Napokon sam naučila što to znači živjeti sam. Ne nužno i usamljen, naravno. Kod mene je slučaj da sam udaljena 200 kilometara od ljudi koje volim, no oni su mi i dalje tako bliski. Čuvam ih u srcu. Ne znam čuvaju li i oni mene. Iako, rekla bih da je zaborav predug da bi stigli zaboraviti:). Tako da nisam odviše usamljena.
Fizički nisam ni sama. Imam sreće pa imam zaista divne cimerice. Zapravo me to u velikoj mjeri začudilo. Očekivala sam manje simpatične i pristupačne dame, a ove su savršene:). Drage su i fine. Baš su dame. Rijetko se to u ovom dobu nađe.
Predavanja su zamršena i dosta kompleksna. Mnoge rasprave zapravo ne shvaćam. Možda sam se malo prenaglila otišavši studirati nešto što nisam nikada učila u srednjoj školi. Ne znam, vrijeme će pokazati. Srećom, naučila sam da uvijek imam plan B (rezervu) za sve. Tako se i dalje igram, ovaj puta nešto složeniju igru, igru koja bi trebala odlučiti o daljnjem tijeku mog života. Vidjet ćemo.
|