lipota zore

četvrtak, 13.03.2008.

bajbaj

na neko vrime baj baj.
neman volje apsolutno nikakve.
niti za objasnit zašto bajbaj.
triba mi malo.
neko vrime
baj

13.03.2008. u 19:47 • 15 KomentaraPrint#

nedjelja, 02.03.2008.

planina me puni punon paron

baš se nešto mislin zadnjih misec dana koliko društvene norme utječu na ljude. oni neki poluneopterećeni, ispaljeni, normalni, poluludi, ludi, nenormalni......(zavisi kako ih ko doživljava i zove) ćedu reć da ka na njih norme baš i ne utječu.
ma šta ja znan.
meni se to ne pari tako.
mada i ja spadan među te i takve.
i ja bi to nekad nekome mogla reć da me pita.
e ali
pari mi se isto da smo apsolutno svi pod utjecajen društvenih normi, neki manje neki više, moramo bit, moramo ih poštovat ukoliko se želimo uklopit u bilo koje društvo (bar donekle civilizirano).
mogu samo počet od toga da nije normalno da hodamo liti goli zato šta nan je prevruće. ili da nije normalno da izađemo vani u šlafroku. ili pidžami. i ja to, recimo neću napravit. isto ka šta nije u redu rutavat na glas ili prdit (na glas ili u sebi), ali to ću recimo radit. isprid "onih nekih mojih koji to podnose i rade to isto" ljudi, ne baš u kafiću punome ljudi.
danas mi je jedan od "onih nekih mojih koji to podnose i rade" ljudi ispriča priču kako je na opri jedna žena pitala likara da kako će riješit problem neprđenja isprid muža. da ona to nije učinila 20 godina i da ne može. on joj je reka da to ne smi zadržavat u sebi i da neka bira vjetrovita mjesta. moj mozak uopće nije u stanju procesuirat takvu informaciju, ja uopće nisan u stanju virovat da iko na svitu nije nikad u životu (bilo to 2 miseca ili 20 godina) prdnija isprid svog životnog partnera.
mene zapravo muči jedna konkretna društvena norma.
ali ja to ne mogu napisat. mislin da ona zapravo nije moj problem, nego je problem onog nekog ko bi je možda poštiva da je na mome mistu. mislin da je to to.
a s druge su strane te norme nenormalno društvu potrebne jer nasta bi nevjerojatan kaos valjda.
znan da pizdarije pričan.
ali muči me. malo. a nisan u stanju ništa napravit.
danas san dobila napokon pinku povratnog nečeg, malkoc, vezano za tu glupu normu i to me sad zapravo još više tare. ali pozitivno tare.
ja bi sad definitivno to i to, ja bi naslikala to, u stanju san to bojama prikazat uu svojoj glavi, to šta bi ja. radi povratnog nečeg.
ja sad više ništa ne mogu reć, niko me sigurno ništa nije razumija osim možda suncokrete.
nevažno.
moran ić slikat, nema mi druge.
kad već biran opciju ne poduzest ništa.

02.03.2008. u 22:04 • 6 KomentaraPrint#

subota, 16.02.2008.

