|
|
| < | veljača, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
najdraza sekica (i jedina...)
sowica (kak ja nju vojim)
tumpica
martica
petrica
dunjica
tu je bio link koji sam morala maknut
monikica
Katarina
ljupkic
NEMOJ KLIKAT!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Il klikni ak hoces..............
Da se malo divite kak sam pametna..........lol
Evo kolko vas je bilo tu:
Dobro nije baš tak poseban, al je Cicin roćkas. Dakle ovaj post je posvećen samo njoj i nikom drugom. Jest da mi je zabranila da ga pišem, i to pod prijetnjom smrću, al ja ne bi bila ja da sam ju poslušala. Pa ak me nađete negdje mrtvu znate ko je kriv. Uostalom moram stavit slikice da vidite kak je lijepa i savršena (tak ona kaže). 
Sad moram pisat lijepe stvari. Pa ja vam s njom sjedim u školi na dost satova i naravno niš ne slušamo profesore. Ona vam se stalno smije, često i bez razloga, al bar nije onda s njom dosadno. I kad sam loše volje uvijek izvali neku glupost (al totalnu) tak da me oraspoloži. Mi se stalno neš prepucavamo, al ipak ja nju volim (ko frendicu da ne bi bilo nekih drugih pomisli).
Ona vam voli gledat zgodne dečke pjevat (kako zvuči je druga stvar, al moram priznat da ipak pjeva bolje od mene 
), igrat košarku 
zezat mene (ono sa nc nije smiješno 
) Mogu čak i potvrdit da dobro kuha jer se ja još nisam otrovala a svako malo jedem kod nje. I voli pit konjak jer je on čovjekov najbolji prijatelj kako ke reko China.
I sad mi se više ne da razmišljat kaj da napišem pa vam evo slikice i to je to
| View Show | Create Your Own
E Cico dobro si prošla, nema niš o tvom savršenom sluhu, tvojim provalama, famoznoj rečenici o znoju a ni onih slika kaj sam rekla da cu stavit.... Pa onda, nemoj se ljutit 
Evo čestitam ti roćkas i sreća da ne moram u subotu napravit ono kaj sam rekla 
.... Sve najbolje, pusa 
P.S. Pogledaj Tumpin zadnji komentar, hahahaha, belj....
Nije da mi se baš da, al evo da neš napišem. Ipak sam na stari post dobila 34 komentara što je osmo svjetsko čudo. A Alex je bubana i u bolnici je pa da i ja neš za nju napišem. Bile smo ja i Cico kod nje jučer. Jest da ju sestra skoro nije pustila jer su posjeti službeno zabranjeni, a i prije nas su joj dolazili cijeli dan, al ipak je izašla malo s nama. Ma ona je ful dobre volje i zeza se. Nadam se da će brzo ozdravit. Sad mi već i fali u školi. I eto, kratki postić, al nema veze. Šaljem joj pusu i želim da što prije izađe iz bolnice. Sad sigurno uživa jer ima puno čokolada, ljubomorna sam I pozdravaljam ju puno i valjda i ja mogu uć u družbu Aleksandre Kvržice?
I još moram seku pozdravit jer mi je kovrčala kosu, i sad jako jako smiješno izgledam al nema veze.
svima
Ozdravila sam... jej... ne baš skroz, al i ovo je nešto... I daj me drugi put upozorite da ne idem u avigor kad sam bolesna, please....
Školice, sutra ti dolazim!!! Što se veselim 
Danas sam imala stvarno zanimljiv dan, otišla zubaru i vratila se doma i spavala... I onda sad kad moram u krevet ja nemrem zaspat. Hello!!!
Ajme da ste vi vidli šta smo mi u subotu radile. Koji je to lom bio Nisam mogla van jer sam bolesna, al nažicam ja staru da spavam kod Cice. Jer to nije vani nego smo kod nje doma.
I tak dođe i Tumpa i upalimo mi briljantin. Ma sve bi to bilo ok da mi nismo došle na pametnu ideju da pjevamo. I to stalno onu pjesmu s početka, i još smo se snimale na mob. A svatko ko me ikad čuo da pjevam zna da nije dobro tad mi bit u blizini.
Dakle sad ja imam nekih trinaestak snimaka, na kojima mi zavijamo. Btw neće to niko slušat. To samo nas tri umiremo od smijeha kad čujemo kak zvučimo... I Cico kak ide zagrijavanje glasnica??? dojng
Kako je meni zanimljivo u životu, sve se bojim...
