kažu da imamo još samo par godina za nas...

https://blog.dnevnik.hr/zadnjastranica

srijeda, 29.09.2004.

NIŠTA MI NEĆE OVI DAN POKVARIT......

sutra nemam školu što me čini iznimno sretnom u ovom trenutku....to što se moram dignuti u 7 ujutro da bi odsvirala glupu budnicu je manje bitno......stvarno...čemu budnice za blagdane....ljudi tad žele spavati, a ne da ih limena glazba brutalno BUDI prije nego sunce izađe.....
ma votever...posao je posao.....obavit ću ga časno i otići na kavuuu.....
pričala sam danas s bivšim...jedinim s kojim sam ostala dobra... dao mi je neku nadu da bi ipak mogla proći ovu godinu iako knjigu nisam još ni vidila......potrošila sam pare za knjigu iz povijesti....sad moran smisliti način da je nekako nabavim....provalit ću u knjižaru.....or something...
u biti sam skužila da sam u prednosti nad velikom većinom svog razreda jer znam šta ću upisati, i znam šta ću uzet za maturu.......sve znam osim matematike..........
i tako...vrime prolazi...a ja sam valjda, koliko god to nemoguće zvučalo, sazrijela pa kužim da mi je super bez obzira na sve...
vać sam počela planirati šta ću biti za maškare...a maškare sam mrzila odkad znam za sebe........................da.................
danas su nam u gradu gostovali Saša, Tin i Kedžo.....i vatromet je bio....curice su vrištale, mi smo se smijali......urnebes.......
a sve to povodom dana UOČI dana našeg grada....da.....samo neka nama grad troši iz proračuna za kvazi-zvjezdice, a nas mlade nade i buduće intelektualce ko jebe....jer, grad više nema para iz tog istog proračuna da bi nama sponzorirao Govorničku Školu.
uvik isto.......kruha i igara.....trenutno zadovolji raju da bi zaboravili kako živimo u apsolutno besperspektivnom gradu.....
zašla sam u teške teme....neću......jer sam happy i NIŠTA MI NEĆE OVI DAN POKVARIT(ni lupeži barbari ni GLUPI POLITIČARI)

- 01:00 -

pljuni... (1) - ...pa prilipi - #

ponedjeljak, 27.09.2004.

samo se srcem dobro vidi

Gledala sam sad "snažne žene"... i pade mi na pamet....te su žene imale nešto za ispričati svojoj djeci i unucima... proživjele su svoj život intenzivno i punim plućima...nisu se bojale riskirati...i to je to...
Shvatiš da novac uopće nije bitan...bitan je duh...i ja bi svojim unucima željela imati nešto za ispričati kad mi bude osamdeset...ako uopće doživim toliko :))).....
Proživjeli smo jedan rat...previše...nisam ga gotovo ni osjetila i drago mi je da je tako...
Ali ne želim ostatak svog života proživjeti po šabloni: škola, pa fax čisto da se nešto završi, pa posao koji ću mrziti dok se ne umirovim u povučem negdje na Prvić...
Željela bi im ispričati više od toga kako smo ludovali i sanjali dan kad ćemo se maknuti iz ovog trulog i žalosnog mediokritetskog grada.
Želim putovati...makar i s 20 kn u džepu...viditi svita...otići u Beograd, prošetati po Sarajevu, popeti se na Kilimandžaro, vidjeti Kuala – Lumpur, Taj Mahal..........ne biti samo sporedni glupasti turist s fotoaparatom u ruci koji će sliniti za građevinama o kojima nema pojma...u biti, želin cili život učiti....doduše, ne matematičku indukciju i slične sporedne stvari koje su mi potrebne samo da bi okončala ovo svoje četverogodišnje školovanje....
Želim biti novinar od formata..........da mi je dati kunu za svaki put u zadnjih godinu dana kad su mi ljudi govorili da mi se ne isplati upisivati novinarstvo, imala bi pozamašnu svoticu na računu....ali, baš me briga.........tko zna, možda me taj faks i razočara, ali nikad neću znati dok ne probam......da ga ne upišem, osjećala bi se ko da sam izdala sve svoje snove......
Uostalom, ja sam uporna, tvrdoglava pijavica koja ne odustaje dok ne čuje odlučno NE ili odlučno DA......
I sigurna sam da ću, unesem li sebe, čuti DA.....i bit ću sigurna da se trud isplatio......a to je ono što je na kraju svega bitno.........................
Nije bitno koliko ću zarađivati, hoću li voziti BMW ili fiću, imati kuću ili unajmljivati podrumski stančić.....bitno je raditi ono što voliš, imati ljude koje voliš.....jebeš materijalizam......lipo je kupiti novi komadić robe......ali nije nužno........
Bitno je živiti onako kako smatraš da je najbolje..............................

