8
utorak , 28.05.2019. Pokušao sam isprati smrad iz sebe i svoju ljutnju što sam ponovno povrijedio ženu kojoj najviše značim. Ne, ženi koja me oduvijek voljela. Ponio sam se poput šupka dok sam ispalio to da sam ostao sam. Sranje, Ann je uvijek bila uz mene, nije obitelj ali ta djevojka mi nikada nije bila veća obitelj od svih njih . Morao sam popraviti stanje i sabrati se. Bože, izgledala je tako prestravljeno dok sam ušao u kuću. Njezine krupne divne oči su bile natečene i nove suze su ju preplavile. Da se srce može raspasti, moje bi u tom trenu umrlo od boli. Nisam mogao tako nastaviti. Ta jadna žena bi se mogla ozbiljno razboljeti i to samo zato jer sam ja slabić i budala. Ne vidim svijetlo pred sobom koje me svaki dan budi, toplinu koja me svaki dan grije niti dušu koja mi svaki dan daje novu snagu. Prokleto sranje...
Psovao sam na sebe a čeljust sam toliko jako stiskao da sam pomislio kako će mi popucati zubi. Oteo mi se životinjski jecaj i potonuo sam na pločice dok mi je topla vada ispirala izmučenu dušu. Mrzio sam suze a sada sam im dao na odušak da se kotrljaju niz moje upale obraze, da me zacijele. Ovaj put nisam plakao za izgubljenim nego za onime što sam mogao izgubiti. Trebalo mi je vremena da se saberem a tada sam dovršio tuširanje i obukao toplu odjeću. Teškim koracima sam krenuo prema boravku i zazvao svoje svijetlo.
-„Anđele...“- Ann je spavala sklupčana na boku. Njezin ranjiv izgled otrgnuo mi je komad duše i ponovno ga sastavio. Nisam ju želio probuditi pa sam tiho došao do nje i zajedno s dekom ju uzeo u naručje. Toliko je čvrsto spavala da nije osjetila promjenu kretanja. Nježno sam se nasmiješio i odnio ju u našu sobu. Spustio sam mu lagano poput pera i pokrio ju preostalom posteljinom a tada otišao s druge strane i priljubio se uz nju. Promjenila je položaj i svojim sitnim tijelom se pritisnula uz mene okrenuta licem prema meni. Složila mi se ispod brade kao malo mače i drhtavo uzdahnula. Moja ljubav prema njoj samo što nije eksplodirala. Poljubio sam joj čelo i zagrlio ju. Zagradio sam ju svojim tijelom kao da sam štit a ona je zadovoljno prela u snu. Osjetila me i bila je zadovoljna, ništa na svijetu mi trenutno nije bilo važnije od nje. Sumnjao sam da će se to ikada promjeniti. Njezina ljubav, samo njezino ponašanje je otvorila neku prečicu za koju nisam znao da posjedujem u sebi i nisam se namjeravao vraćati na staro. Gladio sam joj kosu i tijelo ali oprezno da ju ne probudim. Doslovce sam mogao vidjeti svjetlost kojom je zračila, baš poput nekog anđela.
***
Imala sam čudne snove koji nisu bili nikako povezani i imala sam teške muke probuditi se. Mrzila sam snove kada sam znala da sanjam ali nikako da se um odlijepi od toga. Kada sam napokon zatreptala dezorjentirano sam shvatila da nisam na kauču nego u krevetu i da me nečija toplina grije s leđa. Mozak mi se počeo buditi i sjetila sam se. Naglo sam pogledala na suprotnu stranu i oštro šapnula.
-„Tyler...“-spavao je mirno i spokojno a na usnicama mu je titrao blagi osmijeh. Nadala sam se da sanja nešto lijepo. Kada sam umirila podivljalo srce priljubila sam se uz njega i oprezno ga dotaknula po kosi.
