od tamo otići. Onda je došao moj mrtvi deda i rekao nam je da se vratimo u onu šumu u kuću jer tamo sada više nema nikoga. I opet smo prošli kroz to polje kukuruza i došli smo na rub. Bilo je jako strmo i nismo znali kako skučiti dolje, a da se ne ubijemo. I onda smo uzeli taj album za fotografije, svi smo se uhvatili za njega i ljepo smo doletjeli dolje. Krenuli smo kroz šumu i ovaj put je Dora pala u vodu, a ne ja. I mi svi smo se smijali i onda smo se izgubili u šumi, ali već je počeo padati mrak (a i ovako je bilo mračno) i svi smo se uspaničili. Na kraj smo ipak našli kuću, otišli spavati i onda sam se probudila.
Eto, to je moj zadnji san. Nije zanimljiv kao oni prije, ali bar je san. A to je ono što mi je trebalo u ova zadnja 2 dana. I da, ne znam jel sam se pohvalila ili ne. To je za mene veliko postignuće - dobiti 2 iz zadataka budući da zadatke ne kužim. Imala sam ih 4 točna od 6. Inače i da sam imala 6 od 6 dobila bi 2. I ovom prilikom zahvaljujem Sari (ne onoj koju sam sanjala) za to što mi ih je riješila i omogućila da imam 2 na polugodištu usprkos tomu što nemam pojma matematiku. Još sam trebam sredit fiziku.