- 02:57 -

pljuni... (1) - ...pa prilipi - #

subota, 25.09.2004.

tok misli sa sata filozofije

Ne da mi se...Ništa mi se ne da raditi u 12:49 ovog jesenskog petka godine Gospodnje 2004. Dosadu sam probala ubiti na različite načine. Crtala sam. Brojala šare po klupi. Čak sam pokušala slušat profesoricu. Nije išlo. Dosada je uporna i žilava okrutna životinjica.
A ne možeš ništa s njom. Da je mogu češljati, izvoditi u šetnju, maziti i hraniti, više mi ne bi bilo dosadno. A to Dosada ne želi.
Ja bi na Prvić, Sidila u Tamarisa s nogama na ogradi i gledala more gdje s meni penje i slušala more DOBROJUTRO VELI.
A Mali veli DOBARVEČE'...
Smišan li je taj čovik, Bože moj. Ne znan šta ću s njin.
Jel mora uvik kod mene biti nekakvih komplikacija? Zašto se ja ne mogu zaljubiti u nekoga slobodnog, koji polaže ispite ili bar stalno živi u ŠI i koji će se zaljubiti u mene?
A Bože moj, zato šta mora biti tako. Jer da Mali ostaje u ŠI, onda bi se zaljubila. Ko tele...!
Kako to izgleda zaljubljeno tele??? Evo još jedna glupa svakodnevna izjava. Ili, kako tele bulji u šarena vrata ako je slipo na boje...? Ja bar mislin da je slipo na boje...
Pri su slipi na boje. To znam. Al im je njuh izoštren.
Oni otkrivaju drogu na granici. I zato je teško prenijeti šit preko granice... Mance je luđak. Čak mislim da zaozbiljno ima šizofreniju. Al je zato jedinstven umjetnik.
Ja, npr., nikad neću biti umjetnik.
Ja ću cili život pisati. I govoriti na radiju. Ili teveu.
I vodit Crnog mačka.

*zvono*

DUVAN!!!!!

- 01:18 -

pljuni... (1) - ...pa prilipi - #

četvrtak, 23.09.2004.

....užas, patetično...

- 23:11 -

pljuni... (2) - ...pa prilipi - #

- 00:12 -

pljuni... (2) - ...pa prilipi - #

srijeda, 22.09.2004.