E Anita, još čekam onu pohvalu za napisanih 150 komentara. Molim lijepo, treba za to imat živaca.
I sad idem. Danas sam dobra sekica pa Anitica može na komp....
I evo vam to iz briljantina, pa si vi sam zamislite kak smo mi zvučale, hahahahahahahahahahahaha
Kako orginalan naslov, moš mislit. Al danas mi je čak bilo lijepo, osim kaj sam bubana išla u školu, al zato sutra ne ponavljam tu grešku nego se izležavam cijeli dan i uživam doma...
Al zapravo mi je dan bio katastrofa, samo sam zbog jedne stvari dobre volje, tj. jedne osobe zbog koje sam znala bit u bedu al sam danas prehappy 
Pa Valentinovo je, ljubav, hm, da.... šutim...
Dakle prvo sam zaspala na prvi sat. Plus činjenica da sam bolesna i da bih doma trebala ležat, al dobro, nemam ispričnicu pa sam se išla mučit u školu. I dođem i to na matematiku. I draga profa me zapiše kak nemam zadaću. A nikad ju nemam i nikad me ne zapiše jer nekaj bezveze kažem zaš nemam, a danas još s razlogom nisam imala. Pa mislim. Onda oni meni kažu da imam povlastice 
Zatim blok sat biologije, to govori samo za sebe. Na likovnom dobijem zadaću jer sam pričala iz vjeronauka pisali neki glupi esej za koji nisam pojma imala kaj da pišem i nisam ga dovršila 
A dragi nacionalni ispit (koji svi jedva čekamo al samo zato kaj nema nastave) pišem iz engleskog. Ne bi to bilo tak loše, al taj se najduže piše i imamo besmislenu pauzu od 15 minuta na kojoj bi trebali sjedit i piljit u prazno, jer ne smije se van iz učionice i nema pričanja. Kakva korist onda od te pauze???
E i pošto je negdje valentinovo i dan kada se svim osobama koje volimo pokazuje ljubav, evo ja svim svojim frendicama kažem da ih jako volim. Al ono, to im u zadnje vrijeme non stop govorim. Na greškama se uči. lol
Evo i refren jedne pjesmice, ne znam kaj mi je al danas ju stalno slusam
Why is it always the ones that we love
Are the ones that will never come home
Why must all of the bridges we cross take their toll
Always remember the voice in your head
Speaks to you when you're alone
And it comforts you
From the top of your heart to the bottom of your soul
Da, i to bi bilo to... pussa
evo jos nesto, nazovimo to pjesmicom:
gledala te je...
u svom malenom srcu tražila je hrabrost.
željela ti je reći,
priznati ti koliko te voli.
nije imala što izgubiti
bio si cijeli njen svijet,
ali ona nije bila niti mali dio tvojega.
nije te mogla izgubiti
jer... nije te ni imala...
možda jednom davno
još dok ste bili prijatelji
ali te su uspomene već izbljedjele
da li se itko toga sjeća?
htjela ti je reći
htjela je da znaš što osjeća
ali nešto joj nije dalo.
znaš li koliko to boli?
kolko boli svaki tvoj pogled?
a najviše od svega bole tvoje riječi
jer ti ne znaš što ona misli
i ne razmišljaš
nije ti palo na pamet da ćeš je možda povrijediti???
A pazite ovo, kak sam se sad nasmijala:
al ovo je još bolje:
Ljubav je u zraku ili možda virusi... Zapravo kako kome... Meni definitivno samo virusi Grlo me ubija, bolila me glava, u subotu sam s temperaturom bila vani. Naravno nisam rekla starcima...
Kad sam već kod subote, bilo je preludo. S iznimkom kaj sam se posvađala sa starcima pol sata prije nego sam trebala van, bar tri puta su mi zabranili izlaz pa me svejedno pustili. Al zato imam zabranu oblačenja minice do 24 godine. Al toga se naravno ne planiram držat
I bila sam na tekmi Radnik:Dinamo. Nije da sam neki fan nogometa, al igro je Ćorluka Kako je zgodan... I slikala sam se s njim, stavim slikicu čim mi Sowica dofura... I autograme smo pokupili, fora. I čak su bakljadu napravili na stadionu. Al smrznula sam se...
