Another Chance...?
Baš sam neki dan razmišljala... Shvatila sam da mi ovaj blog služi kao ispušni ventil kada mi je teško... Nekako mi je lakše svoje teške trenutke i slabosti podijeliti sa ljudima koje ne znam... Hvala Vam šta vam moj blog nije davnih dana dopizdio i šta je velika većina sa mnom od mog samog početka ovdje...
U mom životu sve se lagano vraća normali... I baš mi je drago radi toga... Samo me mući jedna Osoba... Jedna Osoba kojoj sam uvijek sve dala i pružala, a ništa ne oduzimala... Jedna Osoba za koju bi bez razmišljanja dala život, a da mi posije ne bi bilo ni malo žao... Jedna Osoba koju iskreno i najvjernije Volim... A ta ista osoba meni te emocije vraća u krivome formatu... Dva puta je ponovila istu grešku... Dva puta je povrijedila mene... A Dva puta je to mogla sprijećiti... "Ja ne znam reći ne..." Znaš, znaš... Ali ne želiš..." Oprosti, ali ti znaš kako će biti dalje... Ja tebe i dalje volim, jer u ovih 5 godina zajedno smo prošle svašta... Proživile smo ono šta možda niko nikada neće... Imale smo jedna drugu... Voljele smo jedna drugu... Sve bi dale jedna za drugu... I znam, to jebeno Zlo nas je odvuklo sa sobom u nepovratan ponor... I znam... Teško ćemo se iz njega izvući... Ali imaj jedno na pameti... Nije samo krivo to... Kriva si i ti... A ja ovog puta neću biti blaža... Oprosti... Ali više neće biti isto... Ko zna... Možda se sve s vremenom vrati...
