ponedjeljak, 27.03.2006.
the meaning of life
zašto ja nisam pisala u zadnje vrime?
zato šta ja nemam vlastiti život i neman o čemu pisati? a-a.
zato šta iman previše obaveza i ne stignen pisat? ma kaki.
zato šta san upala u blog depresiju i pisanje mi više nema smisla? jok.
zato šta san općenito upala u depresiju i moj život više nema smisla i ne želim ga živiti? noup.
nisam pisala, draga nacijo, zato što mi je dragi prijatelj posudio playstation i ja sad proživljavam ono što djeca koja se normalno razvijaju prođu od 6 do 17 godine, ili uopće ne izađu iz te faze.
moja prijateljica studira njemački. ja sam se došla kod nje družiti. ali ona prevodi knjigu o schumannu. u knjizi o schumannu se na jednoj stranici spominje kako je dotičnom prijatelj zabranio drkanje jer se od toga OGLUPI
dakle, dečki dragi, slušajte schumanna 
teken zove
nove sličice su u procesu pripreme.
za moju vjernu publiku samo najbolje *dubok naklon*
- 23:44 -
pljuni... (4) - ...pa prilipi - #
ponedjeljak, 13.03.2006.
prvi mačići se u vodu bacaju...
...as i said...nemanje pojma me neće spriječiti!
- 23:54 -
pljuni... (10) - ...pa prilipi - #
srijeda, 08.03.2006.
utjecaj vlage na...
imala sam popodne savršenu koncepciju za novi post. ali, kao i sve šta se planira, propala je.
sad bi vam mogla podastrijeti dnevnički zapis kako je vikend bija buran. dens, bejbe, dens.
al neću.
mogla bi pisati o čudnovatim vremenskim u maniri suzdržanih engleza.
al neću.
mogla bi pisati o utjecaju vlage na rusku književnost.
al eto, baš neću.
ne zato šta to vas ne zanima (a i ne zanima vas jelte), nego zato jer se meni ne da.
pisat ću o utjecaju vlage na vlastitu književnost.
koliko god čudno zvučalo, jer ipak sam ja najveći dišući fan sunca i njegove energije, vlaga me inspirirala. s odgodom.
elem, u srednjoj školi bila sam poprilično kreativno biće. crtala sam, pisala, šaratala i nije me ni pola posto diralo to šta nisam najtalentiranije biće na svitu za sve to.
imala sam ja svoju publiku i činila sam to prvo radi sebe, a drugo radi njih.
jer svaki kvazi umjetnik voli biti prihvaćen među publikom, pa makar ona bila deseteročlana.
i tako sam ja crtala, pisala...prijatelji su te umotvorine otuđivali i tako u krug.
a onda se dogodila kreativna blokada od nekih osam miseci.
valjda sam bila najkreativnija na nastavi.
danas sam po prvi put osjetila da bi mogla ponovo počet stvarat nešto.
i oću...čim grane teke sunca.
vlaga me inspirirala, u biti probudila onu škrabateljsku osobicu u meni.
a sunce mi triba da krenem u realizaciju.
ja sam na solarnu energiju.
a možda se čak i fotografijom počnem baviti. neman blagog pojma o tome.
al nemanje blagog pojma o nečemu me nikad nije sprječavalo da to i napravim.
- 00:08 -
pljuni... (7) - ...pa prilipi - #
srijeda, 01.03.2006.
this fire
Počela su predavanja. Od Šibenika ništa prije Uskrsa, i za divno čudo nije mi bed. Malčice mi fali opuštenost/usporenost/nema nervoza shema grada kao takvog sad otkad sam na faksu. Iako, i dok sam bila gimnazijalka nije po tom pitanju bilo ništa bolje. Bila sam u stanju prosiditi cilo jutro/popodne na kavi negdi na štekatu uz more, piti kave i vatat UV-zrake u maniri reptila.
Onda, ipak nisam kontala kakva je to privilegija. Tada je to bila čista navika i moje građansko pravo koje mi niko nije moga oduzeti. I sad je tako, al fali more. Blagi smrad mandroča. A i jedva čekam izmigoljit iz zatvorenih kafićkih prostora.
U Šibeniku, kao grubo rečeno – dosadnom gradu, nije bilo ugodno biti pubertetlija. U principu, nigdi nije ugodno biti pubertetlija sa svim tim pubertetskim filmovima u glavi. U Šibeniku posebno. Mislim da sam valjda cilu srednju školu čekala nekog da me spasi od sebe same. Nekog da me zabavlja kad bi sama sebi dopizdila. A taj netko bi vrlo rijetko naletija, zapravo, mislim da nikad nije naletija nitko tko bi ispunija ta moja očekivanja.
To je za mene kao pubertetliju znalo biti frustrirajuće, al naučila sam prilaziti priko toga. I priživila. A samo nebo zna da sad kad pogledam na neke svoje postupke iz prošlosti, dođe mi da sretnem petnaestogodišnju verziju sebe negdi na ulici i pošteno je namlatim. Al eto... Zapravo sam sritna što razmišljam tako, jer da ne razmišljam, značilo bi to da se nisam ni zrnce promijenila od tog perioda, a to tek ne bi bilo dobro.
Više nisam u Šibeniku.
Hvala Bogu, ni u pubertetu.
I više ne čekam nekog da me spasi. Od bilo čega. Znam da mogu spasiti samu sebe. A odavno sam naučila i da mogu zabavljat samu sebe. Mislim da svaki mladi Šibenčanin koji nije na nekim opakim drogama to nauči do svoje sedamnaeste.
Ali pomoć sa strane itekako dobro dođe...
x x x
počela era rođendana.............................
zano, sritan rođendan!!!!!!!!
- 22:09 - Komentari (2) - Isprintaj - #
mozda je Zagreb onaj koga si cekala:) kaj je to stekata? (hey, johnny park 03.03.2006. 01:04)
možda, da...štekat ti je vanjski prostor kafića koji postoji kad je lipo vrime. da se ljudi mogu sunčat :) (maala 03.03.2006. 01:19)
- 22:09 -
pljuni... (0) - ...pa prilipi - #
)