svanuo je i taj dan


jučer je napokon doša dan kojeg san jedva čekala i često o njemu razmišljala. napokon, jučer, di dej! probudila san se, standardan početak dana, zubi, lice, pišpiš... doručak i kafa. kafa bez cigara. bez cigara, cigara. tukla san ritam raznih pisama prstima o stol dok nisan popila kafu i popila san je puno, puno brže nego inače. onda san išla nešto obavit i kad san se vratila provela san malo više od tri ure sređujući stan. kad bi mi došlo da sidnen promisla bi se "koji ćeš organ sist kad nemoš ni duvan zapalit, radi i muči!" tako san tri ure čistila i redila po stanu. obidvala san i otišla radit. vrime mi je relativno brzo prošlo mada san imala teške faze kad san govorila dici "nemojte nikad pušit, to van nije nikako zdravo, blablabla" u nadi da niko od njih neće nikad morat reć da od sutra ne puši.
kad san došla doma mater je bila cila sritna i rekla mi je da se cila kuća blista i da bogu fala da joj se ćer ostavlja pušenja i mirne duše izašla malo u šetnju pa guzon na kauč i odmaraj. kad nema šta radit, jer se ja ostavljan pušenja. navečer san otišla na proslavu jednog rođendana di san probala sve moguće kolače i to u nekoliko navrata. prijatelj mi je tura pepeljaru pod nos i govorija "ovako si i ti smrdila!"
jutros san opet lupkala ritmove raznih pisama dok san pila kafu. kad san izašla vani sunčat se pila san čaj i emocija je bila vrhunska, na onoj lipoj buri, na suncu, na friškome morskome zraku, a ja neću zapalit. moj sugovornik hoće i drago mi je šta nisan ja ta koja smrdi po ovome lipome vrimenu.
sve u svemu- dobro mi je na momente, a na momente bi glavon u zid. to valjda neće dugo trajat, fizička kriza traje samo 8 dana, posli je sve u glavi. ne koristin ni flastere ni žvake. pari mi se da ću se posli morat i od toga odvikavat. i neću pit pivo neko vrime, pari mi se da bi se ispatila masu da ga popijen bez duvana. to ćemo probat malko posli.
baj d vej-kafa je divnog okusa kad ne pušiš iz nju. mirišeš na kafu samo tako.
viš mi lak :-))

16.02.2008. u 13:53 • 14 KomentaraPrint#

četvrtak, 31.01.2008.

nema naslova

jebo pušenje. cigara. ostavit ću se toga, ja mi kažen!!!!! i nisan potaknuta ovon nekon najavon novoga zakona i uopće mi se ne da niti razmišljat o tome zakonu. počelo mi je smrdit tako da mi smeta. smrdilo je, naravski, uvik, ali sad smrdi da je to mirakul. ugasin cigaru pa onda gledan u pepeljaru i mislin se a smrada majko moja. počešen se desnon rukon po nosu i mislin se a smrada majko moja, smrada iz moje desne ruke. pomirišen robu i mislin se a smrada majko moja mila. smrada iz moje robe. ja oću da moja roba miriše na lavandu, a ne da smrdi ovako. jebo pušenje. to je legalizirana droga. jebem ti sve! čitala san neki dan kod broda u boci nešto u stilu kako ljudi pišu ono šta in se događa i kako je normalno napisat da si ima proliv ili da ga imaš, to mi je bilo smišno. ovo je neki moj proliv. mada neman proliv i ne želin ga imat. događa mi se da san cili tjedan u nekin obavezama, stalno trčen negdi. nešto mi godi jako jako jako,a nešto manje, a nešto uopće. posljedica je da se sad osjećan ka da san polupijana i nije me briga šta ću izgovorit. jedva jedvice držin oči otvorene, ali sad za uru vrimena, unutar koje se moran okupat, opet trčen negdi pa onda opet u 17 pa onda opet u 20:30. nisu to kafe, nešto su pive, a nešto su poslovne obaveze.
iman prijatelja s kojin se povremeno viđan i puno mi je lipo s njin. organizirat ću se u subotu nekako dobro, napravit ću vraški plan pa ću u nedilju, ako ne bude padat kiša, lipo digod zapičit u planinu. po mogućnosti na imber ili tamo negdi. jedva to čekan.
izopijali smo se tri puta radi našega pajde iz prošloga posta. ismijali smo se i isplakali na njegov račun. a bit će toga još, ja to znan, bit će toga zauvik. volimo ga puno. u nekakvon san blues raspoloženju, sritnon, onon dobron bluesu. u petak je otprilike ovako na obojenoj, tila bi ih čut. oće li neko ić? priton ne kažen da bi ja išla s tin nekin :-)
vidit ćeš kad mi se dogodi da se afanan u postelju sutra u devet uri.
moran se sutra umaškarat jer su mi u vrtiću maškare. i moran bit puna energije. ako vidite koju maškaru s hrpon dice kako se šeće, to san ja. pozdravite me, namignite mi i nasmiješite se. ja ću pripoznat da je to za mene.
mali princ je najbolja knjiga na svitu za podignut raspoloženje, spada ka u dičju književnost, ali je definitivno za od 4 do 444.
slušan ove vedranove velikane na ka-elu. smišni su. tako mi je jedan mali objasnija da će on dobit momka za dva tjedna. tila san se raspitat o kvalitetama pa ako mi se svidi zamolit ga da nabavi i meni jednoga :-) zapravo se radilo o tome da moraju kupit četri kalendara (prema njegovin ričima) dok on ne dobije bracu ili seku, ni sam još ne zna šta će bit. pretpostavljan da moraju otkidat četri lista s kalendara i da će njegova mama rodit u četvrti ili peti misec. ali zanimljivo je bilo slušat ga kako mi to objašnjava.
a jedna je tribala svaki čas dobit brata i objasnila mi je da je ne smin nervirat jer da joj je mami pukla mutna voda koja dolazi iz wc školjke :-)
iden se kupat i neman pojma do kad ću bit ovako polupijana :-)

