Marketing
Strmendolac. Pogon SMS. SOS za Strmendolac SMS?!?
Kad je SMS dolazio u Strmendolac kod Trilja i zapošljava ljude unazad par godina, svakome ko je ima šta u glavi to je bilo drago. Jer, nakon dugih godina prislilnih mirovina, stečajeva-pljački i rasprodaje vridne društvene imovine i firmi koje su nekoć opošljavale na stotine ljudi u našem kraju, konačno se neko sitio doć i otvorit proizvodnju te zaposlit ljude koji naprosto vapiju nešto radit. Iako, da je bilo pameti i manje iskešenih apetita, moga je SMS doć ovamo još 1994. ali to je vće neka druga priča pod nazivom Općinska uprava i 100.000 DEM o kojoj ćemo neki drugi put (al će se prašit…).
No, koliko čujem, i to ne samo ja nego se to sasvim javno priča, SMS – inače tvrtka koja brižljivo njeguje uglanjcan, zalizan i nasmješen image malih momaka i uspješnih đaka u javnosti i medijima – se počeo ponašati ko tipično hrvatsko neprivatizirano poduzeće: radnici su se tužili da im po 4 miseca plaće nisu stizale, za razliku od porvih godinu do godinu i po kad je sve bilo redovno i OK. Već su i pojedine novine o tome pisale, da bi iz uprave odlučno demantirali i naveli da su teškoće samo privremene, u stilu bla bla bla nismo se za*ebali u proračunu nego je to strateška odluka bla bla bla.
Jesu li i plaće za radnike u pogonu u Strmendolcu samo 'summer memories'?
Samo, svi mi radimo za pare a i čovik s praznim želucem nema kad razmišljat je li neka marmelada od galebine i pasjih krmelja (koliko su se u ovoj firmi hvalili okusima ne bi me čudili da su i tu aromu uspili proizvest) osvaja Grand prix i zlatnu medalju na nekom američkom sajmu. Kad nemaš u novčaniku a znaš da si zaradio pošteno, i usput ti dica govore šta bi im tribalo a ti šutiš jer znaš da love nema i nemaš pojma kad će se neko smilovat, onda ti definitivno nije do ničega… Al eto, radnici bi tribali imat razumjevanja za svog siromašnog gazdu i njegove očajno plaćene menadžere.
I kako dalje? Jednostavno – kupi se auto manje, ako je firma u teškoćama svima se smanji plaća u ravnomjernom iznosu ovisno o visini i tako to… Ali ne! To su socijalističke izmišljotine – reći će naši gazde, duboko ekološki svjesni i puni brige za zajednicu ukoliko im to donosi besplatnu promociju. I jesu, ali sigurno nije socijalističke konstatacije kad kažemo da svako zaslužuje navrime dobiti plaću za ono šta je odradio.
Uostalom, kad bolje promislim i ne čudim se šta se ovo događa toj firmi, od nekoliko ljudi koji su išli na razgovore za posa u SMSu – a radilo se o dobrim mistima unutra upravljačke strukture i organizacije prodaje – sam čuo u pravilu iste priče iz kojih se dade naslutiti koliko ta firma zapravo malo gleda dugoročno u svrhu svog razvoja.
Uglavnom, na natječaju za posa se tražila osoba sa završenim fakultetom, par godina iskustva u poslu i konkretnim iskustvom u jednom području ekonomije. Svi kandidati koji su udovoljavali uvjetima su redom u intrevjuu s Mladinićem i ekipom naveli koji su im uvjeti, pravilno naglasivši kako za istu lovu nemaju namjeru napuštati sadašnje firme. Nakon toga svega, u pravilu bi na svakom natječaju bio izabran neko ko je tek diplomira, a ne čovik s iskustvom koji bi se odmah moga bacit na posa, iako ej dobrih kandidata bilo napretek. Zašto? Zato šta država sufinancira u velikom dijelu doprinose i troškove novozaposlenih osoba, pa su SMSovi menadžeri zaključili kako im je to dobro jer će imat uštedu. Pritom nisu skopčali da im je neobučen čovik u biti ograničenje a ne ušteda, i da ljude s iskustvom i rezultatima njihove firme plaćaju jer im donose rezultat…
I zato su tu di jesu. Bitno je da se oni hvale da kod njih rade neki Portugalac, Amer i Rus, Korov i Hibiskus ili bilo ko…
Iako iskreno ne bi volio da ih odnese đava iz Strmendoca jer je bitno da ljudi negdi rade, po mogućnosti blizu vlastitoj kući.
Post je objavljen 29.03.2005. u 15:12 sati.