-„Ljubavi moja, tako si me zabrinuo. Nisi sam zlato, imaš mene i uskoro ovo dijete će biti u tvom naručju, nemoj više nikada reći da si sam... Nisam nešto ali sam ti sada obitelj.“-šmrcnula sam osjećajno , preplavljena hormonima i ljubavlju. Kada sam spustila ruku na njegova prsa njegova je naglo reagirala i stisnula moju.
-„Povuci to što si rekla...“- rekao je hrapavo i polako otvorio oči.
-„Ty, oprosti nisam te htjela probuditi.“-pokorno sam rekla.
-„Povuci prve dvije riječi zadnje rečenice.“-pogled mu je bio tvrd a meni je zastao dah.
-„Ne razumijem...“-šapnula sam uplašeno a on me naglo okrenuo i nalazila sam se ispod njega. Poljubio me duboko i žestoko a tada naslonio svoje čelo na moje.
-„Ti si mi sve, anđele.“- promuklo je rekao i spustio ruku na moju kosu.
-„Tyler?“- zazvala sam ga tiho kada me priljubio uz sebe i samo zagrlio.
-„Ovdje sam malena, sve sam te čuo. Sve...“-držao me uz sebe a u meni se razlila toplina i nove suze su nahrupile u meni , od sreće i spokoja.
-„Imaš nekih posebnih želja?“- upitala sam ga i prislonila se na njegova prsa.
-„Nemam,samo da ste vas dvoje dobro,Bože tako sam ponosan na tebe.“-poljubio me u kosu a ja sam se nasmijala:
-„Čekaj dok rodim, onda budi ponosan.“- odmahnuo je glavom i sklupčao se uz mene. Bilo je tako divno držati ga u naručju.
-„Slušaj, imam prijedlog za tebe.“- rekla sam a on me pogledao snenih očiju prepunih ljubavlju.
-„S obzirom na situaciju i sve drugo ne namjeravam te požurivati za vjenčanje, mislim toliko toga se dogodilo i nitko te neće kriviti ako se i predomisliš.“- Tyler se trgnuo i namrštio se.
-„Nema šanse da ću odugovljačiti, ti si mi bila žena davno ali sam ja bio budala, oženiti ću te, tako mi svega. Biti ćeš samo moja.“- podignuo se na laktove i prodorno me promatrao. Crne oči su sjale nečim neprirodnim a meni je zastao dah. Bio je tako prekrasan. Nježno sam se nasmiješila i pomilovala ga po licu.
-„Onda u redu, samo sam ti htjela dati izbor.“- spustio je čelo na moje i šapnuo:
-„Ti si moj izbor Ann.“- bilo je to krasno čuti. Naglo sam ga zagrlila i nisam ispuštala neko vrijeme.
-„Bože, kako je ovo dobro...“-mrmljao je. Bilo je i više nego dobro. Dvije duše, toliko različite, jedna svijetla druga tamna, spojile su se u jedno i nitko i ništa ih nije mogao rastaviti.
komentiraj (0) * ispiši * #
7
ponedjeljak , 27.05.2019.
7
Bio je toliko ljubazan da mi je namazao tijelo mirišljavim mlijekom a tada smo se obukli i otišli do obližnjeg restorana. Bilo je puno toga na izbor ali meni se, naravno jelo meso i povrće. Nisam bila od onih žena koje bi naručile salatu. Nisam bila sigurna da bi me to zasitilo. Na kraju sam se zasladila i desertom a Tyler je bio zadovoljan vidjevši me kako jedem. Nisam razumjela zašto su muški bili fiksirani na to da moram dobro jesti ali sam se s vremenom naviknula.
-„Smijem li te nešto pitati?“- rekla sam iznenada a Tyler me pogledao. Promatrao je plažu i izgledao kao da traži nevolje gdje ih nije bilo. Tipično policajac.
-„Pucaj...“- popio je malo cole i čekao a ja sam pročistila grlo i promeškoljila se.
-„Namjeravaš biti sa mnom, zar ne?“- pitanje ga je iznenadilo.
-„Dušo, namjeravam provesti život s tobom, znaš to, čemu takvo pitanje?“- iznenadio me i oblilo me rumenilo.