31.01.2008. u 13:13 • 12 KomentaraPrint#

ponedjeljak, 14.01.2008.

PAJDO

do zadnjega smo se s njin zajebavali ka da se ništa ne događa. rekli smo mu da koliko smo puta nazdravili u njegovo zdravlje da bi triba trčat okolo, a on se tu izležava. doša bi mi priji u banku i u roku 10 minuti bi bija u kancelariji njene šefice na telefonu s direktoricon jer ih je tija uvjerit da se može nešto šta se ne može. uvik je govorija "ne moš zajebat vlaja, e nu!" kad bi se išlo negdi na akciju nazva bi u 14 i reka "ajde, jesi se obukla? aj ti još popi kavu pa ćemo krenit oko 16." a krenili bi oko 22. kad bi se zbrojili sati koliko smo ga čekali, prikoračilo bi godinu. zvali smo ga solinska kandža jer je bija iz solina i jer je bija lin za strić nokte. jedan put smo išli nas 12 na rafting, on nije vesla nego 5 minuti jer nan je cilo vrime ima nešto za ispričat pa bi se naslonija na veslo. u restoranu bi reka "tetka, daj vamo kruva!" kad bi organizirali natjecanje reka bi nan "ma bazen je riješen, ne sekirajte se vi oko bazena, ja ću riješit bazen, nego di je program, šta je s programon, dajte vi riješite program!" i onda su se natjecatelji kupali umisto u bazenu-u moru! s programon! bosanca koji nas je zajebava misecima i nije nan sla naručene uniforme je sjeba pa se falija "zajeba vlaj bosanca!" volija je pismu "ju te san se zajubija". jedan put smo bili u fužinama od petka do nedilje, a on je osta doma radit pa smo ga satrali da sad radi njega maja neće moć doć jer da je računala da će doć s njin i da smo mi računali da će nam donit gajbu pive, litru pelinkovca, a da nas je sad svih zajeba. pa je doša u subotu iza ponoći bez maje, a mi smo mu se svi sakrili u zahod i pravili se da nema nikoga, da smo svi išli leć i nakon malo učinili bu! mada nas je skužija, normalno. zadnjih puta bi me pita "šta je s ribaron?" a čovik uopće nije ribar. pa smo mu pokvarili dvd i vika je pa smo mu kupili novi. drža je ugostiteljske objekte pa bi mi došli ako smo u prolazu i rekli bi konobaru da stavi na njegov račun. za natjecanje nan je da i točionik i frižider i skuva nan spizu u svome restoranu i riješija nan pića u dalmacijavina i sve to za nas i naš odred. bija je 7 dana na krstarenju i kladija se, on je tvrdija da će se okupat 7 puta u 7 dana s tin da je moga sve to obavit u jedan dan. bilo je samo važno da nakon šta izađe iz mora se malo osuši. izgubija je okladu jer je zadnja dva dana bilo ružno vrime. bija je fluorescentno bijel i pocrvenija bi čak i između nožnih prstiju. mi smo se kladili s njin da će nan zaboravit kupit foto album. zaboravija je, a mi smo jeli janjca i pili vino na njegov račun, više puta. mogla bi do sutra.....
bija nan je pricidnik i veliki prijatelj i čovik!
znali bi se zajebavat da će taj zakasnit i umrit, ali tu je jedino uranija i to si Pajdo uranija bar 40 godina!

