stillhoping

Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo...


Znam.Ne pisem dugo.Ne znam tome razlog.Nisam ni sretna ni nesretna,nego,`nako,nevesela,sto bi kazao gosn Crnjanski.
Preselila sam se na jedno parce krova koje gleda u Dunav.Ima tome mesec i po.Pa ipak,jos nijednom nisam izasla na tu ogromnu terasu i pogledala u Dunav i Banat preko njega.Ni da li dolaze rode.Ni plove li ribarski camci.
Ponekad izadjem da prostrem ves koji mirise na Bohor i ariel,i brzo utrcavam u stan,kloneci se vetra ili zime.
Prestajem da opazam lepotu.
Moje srce se ponasa nekontrolisano.
Dosadilo mi je da slusam Amy i sad slusam gotovo svaki dan Shivaree.
Moj potomak je popravio neke ocene ali je ostao jednako prgav i prkosan.
Ja i dalje imam cetrdesetjednu.
I jos uvek volim istog coveka.
Necu o njemu,cekam da se stisa bitka koju bije,ne ucestvujem u njoj i nije moja.On kaze da sam ja za njega Dete-Svetionik u Sumadiji.
Ja u sebi mislim kako je on za mene muskarac koga zauvek zelim.
Ne govorim to naglas.
Ucili su me da ne lajem naglas o osecanjima.
Mi smo se u kuci ljubili samo kad su praznici.
I tako.....

Da....pisacu jos....pisanje je ono sto mi daje osecaj da postojim......pisacu o svemu pomalo,bez reda i prioriteta......

i ovih noci zaviricu u strane onih ljudi koje pamtim.........