Krepat, ma ne molat!

Molat je izvedenica iz talijanskog glagola "mollare" što znači odustati.
Štokavce - koji nisu u bliskom dodiru s čakavskim, niti su povijesno i geografski neposredno izloženi utjecajima talijanskog jezika - ovaj slogan na prvu možda može navesti na pogrešan trag u pokušaju da ga razumiju i shvate. Mogli bismo, recimo, prvoloptaški pomisliti da molat znači moliti, preklinjati. To bi naravno bilo pogrešno, jer se očito radi o izvedenici iz talijanskog glagola "mollare" što znači odustati. "Krepati/umrijeti, ali ne odustati" borbeni je dakle poklič koji upućuje na stanje revolta, prkosa i otpora po svaku cijenu, pa i po cijenu krajnje smrti.

(Hajridin Hromadžić: Fragmenti grada)

Sve sličnosti sa stvarnim osobama slučajno su namjerne.
Dežurnim blogobudalama, šizofrenim starim prdonjama, stoki koja tudje mrtve naziva krepanima i svim njihovim prijateljima i poznanicima komentiranje zabranjeno.
U vezi s nuspojavama i neželjenim učincima nemogućnosti komentiranja obratite se svom psihijatru ili apotekaru ili na nuspojaveinezeljeni
ucincibloga@bolimekuki.odjeb.net



Štorije mačka, maške i Gandalfa beloga od Kojotice

petak, 08.12.2017.

Blognjuz uzvraća udarac (drugi dio)

Batlerici je opet dosadilo pisanje i ponovno mi uvalila da ja pišem umjesto nje.
Ta današnja posluga stvarno je nepouzdana.
No, što je, tu je, požalio sam se mom prijatelju Blognjuzu.
Kad ono, umjesto razumijevanja još sam ja njega morao tješit.
Svaki put kad očekujem malo podrške, a ovaj me udavi sa svojim problemima.
Za one koji se možda ne sjećaju kad je Blognjuz zadnji put bio na rubu živčanog sloma ovdje kratki podsjetnik.

I tako je i ovoga puta komunikacija išla samo u jednom smjeru.
Nisam stigao reći ni mijau ni ommmm a ovaj mi je već izdiktirao što vam imam ovoga puta za poručiti.
Dakle...

Poštovani blogeri!

Koliko god smo se trudili objašnjavati u mailovima i u komentarima, neke stoput ponovljene neistine prenose se s 'koljena na koljeno' kao istina.

Odgovorno tvrdimo da nitko u uredništvu ne briše vaše postove sa liste kul blogova na naslovnici niti ne postavlja blogove na top listu po babi i stričevima, niti...

MA QRAC!

Ne mogu ja ovo više!

Nabijen vas!

Nabijen vas sve skupa!

I vas,
I vaše liste,
I fresh i onu drugu
I onu top
I tehničku potporu (ahahahaha, buahahahhaha, potpora! AHAHAHAHAHAH! AHAHAHAHAH! POTPORA.
Mrzin tu rič!
Jebala vas podpora!
Poizdizću!
Popizdiću!
Ben ti disklesiju.
Diskoseliju.
Ma to nešto na d. Potporaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!
AAAAAAAAA! TRALALALALALA!!!! NE ŽELIN ČUT, NE ŽELIN ČUT, TRALALALALALALALA!!!)
Jel razumite vi mene poštovani blogeri da ovdi nema nikakove podpore, ostali smo samo ja i oni mlinac za papar ča je osta od Masterchefa. A ko stvarno oće PODPORU neka se obrati Kojotici. Već van tjedan dana nudi besplatno, potpuno BESPLATNO stalke za lakat a vi ništa. I sad bi potporu. Ma oslonite se na oni krastavac šta ga partneri od veganki imaju medju nogama pa se P-O-D-U-P-R-I-T-E. He he he. Ommmmmm, ommmmm, ommmmm...


(Evo, šta sam vam reko, uvijek isto! - opaska autora, tj. mene, Mačka.
Lud je ko onaj napušeni mačak od Čarape, ako ne i ludji. Ovaj put je skroz sišao s uma.)

Sve su počeli Japanci, bolje rečeno Japanke.
Ne, nisan poludija, stvarno, ninje kad van kažen, samo šta ovi put nisu napali Pearl Harbour nego mene bidnoga.
Piše meni tako Jakisuki, pardon, Sukiyaki da kako se, molim lijepo, postaje top?!
Otkud ja znan kako se postaje top, ja ni u vojsku nisan iša jer san bija slabokrvan ka premijer i munjen ka precidnica.
Kad san onda takvi bija a šta mislite kakvi san sad od svih ovih pizdarija u zadnje vrime?!
I ja takav jadan betežan bi triba znat kako se postaje top.
Otkud ja znan kako se postaje top, ženo bložja?
Kaže ona meni nazad lipo smireno, gledaj, blognjuz, mene ne zanima artiljerija, za to imamo anabonni, ja bi tila znat kako se dodje na tu tvoju listu top blogera.
I onda sam, a šta ću drugo, pa neću valjda reć istinu, pokuša umirit stvar.
Ma gledajte, sve je to individualno, nekad nan se dopadne neki post, nekad nan upadne u oko neki bloger jer zabavlja druge, nekad mi pišu kolege blogeri : gledaj, blognjuz, si vidija kako čovik/žena lipo piše, i tako...
A ona meni : sayonara, predivni cvijete, ti ćeš mene muljat, pa cili svit zna da su ti ona dvojica, oni nisan-jesan i oni domenico šta po jednu sliku nalipe pa su top, prike ako ne i kumovi, mene si naša zajebavat, pa to nisu istine, iden odma obrisat blog, a ti naruči ciklamu za tvoju dragu H.A.D.L. kod japanske bube, a-ca!