14.01.2008. u 11:01 • 22 KomentaraPrint#

subota, 12.01.2008.

usrid vikenda!

uopće neman ideju šta bi napisala. prije dva dana me uvatilo, sve se nešto kuvanije počela osjećat i eto ti ga na-fibra 38! pa di to ima?! a mogu se pofalit da san i dobro izdržala obziron da radin u vrtiću i da onda obično svi budu misecima bolesni jer vataju svašta od dice, a ja san izdržala puna tri miseca bez da san se razbolila. to je dobro kad tako pogledaš. jučer san bila ka lešani mol, oči u sorbulu, bole, ne mogu gledat, boli me činjenica da iman pidžamu na sebi, parilo mi se da je teška bar 40-ak kila. da ne govorin o boli u leđima, pogotovo u donjemu dijelu. ijme meni majko moja! i jutros se probudin sva vesela jer san bila uvjerena da se osjećan malko bezveze zbog jučerašnje fibre, ali da neman zapravo fibru. i izmirin ja nju (koji me vrag tira da je mirin) i eto ti ga na, opet je iman 37,3. i nije tako strašno. samo da ne naraste. ali me ipak ne boli sve onako ka i jučer. i oči mi nisu u sorbulu!
palo mi je na pamet kako smo i mi žene komplicirane. bar jesmo iz moje neke momentalne perspektive. jer ne valja ako je muško pizdasto puno, jer onda to nije muško nego neka obična pizda. a ne valja ni ako je totalno muško, po onom nekom seljačkom pravilu (daj mesine nušo). jer je onda to totalno gadljivo. e sad-tribalo bi da ima upravo pravu dozu muškosti i pravu dozu pizdastosti da bi nama to odgovaralo. meni npr. muško koje primjećuje svaku maču na sebi i koje se gleda u ogledalo nije muško. draže mi je da ne primjećuje mače na sebi. mada mi je jasno šta to znači za sve ostalo oko njega. isto tako nam je važno da je muško brižno i puno razumijevanja, ali da opet zna i tu granice jer ako je previše brižno i puno razumijevanja ne valja jer naginje na pizdu. komplicirano je to. a njegove najosnovnije potribe su prihvaćanje i povjerenje i onda kad mu žena reče da kako je moga to i to tako i tako onda se u njegovoj podsvijesti automatska lampica pali i šalje mu poruku "aha! ne prihvaća me! nisan ispunija njena očekivanja!" i onda radi svoga ega mora napast. nekad mi se čini da je najbolje da jedno drugo pošalju u neku stvar i posli malo ka da ništa nije ni bilo. a nekad mi se čini da je najbolje riješenje dugometražni razgovor (koji muškima i ne pada baš naj, a nekad ni ženama). skoro sve udate žene (s bračnin stažon dužin od 5 godina) oko mene mi govore da ne buden luda i da se ni slučajno ne udajen ili neka se bar još dugo ne udajen. a meni se pari da kad bi ja to imala za reć ne bi nikad ostala u braku. a opet mi se čini da brak i nije tako loš, doduše to je zato šta cili život iz prve ruke gledan brak svojih roditelja koji odlično funkcionira (i sa svađama i sa nesuglasicama, ali odlično funkcionira). onda mi se pari da je ženi sasvim svejedno je li poklon neki cvit koji je on ukra iz tuđega vrtla ili neki skupocjeni parfem, a njemu to baš i nije tako. on bidan misli da je učinija puno ako joj je kupija neki parfem, jer isprsija se jelte! isto je to danas postala svojevrsna umjetnost, održat takve odnose između muškarca i žene. triba puno se trudit, a danas su ljudi postali komodniji i zahtjevniji i očekuju puno više od života.
isto tako danas muško nije više potribno šta se tiče nekih stvari, žena može sama i do stana i do auta i do kredita i do masu toga šta joj je važno za život. a mislin da se muško mora osjećat potribnin. komplicirano je to, ne da mi se više.
jel mislite da je želja za reprodukcijon nekako urođena? jel mislite da iko može postojat, a da iskreno ne želi imat familju i dicu? ili barem dicu? bez muža ili žene na klasičan način? meni se to pari nemoguće.
moran se danas okupat. već san drugi dan u pidžami neokupana, ufuf. to mi ne pada lako. a oznojila san se jučer bar 13 puta. di me potrefila gripa posrid sride vikenda?! da ne mogu ni na kavu ni vani. mater mi je rekla da moran počet spavat i jest voće i da moran prestat pušit. meni se baš pari da normalno spavan (osim vikendon) i da svaki dan pojeden bar jednu voćku. a za pušenje neman šta reć, u pravu je. rekla san joj da jeden voće svako jutro i da neću ić leć u 23 jer da oću živit. pa mi je rekla "a bidna moja, a do sad smo je držali u škurici!" dobro san se nasmijala. ta žena ima brz jezik, to je jedno čudo.
odlučna san u jednome-sutra više neću imat fibru-nema šanse!

