Kad je SMS dolazio u Strmendolac kod Trilja i zapošljava ljude unazad par godina, svakome ko je ima šta u glavi to je bilo drago. Jer, nakon dugih godina prislilnih mirovina, stečajeva-pljački i rasprodaje vridne društvene imovine i firmi koje su nekoć opošljavale na stotine ljudi u našem kraju, konačno se neko sitio doć i otvorit proizvodnju te zaposlit ljude koji naprosto vapiju nešto radit. Iako, da je bilo pameti i manje iskešenih apetita, moga je SMS doć ovamo još 1994. ali to je vće neka druga priča pod nazivom Općinska uprava i 100.000 DEM o kojoj ćemo neki drugi put (al će se prašit…).
No, koliko čujem, i to ne samo ja nego se to sasvim javno priča, SMS – inače tvrtka koja brižljivo njeguje uglanjcan, zalizan i nasmješen image malih momaka i uspješnih đaka u javnosti i medijima – se počeo ponašati ko tipično hrvatsko neprivatizirano poduzeće: radnici su se tužili da im po 4 miseca plaće nisu stizale, za razliku od porvih godinu do godinu i po kad je sve bilo redovno i OK. Već su i pojedine novine o tome pisale, da bi iz uprave odlučno demantirali i naveli da su teškoće samo privremene, u stilu bla bla bla nismo se za*ebali u proračunu nego je to strateška odluka bla bla bla.
Jesu li i plaće za radnike u pogonu u Strmendolcu samo 'summer memories'?
Samo, svi mi radimo za pare a i čovik s praznim želucem nema kad razmišljat je li neka marmelada od galebine i pasjih krmelja (koliko su se u ovoj firmi hvalili okusima ne bi me čudili da su i tu aromu uspili proizvest) osvaja Grand prix i zlatnu medalju na nekom američkom sajmu. Kad nemaš u novčaniku a znaš da si zaradio pošteno, i usput ti dica govore šta bi im tribalo a ti šutiš jer znaš da love nema i nemaš pojma kad će se neko smilovat, onda ti definitivno nije do ničega… Al eto, radnici bi tribali imat razumjevanja za svog siromašnog gazdu i njegove očajno plaćene menadžere.
I kako dalje? Jednostavno – kupi se auto manje, ako je firma u teškoćama svima se smanji plaća u ravnomjernom iznosu ovisno o visini i tako to… Ali ne! To su socijalističke izmišljotine – reći će naši gazde, duboko ekološki svjesni i puni brige za zajednicu ukoliko im to donosi besplatnu promociju. I jesu, ali sigurno nije socijalističke konstatacije kad kažemo da svako zaslužuje navrime dobiti plaću za ono šta je odradio.
Uostalom, kad bolje promislim i ne čudim se šta se ovo događa toj firmi, od nekoliko ljudi koji su išli na razgovore za posa u SMSu – a radilo se o dobrim mistima unutra upravljačke strukture i organizacije prodaje – sam čuo u pravilu iste priče iz kojih se dade naslutiti koliko ta firma zapravo malo gleda dugoročno u svrhu svog razvoja.
Uglavnom, na natječaju za posa se tražila osoba sa završenim fakultetom, par godina iskustva u poslu i konkretnim iskustvom u jednom području ekonomije. Svi kandidati koji su udovoljavali uvjetima su redom u intrevjuu s Mladinićem i ekipom naveli koji su im uvjeti, pravilno naglasivši kako za istu lovu nemaju namjeru napuštati sadašnje firme. Nakon toga svega, u pravilu bi na svakom natječaju bio izabran neko ko je tek diplomira, a ne čovik s iskustvom koji bi se odmah moga bacit na posa, iako ej dobrih kandidata bilo napretek. Zašto? Zato šta država sufinancira u velikom dijelu doprinose i troškove novozaposlenih osoba, pa su SMSovi menadžeri zaključili kako im je to dobro jer će imat uštedu. Pritom nisu skopčali da im je neobučen čovik u biti ograničenje a ne ušteda, i da ljude s iskustvom i rezultatima njihove firme plaćaju jer im donose rezultat…
I zato su tu di jesu. Bitno je da se oni hvale da kod njih rade neki Portugalac, Amer i Rus, Korov i Hibiskus ili bilo ko…
Iako iskreno ne bi volio da ih odnese đava iz Strmendoca jer je bitno da ljudi negdi rade, po mogućnosti blizu vlastitoj kući.
|