zašto je dobro znati ljude

ajmo, ljudi iskreno.... koliko ljudi od ovih 6 mlilijardi na svitu smatrate svojim prijeteljima?
nije na meni da sudim, ali ako ste nabrojili više od deset, onda vam percepcija prijateljstva i nije neka.
prijatelji su za mene ljudi koji o meni znaju sve i prihvaćaju me i vole takvu kakva jesam.
a takvih je malo.
i takve ljude onda više ne dijelim na "najbolje" i "manje najbolje". imaju oni svoju titulu....
svi ostali ljudi s kojima volim popiti kavu, izaći, popričati su mi poznanici.
ali, ja MRZIM riječ poznanici. zvuči mi prepovršno.
ko da sam s tim ljudima samo na bog-bog.
to bi značilo da mi je masu ljudi koji su mi dragi, ko npr. Miho, Tony, Tash - poznanici. a nisu.
postoje poznanici s kojima san stvarno na bog - bog, i postoje oni puuuuuuuuuno bolji. i kako bi njih tribala zvati - "najbolji poznanici".......???????!!!!!???????
i zato sam se bacila u potragu za adekvatnom zamjenskom riječi. i nisam je našla. *ako znate, javite. a možete je i izmisliti. sve sugestije su dobrodošle*
no, uglavnom... prijatelja je malo, a poznanika - šta više to bolje.
zašto?
pa to je bar jasno.
kad izađeš vanka u neko lijeno jesensko popodne, tužan i siv i sretneš nekog od njih i odete na kavu. ili u mom slučaju, pivu...
i onda, ako imate sriće, taj će poznanik na kojeg ćete naletit biti iznimno šaljiv i vi ćete instantno zaboraviti na svoje brige i proplakati. od smijeha.
zato je dobro imati *********(rič za "dobrog" poznanika).
da ti ulipšava dan svojim likom i djelom.

- 22:02 -

pljuni... (0) - ...pa prilipi - #

ponedjeljak, 20.09.2004.

starim...

Starim... nije neki preserans, mislim, nisan stara sa svojih 18 godina, ali starim. I puno stvari saznajem kroz to svoje starenje. Kad si dite, sve ti je super... znaš samo za svoje igračkice i ne muči te apsolutno ništa. Ponekad baš žalin za tim danima. Za danima kad sam bila uvjerena da je OPAL samo deterđent, da se Hrvatska seli, onako s kuferima, s Balkana u Europu, za danima kad nisam pojma imala šta je Balkan ili Europa, kad mi nije bilo normalno da neki gradovi nemaju more... Da, to su bili dani... Što manje znaš, manje si nesretan, tako nešto...
Ali, ti kao dite si baš ograničen... bitna ti je samo igra. A «starost» donosi neke nove užitke. Ljubav.
Sex.
Duge noćne izlaske.
Dubokoumne noćne razgovore.
Beskrajne kave s prijateljicama o faxu i budućnosti u novom gradu.
Apsolutno savršena lita avanturističkog sadržaja.
Izazove. One svakodnevne i one malo veće. I onaj savršen osjećaj superiornosti kad ih sve savladaš...

«Starost», barem ova «moja» dakle zasad vodi. Debelo vodi. Nije da se osjećam odraslo...daleko od toga...znam da sam samo dite koje izgleda malo ozbiljnije nego prije 3-4 godine.
Ali sad još kao punoljetna, mogu kupovat cigarete na trafici (jer prije, kao, nisam mogla), mogu biti promatrač Gonga, mogu se upisati u knjigu žalbe...svašta ja sad mogu...
Sad je najbolje.

- 00:59 -

pljuni... (2) - ...pa prilipi - #

utorak, 14.09.2004.

meteorologija,dnevni tisak,i ine stvari

danas mi je super. još je toplo ode kod nas, i da nema škole, imala bi osjećaj da je lito. e, a sto posto se mogu kladit da slijedeće godine kad mi cili deveti bude slobodan, da će onda kiše padat, i bit će ledeno i puhat će i bljak će biti.
e, al sad je divno vrime.
i tako... ja bi da bude ipak malo ledenije, pa iden u subotu kupit u split jaketu čisto da prizoven ciklonu (ili šta već nosi ledeno vrime).
i uglavnom...zdravstveno stanje je dobro...nema depresije, i čak se osjećam malo krivom jer drugim depresivnim ljudima ne dam da budu depresivni jer sam ja sritna.
inače, počela sam čitat novine. i sad sam puno pametna. i znam puno stvari. npr. da će nam možda smanjit broj ocjena i da neće ispitivat 2 tjedna prije kraja godine. što bi bilo krasno jer bi mi po tome škola završila negdi 1.5.
i znan da se bankari bune protiv nekog novog zakona.
vidite, svašta znan otkad čitan novine.
širim vidike.
upoznala sam malog...the Malog...i super je pa sam zato isto sritna.
valjda ćemo se opet družit u skorijoj budućnosti.
i tako.... muči me budućnost afrike...tj.mučila me jedno kratko vrime, a onda sam zaključila da im samom zabrinutošću ne mogu pomoći, a ne mogu im sama turat kondome u ruke da se ne množe tolko, pa sam prestala biti zabrinuta.
zbrčana sam u zadnje vrime...............
oprostite na tome............................................
al imam predosjećaj da ću biti zbrčkana na duže vrijeme.