12.01.2008. u 12:27 • 8 KomentaraPrint#

utorak, 01.01.2008.

tu san, tu san

prvo i prvo želin van svima zaželit sritnu novu 2008. godinu i ono najviše zdravlja, ali i puno dobroga vina, dobroga društva, dobroga seksa, para, putovanja, mira, staloženosti, sriće, sunca, mora, puna idra i svega šta sami sebi želite!!!
moran reć da san tila svima ostavit komentarić, ali net me jednostavno nije tija slušat i komentari mi se jednostavno nisu otvarali. i zato skužajte svi vi koji nemate danas moj komentar, nije da nisan mislila na vas.
ja san bila dočekat novu malko van našega lipoga grada, totalno neplanirano i totalno neočekivano, s još pet ljudi (među kojima je, naravski i moja neizostavna suncokreta dva) u jedan lipi mali gradić na cetini :-))
to je izgledalo tako da smo svak od doma ponili šta se našlo "viška" i natovarili auta i ajmo moja, fešta do ranih jutarnjih sati.
naime, zabavlja nas je ivo amulić za kojeg smo konstatirali da izgleda skroz solidno za svoje godine. međutim ne sviđa nan se njegova vibra. od nas 6, nas neke tri smo slobodne i bile uvjerene kako su u tome gradiću najlipši ljudi na svitu koji su prepunjeni dobron vibron (u to bi bile uvjerene i da smo bile u skroz nekom drugom gradu jer je naprosto bila takva priča i takvo raspoloženje). ivu amulića su došli slušat samo neki nama ne zanimljivi ljudovi pa smo se tu prepustili jedni drugima i našoj dobroj vibri. a kad je to završilo svi oni zauzeti ili malkoc prehlađeni su otišli doma leć (sva srića da smo baš u tome gradiću imali di leć), a mi tri smo šalabazale u potrazi za dobron vibron. naišle smo na nešto takvo i bilo je dobro. sve do ranih jutarnjih sati...doduše, vibra nije bila najbolja moguća, ali je definitly u našin glavama bila dobra i prihvatljiva, a to je najbitnije. zapravo san ja sve ovo ispričala kako bi se ispraznija moj film koji mi se odvija momentalno u glavi, a kojeg neću pritočit odi u riči. jedino šta me zanima je kako postić kontrolu nad svojin mislima?! želin imat kontrolu, ne uvik, ali danas tj. sad je pod obavezno želin!!!! alo kontrola, javi se! ne želin mislit to šta mislin, ne želin, ne želin, ne želin. kad ne bi mislila puno bi se bolje osjećala. i zato ne želin, ne želin i ne želin mislit. to šta mislin. neeeeeeeeeeee!!!!!!!!!!!
i onda smo se danas digli neki malo prije, neki malo kasnije, nastala je neka gužva, neki su morali bit zamotani u dekice, neki su osjećali veliku vrućinu u licu, neki su prali zube nekoliko puta, neki su papili malo, neki puno pa smo svi papili puno sarmi i pirea pa smo papili kinder jaja pa su neki igrali na balun s igračkama iz kinder jaja pa su neki otišli doma, a neki ostali provest sami svoj mir još jedan dan (to su oni zauzeti i koji ne rade ili su na godišnjemu). i onda su neki u autu pivali polupromuklo cili novogodišnji repertoar pisama koje smo čuli tu noć i oprostili se i evo nas doma. i sutra back to life, back to reality!
i da ne zaboravin i da mi pomogne-NE ŽELIN MISLIT, ALI NE ŽELIN MISLIT TO ŠTA MISLIN!!! NOUP!
na dobro van došlo novo lito!!!

