četvrtak, 24.08.2006.
AH...PRIJATELJI
HEJ!!!
Evo napokon sam se vratila s mora, zapravo prije još tri tjedna i tako mi nedostaje, htjela bih se vratit natrag na plažu i guštat na suncu. Otkad sam se vratila u Zagreb sve mi ide naopako, uspjela sam se posvađat sa svim frendovima, kako mi to ide na živce, tako mi je dosadno, nemam šta radit po cijele dane dok se oni zabavljaju jedan kod drugog. Svaki dan se budim oko tri popodne i ostanem u krevetu do šest i gledam telku, spremim se i malo se opet dosađujem po kuči i samo se prešetavam iz kata u kat, i tako do navečer kad se opet preobučem u pidžamu. Više uopče nemam život, zapravo imam ga al mi se ne da živjet ga. Ne znam kad ču se pomirit s ovima, vjerojatno ne još neko vrijeme, možda kad počne škola, prije toga sumnjam.:( Baš mi nedostaju, nedostaje mi zafrkancija s njima i glupi razgovori, ali nema šanse da se uskoro pomirimo pa ču si morati nač neku drugu zanimaciju. Prijateljstvo je baš zajebana stvar, svi smo si isprva super, zezamo se, družimo itd, al onda počnu ogovaranja, pa tajne koje skrivamo jedni od drugih i sve se polako počne raspadat. jedan po jedan odlazi i na kraju ostaje samo jedna mala skupina koja uspije preživjet sva ta sranja i sve te prepreke. E nas je ostalo 5 od nas 10 kolko nas je u početku bilo,ja sam mislila da če na tome stati, da je nas pet pretrpjelo sve i da je sad gotovo al sam očito pogriješila, ipak je veličanstvena četvorka pobijedila, a meni se više ne da ni živjet. Al sad če još malo škola, i bit če još puno prijateljstava koja če se raspadati, samo se nadam da ću ja bit jedna od onih u maloj skupini koja če preživjeti...
- 15:22 -