?

ponedjeljak , 02.05.2016.

Uz mene je tijelom, no, je li i dušom?
Znam da ju smaram svojim osjećajima.
Ali da, moji osjećaji divljaju. Umoran sam više od svega. Toliko sam samo presretan što je sa mnom, što hoće da bude da mnom. A dođu mi neka glupa razmišljanja na pamet i onda me to toliko pogodi da se ne mogu suzdržati. Možda realna, možda bezvezna i nerealna, ali dođu i ne mogu ih maknuti iz glave.
Leži ovdje uz mene, ljubav moja. Meni je samo na pameti kada će doći i ostati se buditi uz mene zauvijek.
A opet, ne želim da je ovdje pod nekakvom prisilom i htio bih da jednostavno ode i ne daje mi ovoliku ogromnu nadu, ako nije stvarno. Bolje da ode i pobrinuo bih se da me nikada ne vidi, niti čuje i da sve bude gotovo. Samo da me ne zavlači da bi lakše otišla ili slično.
Volim ju i život bi za nju dao bez razmišljanja. I ne, ne mogu se ni zamisliti ni s kojom drugom nikada.
Ivona, volim te svim srcem i zato bih te i pustio, ako sa mnom ne možeš naći sreću. A voljet ću te do groba. Ovo je zadnja prilika ikada i prestavljen sam da ju ne otjeram ovim svojim prejakim osjećajima. Ali što mogu kada ju volim toliko puno. :-S