01.01.2008. u 22:20 • 10 KomentaraPrint#

ponedjeljak, 17.12.2007.

stigoh

iman cirka 10 minuti za napisat štagod. sad san iz vanka i moran u postelju. momentalno se osjećan divota jedna. mada san cilo popodne bila štufana i nikakva radi onog mog prijatelja. bila san vani, s nekin.... i bilo mi je lipo.
velebit-neman šta reć nakon suncokrete i vincija. bilo je milina. za krepat, ali milina od za krepat, ako me može iko razumit. sad već vapin za svojin poluotokon i jedva čekan otić tamo, jedva, jedva, jedva!
ne mogu momentalno ništa više od ovoga.
iman pivski stomačić :-)) momentalno :-))

17.12.2007. u 00:53 • 14 KomentaraPrint#

srijeda, 28.11.2007.

evo me...

uopće neman inspiracije. nema veze
tila san reć da nisan više luda od želje za sekson.
nisan je provela u praksu, ne kažen da neću, ali nisan više zaluđena.
isto bi dobro došlo.....
nego, danas je dite od 5 godina reklo ditetu od 6 godina (jako ozbiljno, s rukama na kukovima) :" ti si sad veći i stariji, ali kad ja buden ima 7 godina- ja ću bit stariji!"
e to mi je bilo presmiješno.
zaprosija me prijatelj, u stvari on i ja nismo ni na nebu ni na zemlji, neki spoj između svjetova.
drugi prijatelj je bolestan, ne znamo koliko teško, ali je bolestan. svejedno ga mi i dalje zezamo. nismo prominili odnos prema njemu ni najmanje, osim šta ga puno češće viđamo jer niko od nas ne želi da on u iti jednome momentu bude sam. a možda njemu baš to triba. dok je prima infuziju zezali smo ga da se lipo najija janjca i napija vina! E! i govorili smo mu da se počešlja, da kakav je to i da mu je pidžama za pet.. i govorit ćemo mu! a isto smo mu vrtili glavon i govorili "EEEEEEEEE, kako ćemo te razbit!" on zna da ga mi volimo i da je nama stalo i nas je puno i mi ga volimo. izgleda puno bolje, smije se s nama i zeza nas. govori nan da di ćemo to s tin rusacima na leđima, da oli idemo na mosor. govori nan da smo mu demolirali dvd i da ako su bile četri vide da neka vratimo četri vide. kupili smo mu novi. dvd. govori da je sestrama zabranija da mu odlipljuju oni bili medicinski flaster s ruke, da ga to boli i da ih je natira da mu to prvo tope u alkoholu, tako da ga ne boli. pa smo mu rekli da je triba ić na depilaciju prije svega. reka je da je, da imamo pravo.
zaljubljena san 24 sata na dan, ali svako malo u nekog drugog ili u nešto drugo. i lipo mi je ovako.
čeka me velebit za vikend. nadan se da će bit sniga. i mokrih nogu i velebitskog piva :-))