Nije ni odletila kad ono gledan u mailbox i iman šta i vidit.
Sedam mailova, ko sedam smrtnih griha.

Prvi od anaboni. Da koji qrac oni Euro radi na top, taj samo kopipejsta tudje viceve, nijedan svoj nan nikad nije ispriča.

Drugi od inibani. Da koji kuki mora Dinaja stalno pisat o svon mužu, da ima i ona muža i to doktora, pa šta bi sad tribala lipit nan slike od žučnoga kamenca svaki dan na blog?

Treći od bonisini. Da šta ona Kojotica lipi te mačke i da šta je tu top i jel to uopće žensko i još svašta nešto šta ne smin ni napisat jer ne bi bilo baš ugodno za čitat.

Četrti od bonasani. Da ko je onu Zvonku metnija u top, mislin na top listu, nju bi tribalo u pravi top sa onin njenin mejkoverima od starih kantrida. Ko je to vidija stare kantride piturat, jeben ti blogozasluge.

Peti od anibani. Da kako puštaju nekin blogericama da pišu sve u umanjenicama, to bi tribalo zabraniti, čuj ono, klopica, kapica, tanjurić, pa issa ti, koja pantomina.

Šesti od ajmemeni. Da šta sad ona Sukiyaki nju napada da ova nju napada jer je napala Eura a ovaj pak brani Domenica dok se Nisan drži pametno po strani i vata Zlovenke.

I sedmi od binimini. Da ko je vidija davat ime blogu Dnevnik jedne razvedenice ni Razmišljanja jedne žene pa ne mogu na top, pa pokojne mi palme, koliko ih je nego jedna, dobro dvi su ali za sebe svaka po jedna, čemu naglašavat to "jedna", valjda samo da bi svaki put blognjuz mora spomenut kako ih ne more stavit na top listu...

Evo, ljudi moji, hoću reć poštovani blogeri, jel vama sada jasno zašto san opet popizdija,

puka san,

PUKA SAN,

Jel razumite vi to POŠTOVANI BLOGERI,

Ma razumite vi čarapu od naše Čarape i krastavac od njezinog ljubimca!

Za vas koji ste se tek sad uključili ponavljan : This is not a drill! This is not a DRILLLLLLLLLLL!!! Stvarno san puka!

I onda, taman kad mi je već prst bija na onoj crvenoj tipki koju stisnen kad van ono blog servis ne radi pet dana (a i vi ste naivni ko sobarice, da tehnički problem, pa ne pušite valjda takva sranja) ali san se predomislija.

I umisto da vas pobrišen sve skupa, a ja hop pa postavin onoga fresha, šta tu nešto ka glumi da san ja, a nisan, ovaj, nije, za blog tjedna.
Evo ti ga na prika, pa samo izvoli, piši sedam dana te tvoje pizdarije.

A onda se desilo čudo na blogu.
One dvi, krizantema i borosana, ne mogu van sad objašnjavat baš sve detalje, predugo bi trajalo, uglavnom one dvi šta su se karale ko galebi od Coce se pomirile.
I po novon cvrkuću jedna drugoj.
I ja se mislin ma jebeš sve, tu se žene radi mene i moji listi počupale, jebeš liste, sve ću ja njih i ne samo njih nego sve metnit na kul listu i pustit bug-u nek ih ždere.

Prije nego oden za dišpet prominit ću onon Euru sliku u top listi da svi misle da je spužva Bob.
I onda zamolit mog priku, Mačka od Kojotice da sa onon svojon malon, Zlajon, Peron, onon malon mačkon od Domenica, one dvi napušene od Čarape i Garfildon od stare tete vode ovi blog dok se ne vratin.
Ako se uopće još vratin u ovi cirkus i u ovu kuhinju.

Za sve nedoumice, nejasnoće i pitanja možete se, ko i zadnji put, obratiti mačku od kojotice na mail nuspojaveinezeljeniucincibloga@odjeb.net ili kod Zlaje na kakosamsrediopopularnogpatka@njami.org.

Nemojte se sramiti napisati post ako vam zatreba pomoć pri uređivanju svojih postova, blogeri će vam rado i brzo u komentarima priskočiti u pomoć (buahhaahah, buahahaha, buahahaha)...

Ajd, adijo!

Fala na pažnji.

Ugodno bloganje.

I nemojte šta zamirit!

Ča je bloghaer vengo pizdarija!

Vaš Blogonjuz



Tad san se nasmija i rukova s prazninom
A on je reka: Skužaj, al žurimo u kino
I otiša u nekom ludom snu
I tad sam na moment i ja vidija nju...
TBF : Fantastična


P.S. do slijedećeg mijauvljanja, lijepi pozdrav od vašega Mačka i ostalih zvijeri,
pusić, kisić, cmokić, mijauić, ommmmmmmić.


Ne, ti nisi htela andjela
htela si crnog djavola
od mene si to i dobila
Divlji andjeli : Voli te (vas) tvoja zver (Mačak)

- 20:20 - Komentari (33) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

< prosinac, 2017 >
P U S Č P S N
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31



Književne anegdote Daniila Harmsa:

Jednom se Gogolj preobukao u Puškina, došao Puškinu i pozvonio. Puškin mu je otvorio vrata i povikao:
- Vidi, Arina Rodionova, ja sam došao!"


Sjedi tako Puškin kod kuće i razmišlja:
- Dobro, ja sam, dakle, genij. Gogolj je takodjer genij, a i Dostojevski je, pokoj mu duši, genij. Pa kako će se, bogamu, sve to završiti?!
Tu se sve i završilo.