-„To zvuči predivno, pa, što bi napravio da slučajno ostanem trudna?“-Tyler se još više namršio:
-„Nebi napravio ništa, dijete bi bilo moje i brinuo bi se o vama. Ako ti nebi htjela dijete onda...“- naglo sam ga prekinula pokolopivši mu dlan svojim.
-„Nisam rekla da ne želim dijete s tobom, samo, nije baš da se pazimo, mislim...“- morala sam popiti malo sok a on se nasmiješio onim nježnim smiješkom kojeg je rijetko kome poklanjao.
-„Shvaćam te što želiš reći, ali dok se dogodi biti će u redu i oboje ćemo biti spremni,nemoj se zamarati time, i inače čist sam tako da...“-popio je još Cole a ja sam mu uzela dlan i pogladila ga.
-„ Nisam ni sumnjala.“- bilo je lijepo čuti takve riječi od njega, obično bi muškarci poput njega bježali od takve odgovornosti ali on se ipak promjenio i sazrio u muškarca koji je bio spreman za brak i za obitelj. Obožavala sam ga toliko da je boljelo, nadala sam se da naša bajka nikada neče doći kraju.
***
Ljeto se počelo gasiti i polako je počelo nastupati šarenilo lišća i prevrljivog vremena. Nama to nije ni najmanje smetalo, uživali smo jedan u drugome i nismo se mogli zasititi naše ljubavi i strasti. Srce mi je treperilo kada sam se veselo vraćala kući tamo gdje mi je Sada bio dom a taj dom je bio pored tog nevjerovatnog muškarca koji me prigrlio onako kako je davno trebao. Mračan a nježan, tih a strastven takav je bio Tyler i znala sam da ga nikada nitko nebi mogao zamjeniti a ja sam se nadala kako on isto tako misli i za mene. Valovi su zapljuskivali obalu a njihov miris se širio zrakom. Bilo je to ugodno i osvježavajuće iskustvo i znala sam pouzdano da mi nikada neće dosaditi. Pogledala sam prema kući i primjetila da je Tylerov automobil parkiran pred kućom. Namrštila sam se, trebao je doći kasnije kući ali ipak mi je bilo drago što ću ga već sada zagrliti i biti s njime. Praktički sam poletjela prema kući i veselo otvorila vrata ali sledila sam se na mjestu kada me neka hladnoća zgrabila za dušu i rashladila moj entuzijazam do ispod ništice.
-„Ty?“-tiho sam zazvala svog muškarca a kada nisam dobila odgovor pogledala sam prema boravku i srce mi je potonulo isti tren u pete. Tyler je sjedio na kauču pognute glave i sa pola ispijene boce skupog viskija ispred sebe. Nije mi trebao prevoditelj da ne shvatim kako nešto ne valja, odnosno kako se dogodilo nešto jako, jako loše. Progutala sam knedlu i ponovno ga zazvala ohrabrivši se ući u boravak.
-„Tyler....“-čekala sam nekoliko sekundi a kada mi ponovno nije odgovorio odložila sam torbicu na fotelju i prišla mu oprezno te kleknula ispred njega.
-„Hej...“- blago sam ga zazvala i podignula ruke prema njegovim obrazima. Bili su vrući i vlažni a mene su prošli trnci.
-„Dušo, što se dogodilo?“-nježno sam upitala a on je napokon reagirao na moju prisutnost i lagano podignuo pogled prema meni.
-„Ann, nisam te čuo, oprosti.“-glas mu je bio hrapav i pun boli. Nježno sam ga pogladila po obrazima i obrisala nove suze ali on je i dalje tiho plakao. Meni se stisnulo grlo i jedva sam izustila nekoliko riječi:
-„Reci mi što se dogodilo.“- pogled mu je bio mračan i dalek ali ipak mi je rekao.
-„Nema je više Ann, otišla je kao i ostali, ostao sam savim sam.“- najprije nisam razumijela što mi pokušava reći kada mi napokon nije sinulo i refleksno sam stavila dlan na usne.