28.11.2007. u 22:56 • 21 KomentaraPrint#

nedjelja, 18.11.2007.

neman pojma kako bi ja sad ispričala neku priču koju iman iskonstruiranu u svojoj glavi i koja mi se uspila dogodit u roku dva dana. uopće ne mogu bit ni detaljna ni izravna ni išta slično tome, naprosto to nije takva priča.
prvo šta mi se dogodilo je da san se u petak ljubila s jednin momčićen kojeg san prije par miseci upoznala i družila se s njin negdi na nekon vikendu van grada..... i bija mi je simpa za se zezat i to je to. međutim čovik me zgrabija i poljubija, doslovno se to tako dogodilo, zgrabija me jednostavno i poljubija. ja se nisan ni u jednome momentu pobunila i tako smo se samo ljubili. ne znan da san se u životu bolje ljubila, a pritom nikad nisan imala manji osjećaj neke emotivne povezanosti i manju potrebu da me pita broj i manju potrebu da ga ikad vidin i tako dalje i tako dalje. čovik se naprosto predobro ljubija i tu je priči kraj. međutim, ujutro se ispostavilo da tu uopće nije priči kraj. jer se meni jedna jedina stvar mota po glavi od tada,a to je neobavezni seks. u životu san se jedan put neobavezno seksala i to s tipon koji mi je prethodno bija momak i s kojin san to napravila tek kad smo prekinili,ali je svakako bilo neobavezno i jako, jako dobro. u životu mi se nije dogodilo da želin seks naprosto zato šta želin seks. i nije da ja želin čisti seks, onako da bi se to dogodilo, ja i dalje oću dobru priču koja će ipak probudit neku emociju i oću iznad svega jedno veliko brdo strasti. eto to ja oću. brdo strasti u krevetu, a da neman obavezu ako je ne želin. nije mi se u životu dogodilo da promatran bića muškog spola i mislin se koliko bi taj neko mogao ili ne bi mogao bit strastven i dobar govornik i kompatibilan mome tilu i njegovin željama i njegovon govoru. prestrašno nešto.
onda mi se dogodilo da san čovika kojeg san upoznala isto tako nekad negdi potpuno slučajno na nekome vikendu van grada iznenadila sms-on. jer uopće ga nikad nisan pitala broj, niti on mene, niti je to druženje bilo takvo. ali mi se mota po glavi već neki period vrimena i naprosto san mu samo poslala poruku jer san nekako negdi priko nekoga........ doznala njegov broj. i sad bi mu ja, šta je najgore od svega, pisala sto tona poruka na dan. neću, ali bi. i bude mi neugodno na 10 minuti pa onda sebi lipo objasnin da mi nema zašto bit. pa šta ako san ja inicijator bilo kakvog druženja? pritom ne bi s njin neobavezni seks. bi seks, ali nisan sigurna da bi bija u tolikoj mjeri neobavezan, bar s moje strane. on mi ipak budi neke skroz drugačije vibre.
i morala san to nekako negdi ispričat. ima toga još malo, ali ne mogu sad i ne mogu ode, nije ni bitno. malo san izbacila toga.
zanimljivo mi je svakako sve to skupa.
i sad se pari da san bila i izravna i detaljna ,ali nisan, virujte mi. :-))

18.11.2007. u 22:02 • 15 KomentaraPrint#

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

< ožujak, 2008  
P U S Č P S N
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31            

Ožujak 2008 (2)
Veljača 2008 (1)
Siječanj 2008 (4)
Prosinac 2007 (1)
Studeni 2007 (3)
Listopad 2007 (3)
Rujan 2007 (2)
Kolovoz 2007 (1)
Srpanj 2007 (1)
Lipanj 2007 (1)
Svibanj 2007 (1)
Travanj 2007 (1)
Ožujak 2007 (4)
Veljača 2007 (3)
Siječanj 2007 (4)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

vrag odnija prišu

mail i msn:
braca_grimm@hotmail.com

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se