Clash with reality

ewo mene ljudopfi i ja sam živa, ali jednostavno ne stignem ništa napisati od silnog izležavanja pred TV-om! Valentinovo je prošlo baš kako sam i mislila, nitko me se nije sjetio osim mojih frendica, bar nešto...ma problem je u tome što ja uvjek nađem nekog lika ili prije ili poslje tog dana pa nikad ne dobijem poklon,šmrc...ali dobro šta se može...moram reć da sam malo bolje otvorila oči i vidjela jednog slatkog dečka, ali o tome ću kad izvidim situaciju...sad sam bila na nekom partyu,bilo je dobro, ali ja sam navodno bolesna pa nebi smjela nikuda, ali nisam mogla sjediti u kući pa me mama ipak pustila van...a šta će samnom kad bi joj cikutala kraj ušiju dok god me nebi pustila, a moju frekvenciju ne želite čuti, vjerujte mi...joj kako mi se sada...mmm...ljubi...a šta ću, sad bi baš onako nekog zgodnog lika koji se dobro ljubi kraj sebe...tko zna možda uskoro i nađem... onak skužila sam (nemojte sad reći da kasno palim) da su muški takve svinje,da ne postoje veće, mislim znala sam ja to i prije, ali da su baš tolike svinje to nisam znala...a oni kao nama govore da su sve žene kurve, ma budale jedne, sad će ispasti da sam ja neka teška feministica, ali nije tako samo govorim istinu, pa ko ima šta protiv neka se izjasni (daws, čast izuzecima, ali ti si mi frend, pa se to ne broji)...

moje teorije o dragom nam muškom rodu:
-život bi bio puno jednostavniji bez njih, ali život bi opet tako bio ne moguć bez njih...
-često ispadamo budale kad im vjerujemo na svaku "oprosti nisam htio", ali u biti oni sami od sebe prave budale na taj način i dokazuju pravilo...
-ne, njima stvarno ne treba vjerovati ni kad pričaju o poljoprivredi, jer sve su te priče za malu djecu...
-u glavi im je samo jedan centar ,sex oko kojeg se možda vrti još:kako ju zbariti?, koja pička! i hoće li mi dat?...

ima još puno istine o muškarcima, ali neželim ih više vrijeđati, znam ja da istina boli pa da neki nebi umrli od bolova, poštedit ću ih te muke...lol...ma stvarno sam sad nabaljezgala puno svega, ali trebate mi oprostiti jer sam bijesna na cjeli muški rod...........STVARNO ČAST IZUZETCIMA.........

..........sve je bolje od tišine koja grize..........(pa čak i dečki)..lol...............

-eee...ewo ja došla sa godišnjeg odmora pa se sjetila da bi i ja trebala nešto napisati...mislim ono ovih tjedan dana mi je bilo toliko naporno da nisam znala gdje mi je glava...uopće neću pričat o školi jer je bilo svakakvih sranja tak da mi se neda ni spominjat...važno je jedino to da sam spušila danas komad iz umjetnosti,ali jebiga to mi je prvi komad u duuugom periodu(mislim moram se pohvalit da nebi ispalo da dobivam komade malo-malo) kad smo kod komada baš bi mi trebo neki komad sad za valentinovo, ali ne u školskom nego u telefonskom imeniku,hehe...ljudi iz mog imenika, nemojte se uvrijedit, ma i vi ste ljepi i zgodni, ali ja jednostavno oću nekog novog upoznat, a u zadnje vrijeme se samo vrtim u krug i nikako da izađem iz njega...osjećam se strašno usamljeno u gomili izbezumljenih ljudi...
svijet mi postaje težak i teret nosim na leđima, samo čekam trenutak kada ću puknut i istresti se na nekoga, a taj netko će naravno biti neka kriva osoba koja neće ni znati za moje stanje...
imam osjećaj da u svi ljudi sretni,a da se sva nesreća stresla na mene...to stvarno nije humano...postoji dečko koji mi se navodno sviđa ustvari to je samo moja burna mašta od koje ne mogu pobjeći...možda zvuči glupo i otrcano, ali tek sad sam shvatila da ja u biti uopće nisam tako zagrijana za tog dečka, ali jednostavno mi se ne sviđa nitko drugi, totalno sam zasljepljena i nikoga ne vidim, mislim da kad bi mi netko došo pred nos to nebi mogla prepoznati, imam očnu mrenu, a ne znam ni zašto?? pitam se dali mi je uopće stalo da nađem nekoga, ne ja nisam očajna, ima dosta ljudi s kojima sam mogla i mogu biti, ali jednostavno mi ne odgovaraju po karakteru, jer izgled im je dobar, stvarno nije u njima problem, nego u meni...i sad iz dosade si stvaram neku izmišljenu ljubav, mogu reći iluziju ljubavi jer ona se samo čini prisutnom, a biti nikada nije ni postojala...
ispada da sam neka bezosjećajna, ali nisam, čak sam i previše osjećajna ponekad...
svi normalni ljudi imaju nekoga, a meni se neda tražiti...
možda sam previše ljena, ali u ovom gradu nema nikoga, svi dečki su skoro šminkeri koji uživaju na cajke, a ja samo oću nekog poštenog rockera ili nešto slično, zar tražim puno?
ne u ovom gradu nema nikoga...
svi su sretni, svi se vole, valentinovo dolazi...
zar baš svi?
da, svi osim mene...

