FERDO
Nije sve bilo lijepo u mome dijetinjstvu. Ima i ružnih stvari, a jedna je od njih i Ferdo. Bijaše nezakoniti sin jedne neobične žene koja je znala toliko biti luda, da je svoje nokte zabijala u tijelo svoga dijeteta. Imala je jako dugačke lakirane nokte i onaj tko je znao, mogao je otkriti kako je ta žena u svojoj mladosti bila jako, jako lijepa. Sada pak bijaše gojazna i histerična. Imala je neke rodbine u Francuskoj i čini mi se da se konačno tamo i preselila.
A Ferdo bijaše dečko izoliran od nas Pilara, usamljen, lud, bolestan s isto tako bolesnom majkom, ali se znalo dogoditi, da se ipak dođe okupati u kupalište Kolorina pa bi onda nespretno plivao u plićaku i činilo se da je bio sretan. Ja bih doplivao do njega pa bih tako započeo priču, a onda bih mu rekao da mu želim pokazati kako se guši u moru pa bih ga sa leđa ophrvao nogama i stao vući prema dnu. On bi jadan zapomagao, trgajući se totalno lud. Nešto kasnije, a pogotovo danas, Ferdo mi je jedna velika mrlja na savjesti. On je kasnije dospio kaznenog doma u Splitu i ja sam ga sreo jednom prilikom već kao velika dečka i kao uhapšenika u Splitu i od onda više nikada.
iz moje knjige "DNEVNICI - 4. DIO"
http://www.digitalne-knjige.com/gavrilovic40.php
ISBN kod NSK RH 978-953-354-048-1