-„O Bože, kako, zašto?“- kada mu je pogled postao još mračniji shvatila sam. Privukla sam ga k sebi a Tyler je ustisno svoje tjeme na moje rame . Čula sam jasno škrgutanje zubi. Suzdržavao se od jecanja ali pored mene se nije morao praviti jakim, trebao je pustiti svoju bol i olakšati si proces žaljenja. Nježno sam ga milovala po kosi i ljubila ga. Riječi su bile isprazne pa se nisam niti trudila a i sama sam bila na rubu suza. Prenulo me kucanje na vratima a moj poriv da zaštitim Tylera bio je životinjski jak. Tko god da je kucao dobiti će svoju porciju. Blago sam se odvojila od ranjenog muškarca i srdito otvorila vrata kada se kucanje neumorno nastavilo.
-„Ann...“- bio je to Mike i izgledao je gotovo jednako jadno kao i ja.
U očima sam mu vidjela ispriku i bol, blago sam mu se nasmiješila i šmrcnula. Automatski me privukao k sebi i zagrlio.
-„Biti će on dobro,ima tebe da ga ponovno sastaviš.“-tješio me ali nisam bila sigurna da Tyler to shvaća. Odmahnula sam glavom i tiho mu ispričala što je Tyler rekao te o polu praznoj boci jakog alkohola. Mike se namrštio na to i zakoračio u kuću a ja sam tiho zatvorila vrata.
-„Tyler, moja iskrena sućut zbog tvog gubitka, svi na policiji su dali svoj dio za pogreb i tvoja majka će dobiti ispraćaj vrijedan divljenja.“- Tyler je oštro podignuo pogled i viknuo prepukla glasa:
-„Koji kurac mi to vrijedi kada nje više nema, ostao sam prokleto sam, pojma nemaš kako je to biti posljednji član obitelji, odjebi mi s moralnim sranjima!“- rijetko kada sam ga vidjela tako bjesnog i povrijeđenog. Zateturao je kada se ispravio na noge a tada je krenuo prema Mikeu . Bojala sam se da će ga udariti ali samo se očešao o njegovo rame i uzeo jaknu. Raširila sam oči od straha, u ovakvom stanju nije mogao nigdje, nije mogao suvislo razmišljati.
-„Ljubavi, kamo ćeš sada?“-zabrinuto sam upitala a njegov pogled je postao mekši.
-„Trebam malo samoće i zraka ,anđele.“-prišao mi je i poljubio me u sljepoočnicu. Srdito je pogledao prema Mikeu a tada zatvorio vrata. Uskoro smo čuli zvuk škripanja guma i on je u polupijanom stanju odjurio u nepoznato.
-„Mike, moramo nešto učiniti, slupati će se negdje u ovakvu stanju i još izgubiti posao.“- panično sam rekla a glas mi je postao neprirodno visok.
-„Pratio bi ga ali možda bi to samo pogoršalo stvari, pričekajmo neko vrijeme a ako se do večeri ne vrati onda ge idem potražiti.“- klimnula sam i zaključila da je tako najbolje. Poslužila sam nam čaj a nesretni alkohol sam maknula iz vidokruga. Mike je bio više zabrinuti za mene nego za svog partnera i prijatelja.
-„Možda ću zvučati grubo ali zaboljelo me kada je rekao da je ostao sam.“-rekla sam nakon nekog vremena. Spremala sam večeru jer sam morala zaposliti ruke s nečime.
-„Razumljivo, nije to izveo previše suptilno, koliko sam ja čuo njih dvoje su cijeli život ratovali ali ipak majka je samo jedna i mogu ga razumijeti.“- Mike je djelovao zrelo i odgovorno i bilo mi je silno drago što ga Tyler ima za prijatelja. Nasmiješila sam mu se i rekla:
-„Hvala ti što si uz njega cijelo vrijeme.“- klimnuo je kao da se to razumije samo od sebe a tada sam mu poslužila večeru i jeli smo. Nisamo mogla dozvoliti čovjeku da bude gladan nakon što je pola dana bio sa mnom i čuvao me.