hye...ewo ja dobila potrebu opet za pisanjem iako pišem malo, malo...hoću reć non-stop...uglavnom...danas sam neka u badu, dijellom zbog toga što sam trbala ići van, a na kraju nisam, dijelom zato što sam solo i ubijam dosadu, ali nikako da ju ubijem...ewo slušam six pack jer mi to trnutno najviše paše...sutra idem van i već sad razmišljam kako neću pit, a ustvari mi se pije, ali sama sam sebi rekla da neću pa da vidim koliki sam karakter, ali ja uopće nisam karakter i to me najviše jebe kod mene...ewo jedne pjesme koja opisuje moje stanje...

Vreme samoće, vreme patnje, dugi sati očaja.
Već danima ja slušam priču kako želiš biti sam
Digni glavu, shvati život je ponekad
kao ružan san
izadji, ulica je široka prolećni je dan!
I trčaćeš ka suncu,
pružaćeš ruke da ga dohvatiš
sam u igri protiv nevolja
što gaze malog čoveka
žmuriš jer oči su ti odavno navikle na mrak
daj da bar samo jednom osetiš
da i ti možeš biti jak!
Vreme plača, vreme bola, dugi sati ćutanja,
već danima te gledam kako u uglu sediš sam,
Kad ćeš već jednom prestati da se samosažavaljaš?
Ako želiš nešto u životu moraćeš od
sebe sve da daš!

pusa...

hejjj...ewo ja sam danas totalni pehista, mislim bio je i red da me pogode silni pehovi, pošto već nisu dugo...moram objavit da sam danas dobila komad iz psihologije, ali sa strane sva sreća...uopće se nisam nadala da će me otvoriti, joj popizdila sam, kud baš mene od svih njih, ali dobro, šta sad mogu, boli me briga, gotovo je...ali ta profa je zakon pustila nam je da gledamo tekmu , tako da smo pogledali cjelo 1. poluvrijeme,a onda je zvonilo, pošto smo imali slobodan sat, pogledali smo i 2. poluvrijeme, ma zakon, baš sam happy što smo pobjedili...nesmijem zaboravit reć da sam dans prvi put u ovom polugodištu skibala s geografije, tj. pustio me da idem kupit mjesečnu kartu za bus, a on ni nezna da ja živim 2 km od škole, pa ni ne idem busom u školu...uglavnom geografija je sat sa kojeg najviše markam...kada bi se sve zbrojilo više puta nisam bila, nego što jesam na geogr., ali profesor je zakon i uvjek nas pusti...baš me sad potakla moja frendica da pričam o smrti, a idanas sam s frendicama pričala o tome, iako se naježim od te teme uvjek joj se vraćam...nikad mi nisu bili jasni ljudi koji se ubiju...to su za mene budale jer to je praktiči bježanje od problema, kad više nezaju kuda će i kako onda je samoubojstvo rješenje,takvi ljudi se neznaju suočit sa problemom, a time postaju još veći slabići...možda uzrok tom mom razmišljnju je to što mi je puno ljudi poginulo iz obitelji...tata mi je poginuo u ratu, a uja na isti datum točno nakon šest godina kada se potrefilo da je četvrtak ko što je bio i kad je tata pogino, jezivo...dobro nisu samo oni ima još dragih ljudi koji su nastradali...ali moram spomenuti i svog frenda koji je trenutno u komi i bori se za život, doktori još ništa ne znaju, ali navpodno da će se izvući, ali bi mogo imati posljedice, ne mogu opisat kako mi je žao...i kad pogledam sve te ljude koji bi sada htjeli živjet, tada mi još više bude krivo kad čujem da se netko ubio...ma fuj...možda se mnogi ne slažu samnom u mišljenju, ali svatko ima pravo na izbor, no poslje nema povratka...neću više o tome pisat...sutra opet škola, a tako mi se ne da, joj još imam latinski pa popizdit ću, ovaj vikend mi dolaze sestrične iz Zagreba, jedva čekam da ih vidim i da izađemo zajedno, a i frendice mi slave rođendan, a u nedjelju je 5.2. to mi je poseban dan, puno se toga dogodilo da bi sad pričala o tome,ali eto tek toliko da se zna da je poseban...sljedeći tjedan idem u Zg na neku predstavu, ma jedva čekam, više zbog zezancije, nego zbog predstave...ajd pozraf...

-pričaju dva čovjka u raju o tome kako su umrli:
prvi:"ja sam umro od hladnoće"
drugi:" a ja sam od sreće"
Prvi:" pa kako si umro od sreće?"
drugi:" pa ja sam došao kući i vidim moju ženu golu, uplašio sam se da me vara pa sam pregledao cjelu kuću i kad sam shvatio da nema nikoga, umro sam od sreće što me nije prevarila!"
prvi:"o budalo jedna šta nisi pogledo u frižider sad bi obadvojica bili živi!"
lol...