Starim... nije neki preserans, mislim, nisan stara sa svojih 18 godina, ali starim. I puno stvari saznajem kroz to svoje starenje. Kad si dite, sve ti je super... znaš samo za svoje igračkice i ne muči te apsolutno ništa. Ponekad baš žalin za tim danima. Za danima kad sam bila uvjerena da je OPAL samo deterđent, da se Hrvatska seli, onako s kuferima, s Balkana u Europu, za danima kad nisam pojma imala šta je Balkan ili Europa, kad mi nije bilo normalno da neki gradovi nemaju more... Da, to su bili dani... Što manje znaš, manje si nesretan, tako nešto...
Ali, ti kao dite si baš ograničen... bitna ti je samo igra. A «starost» donosi neke nove užitke. Ljubav.
Sex.
Duge noćne izlaske.
Dubokoumne noćne razgovore.
Beskrajne kave s prijateljicama o faxu i budućnosti u novom gradu.
Apsolutno savršena lita avanturističkog sadržaja.
Izazove. One svakodnevne i one malo veće. I onaj savršen osjećaj superiornosti kad ih sve savladaš...
«Starost», barem ova «moja» dakle zasad vodi. Debelo vodi. Nije da se osjećam odraslo...daleko od toga...znam da sam samo dite koje izgleda malo ozbiljnije nego prije 3-4 godine.
Ali sad još kao punoljetna, mogu kupovat cigarete na trafici (jer prije, kao, nisam mogla), mogu biti promatrač Gonga, mogu se upisati u knjigu žalbe...svašta ja sad mogu...
Sad je najbolje.
Post je objavljen 20.09.2004. u 00:59 sati.