A navečer vani... Ma bilo je odlično. Jest da nas je opet policija lovila zbog cuge i svi se razbježali i da je bilo zima vani, al kaj ćeš. Mora se malo pretrpit. I najgluplji ulet večeri mi je bio onaj "jeste vi iz novog ili starog beograda?" Ima svakakvih idiotčića I kaj je najbolje ne shvaćaju da ispadaju glupi bez obzira kaj im kažeš i kolko im to pokušavaš objasnit. Al zato ima onih zgodnih i koji ne pričaju takve gluposti... da... dost o tome...
Dakle, Sowica, ti i ja smo lude!!! Znaš na kaj mislim
I evo skužila ja da je preksutra Valentinovo. Kak je meni fora kad su svugdje srčeka i tak to.
A nemrem sad pisat, moram ići. Školske obaveze, šmrc... pussa
E ljudi i mene hvata gripa, al ne zanima me. Do subote se pravim zdrava makar s temperaturom 40 išla van. Al možda i preživim, kljukaju me s vitaminima i čajekom i medom i tak to. Pa se držim...
Dakle kod mene niš zanimljivo. Zapravo svašta je bilo al mi se fakat ne da niš pisat. Velika sam ja lijenčina. Hm, malo mi često to kažu, prečesto...
E pa ovo pišem sam zato jer nemam niš za radit i jer me onaj stari post nervira. Iz nekog neobjašnjivog razloga sam jako jako happy danas, tj. sad jer me u školi bolila glava. Life is beautiful
I pod hitno moram naučit reć ne. Zaš se ja uvijek osjećam grozno kad nekom neću neš napravit? Mrzim to 
I onda me iskorištavaju, šmrc...
Ajme kako mrzim pospremat svoju sobu, ionak je za pet minuta ista ko i da nisam pospremila. Neuredna sam, pa šta? To je moja soba i ak mi se knjige za školu drže po podu zaš to mojim starcima tolko smeta? Upravo sam imala jezikovu juhu i sad mi je soba savršeno čista na prvi pogled. Al niš neću moć nać pa ću sve razbacat čim mi neš bude trebalo... ma katastrofa.
Sad si idem napravit voćnu salatu, baš mi se jede 
A vi uživajte, pusek
P.S. Ko je pametan reko da ja znam pisat??????? 
Ne shvaćam kako ti neka osoba može toliko toga dati i onda još više uzeti kada odluči otići iz tvog života. I sad ne mislim na nekog dečka, nego na frendicu.
Možda je to bilo čudno prijateljstvo, no svejedno mi je puno značilo. Možda se nisam dovoljno trudila, ali ne zato što mi nije bilo stalo. I radila sam gluposti, znam da jesam, i ispričavala se ponovo i ponovo za iste stvari, uvijek iznova obećavajući kako ću se promijeniti. Jesam, ali tebi očito prekasno.
Pokušavala sam shvatiti što se dogodilo, gdje je nestalo prijateljstvo? Gdje je nestala ona osoba do koje mi je bilo najviše stalo? Rekla si da ćeš uvijek biti uz mene... Ne znam zašto sam ti povjerovala kad sam davno naučila da ljudi uvijek lažu. Ali uspjela si me uvjeriti da može biti drugačije, da pravo prijateljstvo ipak postoji.
Bila si uvijek tu za mene kada sam te trebala, ali svejedno si otišla, ljudi uvijek odlaze. Za njima samo ostaju praznine i ožiljci. Povrijedila si me, naglo si se promijenila i ja sam izgubila frendicu. Nisam stigla shvatiti što se dogodilo, nisam imala priliku nešto promijeniti, jer samo si otišla... A ja nisam imala snage pitati zašto.
Rekla si da sam dobra osoba, ali prekomplicirana. Ne možeš me shvatiti, ali mogla si pokušati. I ne možeš reći da sam predjetinjasta kad plačem samo zato što ti ne razumiješ moje suze. I govoriti mi da nisam kriva kad po svemu drugom što kažeš ispada da jesam.
I hvala ti... Hvala što si mi bila frendica, što si mi vratila vjeru u prijatelje, hvala ti na svemu... I iako sam sve to izgubila, ipak hvala jer sam jednom imala.
Moje riječi sad nemaju smisla, vrijeme ne mogu vratiti. Boli što si pomislila da okolo pričam tebi iza leđa. Ne znam zašto al još mi je stalo do toga što misliš, i još jedan mali dio mene želi da je ko prije. Još jedan dio mene plače, ali nisi vrijedna mojih suza jer tebi nije stalo...