- 23:39 -

pljuni... (2) - ...pa prilipi - #

srijeda, 08.09.2004.

depresivna. i točka.

loše se osjećam.
i zato ću malo pisat o tome.
zašto se loše osjećam? ne znam, puno je razloga, a ni jedan mi se ne čini dovoljno dobrim.
povraća mi se... to nije dobro. to nikako nije dobro.
a sve je tribalo biti tako super. samo šta u mojoj glavi sve nije tako super.
taman san mislila da me ove godine zaobišla ta postljetna depresija. kad ono...očito nije. samo je prominila svoj oblik i termin. kasni ove godine.
možda zbog ekskurzije na kojoj san shvatila s koliko dobrih ljudi ja iden u školu. šteta šta san to shvatila zadnju godinu. možda bi mi predhodne tri bile lakše da san to prije znala.
al jebiga...
vidila sam NJega danas... i to je bija jedan svitli trenutak u posljednja 24 sata. i to me živcira. neš ti njega, a ja poluluda... osjećan se ko da mi je tlinajst kad ga vidin... šta u biti ne mora bit loš osjećaj, al danas mi je...
i tako... možda mi sutra bude bolje.. vjerojatno oće, kad drugi sat sidnen sa svojin curama u kafić i kad se budemo smijale našoj jutarnjoj zatupljenosti... eto, jedva čekan sutra ujutro... nemoš virovat...


sutra će, valjda biti bolje... mora biti bolje.
nisan ja tip od depresija, ne stoji mi to uz boju očiju...

- 00:18 -

pljuni... (2) - ...pa prilipi - #

četvrtak, 02.09.2004.

evo me doma...

da. evo me doma.
u šibenskom DOMA. nije me bilo neko vrime. i vjerojatno nikom nisam falila. al bilo je dobroooooo...
ma, bilo je vrhunski.
to lito. najbolje u životu. radila sam puno stvari. puno lipih stvari. i uopće se nisam puno opijala. osim na ekskurziji. al to je ipak ekskurzija.
na ekskurziji se triba opijat, jelda? i šta sam, dakle radila dok me nije bilo...?
bila sam u motovunu na filmskom festivalu. zakon. moran otić opet.
pogledala sam 3 ipo filma. i sad mi je žao, tribala sam se ipak malo više obrazovat tamo. al nema veze. obrazovala sam se sociološki. društveno, jelte.
bila sam na otoku. otok je zakon. raj na zemlji. otok ima dušu i ljude.
sad mi svi oni fale. pa sam pala u depresiju. al sam se iz nje brzo izvukla jer sam išla na ekskurziju.
na ekskurziji sam se opijala. to sam već rekla. al sam i puno toga naučila.
recimo, da se giuseppe garibaldi rodio u nici. i puno takvih pametnih stvari sam ja naučila na toj ekskurziji.
i tako...sad mi slijedi povratak u stvarnost. shit, baš mi se ne da. bilo mi je skroz dobro i ovako.
al nema veze.
ja sam se vratila.
htjeli vi to ili ne.

- 01:21 -

pljuni... (1) - ...pa prilipi - #