Poslanice svetog Pantalaimona

03.09.2006., nedjelja

Drama u frtalj čina

Kasna noć. Žena sjedi u fotelji, gleda neki glupi holivucki film i svako malo zabrinuto pogledava na sat. Nije to bio onaj običan sat kakav se može kupiti u trgovini kod Kineza po 13kn. To je bio veliki zidni sat sa zlatnim klatnom, prilično star. Isusovo godište, reklo bi se. ... Žena ponovo uputi zabrinuti pogled prema satu (nazovimo ga Mirko, radi lakšeg snalaženja tokom priče) i upita ga: Žena: Šta buljiš ko'g kurca? Mirko: Tik-Tak-Tik-Tak-Tik-Tak-Tik-Tak-Tik-Tak... Žena: Obećao si mi da ćeš doći što kasnije ne možeš, a došao si što si prije mogao. To nije u redu od tebe! Mirko: Tik-Tak-Tik-Tak-Tik-Tak-Tik-Tak-Tik-Tak... Žena: Ali zašto si došao što si prije mogao, kad si mogao doći što kasnije nisi mogao? Ja znam da je sada u modi dolaziti što se prije može, ali ipak bi bilo bolje da si došao što se kasnije ne može, zar ne? Mirko: Tik-Tak-Tik-Tak-Tik-Tak-Tik-Tak-Tik-Tak... Žena pospano: Ali... kad si već tu... želiš li da ti skuham kavu? Mirko: Tik-Tak-Tik-Tak-Tik-Tak-Tik-Tak-Tik-Tak' neš', ne mog' se sjetit'... ... ... ... I usitinu, žena je otišla u kuhinju skuhati kavu. Otišla je što je prije mogla. I nije se vratila. Možda je usput otišla i u trgovinu po šećer? Tko zna? Ali Mirko i dalje stoji na zidu i dolazi na kavu što prije može, iako mnogi žele da On uopće ne dođe.