Možda ne bih trebala misliti na prošlost jer lakše je sve to zakopati u dubinu srca nego preboljeti. Lakše je pretvarati se da si sretan, nego zaboraviti i to stvarno biti. Preživjela sam... bez vjere u prijateljstvo, ali još imam snage za dalje. Jer netko se ipak trudi shvatiti me i upoznati. Iako sam sagradila zid oko srca valjda će ga netko uspjeti prijeći. Ali ne želim više izgubiti osobu koju volim, to jednostavno prejako boli...
Jer bile smo best frendice, valjda, ne znam više... Više ništa ne znam... Ništa o tebi, više te ne poznajem... Možda je to bio samo izraz kojim sam se zavaravala, praveći se da i ja imam najbolju prijateljicu. Možda tebi nije ništa značilo... Ali ipak ću se zavaravati da je i tebi nekada bilo stalo, da si i ti nekada cijenila mene... jer tako je lakše, ponekad je puno jednostavnije samo vjerovati u neke stvari, a ne pitati jesu li bile istinite...
Za jednu frendicu, sorry zbog svega...
Evo pošto me netko tjera da pišem pod prijetnjom da ne želim vidjet njeno pravo lice, onda moram...
Danas sam preživjela 3 sata matiše, dakle ljudi moji to zaslužuje pohvalu. I to na pismeno. A školom počela gripa harat, profesori bolesni, učenici bolesni... Još nek se razbole i čistačice i domari i sve pet. Nakon takvog savršenog dana u školi jer mi je raspored koma, jedva dočekam da dođem doma i izvalim se u krevet, ali ne! Zašto bi to bilo tako???
Dakle bilo mi je jako zanimljivo kad sam došla. Prvo sam sjela na neš kaj mi je buraz prolio i totalno smočila hlače. Al to je još bilo dobro... Jer sam bila doma i nije mi bilo zima...
I onda me stara pošalje u dućan. To je bio pun pogodak Hodam ja lijepo ulicom kad odjednom neko izlije na mene kantu vode Čak bi bilo smiješno da se nije meni desilo. I da nisam bila totalno mokra i morala takva u dućan... A stari mi se još smije
Uletim ja unutra, sve se cijedi s mene i pogleda me prodavačica onak "kaj je bilo", ja reko zalili su me, a ona meni da sam dobro i prošla. Kao ti su ljudi ludi, nekom su i motiku na glavu bacili... Mislim stvarno...
Onda, seka i burki su mi doma bolesni. Bila sam dobra i čajek im kuhala. Al i mene već lagano hvata gripa. Iako se frendica čudi kak ju još nisam dobila, jer sam ja non stop bolesna. Al ima još vremena... Zasad se još držim.
I tak, post napisan za moju Martu, da ima ona kaj čitat
pozzam vas sve, kissach
Zapravo nemam pojma kaj da pišem. Mislim blog je trebo bit sam za neke a sad dost ljudi zna za njega pa ono... A inače nisam baš jako pričljiva Mislim jesam... lol... Kako o čemu... Koja sam ja budala 
Da budem iskrena, non-stop pričam. Uglavnom sve bez smisla... Vidite iz priloženog. I am cool 
E da, ne znam kaj me puca u zadnje vrijeme al počela sam ja pisat pjesmice. Naravno neće ih nitko čitat jer mi fakat ne treba da me svi zajebavaju oko toga. Al samo da se zna da sam postala pjesnička duša!!! Ili bolje reći ponovo postala... Imam ja nekih svojih "savršenih" dječjih pjesmica.
E pa stvarno neznam kaj mi je danas, kakve sve gluposti pišem... Ispričavam se čitateljstvu kaj nema niš pametnog. Sad mi fali neki smajlić koji se klanja, onak da znate kolko mi je žao.
E baš sam si dnevnik čitala, ajme kolko sam promjenila razmišljanja od kad je počela škola. Nisam ni skužila da sam toliko drugačija. Al preživjela sam sve gluposti, pa valjda mogu i opet ak treba.
I još jedna pametna misao, ne znam čija al je istinita: "Nisam pila da se napijem, pila sam da ga zaboravim..." I to onoga za kojeg tvrdim da mi se ne svida, al srce i glava ne misle jednako...valjda...možda... Al više nisam luda za njim, ne, ne, ne... i nije mi stalo... ma nisam normalna...
adios ljudi!!!!!!!! 