-„Jesi li mu rekla novosti?“-pronicljivo je upitao Mike a ja sam zaštitnički spustila ruku na svoj još uvijek ravan trbuh.
-„Ne, nisam stigla...“-tiho sam izustila i sjela na isto mjesto gdje sam našla nesretnika.
-„Shvaćam, slušaj s obzirom na tvoje stanje, nemam te namjere ostaviti samu sve dok se ne uvjerim da je Tyler dobro.“-pogledala sam Mike i rekla:
-„Imaš i ti obitelj i nemoraš paziti na mene, ja ću biti u redu.“-Mike nije znao kroz što sam sve u životu prošla a meni se nije dalo prepričavati mučnu priču.
-„Jednostavno ću javiti Hope što se dogodilo i to je riješeno.“-namignuo mi je i otišao prema hodniku kako bi imao malo privatnosti. Bilo mi je mučno od brige za Tylerom. Bojala sam se za njega kao nikada u životu ali nisam to htjela Mikeu pokazati jer sam se bojala da me neće shvatiti . Ja sam bila jedna od rijetkih ljudi koje su ga istinski poznavale.
-„Nego, kako su se njih dvoje slagali?“-upitala sam između zalogaja.
-„Loše i koliko god to grozno zvučalo Tyler se sada oslobodio jednog teškog tereta i jedne duše koja se izgubila negdje s godinama.“- tužno sam klimnula i pogledala u svoj tanjur. Pojela sam svega pola od porcije i uzdahnula:
-„Nadam se da neće i Ty tako uvenuti.“- šapnula sam više za sebe ali me Mike svejedno čuo.
-„Neće, zlato, snažan je on. Samo da ga prođe onaj prvotni šok i biti će on u redu.“- toplo mi se nasmiješio a zlatne oči su zasjale na njegovom licu.
-„Hvala ti, zaista si divan prijatelj i čovjek.“- pružio je ruku prema meni i ohrabrajuće me stisnuo.
-„Samo govorim ono što jest a u ovom svijetu koji je ionako suviše okrutan moramo se držati zajedno.“-klimnula sam. Mike je bio u pravu. Kasnije sam se pobrinula za napitke i oprala suđe a sat je otkucavao muklo u pozadini. Bilo je kasno a njega još nije bilo. Nije bilo ni naznaka da bi mogao doći. Mike je gledao TV iako sam znala da su mu misli kod svog prijatelja.
-„Mike, stvarno ne bih htjela da imaš problema zato jer mene čuvaš.“- pogledao me i poklonio mi nježan smiješak.
-„Ann, previše se brineš, Hope mi je javila da ostanem koliko god trebam i poručuje ti da budeš jaka i da ju nazoveš kada ti bude teško.“- sjela sam na suprotnu stranu od njega i sama pročitala tu poruku. Suze su mi navrle na oči i njemo sam im se zahvalila. Mike je shvatio i nježno položio ruke na moja koljena.
-„Sve će biti u redu.“- čuli smo zvuk pljuskanja vode o asvalt i napokon začuli brundanje automobila. Istovremeno smo se pogledali. Mike se namrštio i ustao. Teški koraci su se približavali vratima a ja sam zaustavila dah u plućima. Vrata su se tiho otvorila i Tyler je mrka izraza lica i mokar do kože ušao u kuću. Mike me pokušao zaustaviti ali sam potrčala u Tylerov zagrljaj . Nije se niti pomaknuo kada sam se zaletjela u njega. Majica mu je bila mokra kao i on sam ali je ispod mokre kože kucalo snažno srce i bila sam zahvalna Bogu na tome. Prislonila sam svoje sitne šake na njegova prsa.
-„Tako sam se brinula...“- zajecala sam u njegovo rame i mirisala njegovu kožu pomješanu s kišom i blagim mirisom alkohola i dima. Nije mi smetalo ništa od toga. Drhtavo me zagrlio i šapnuo:
-„Prehladiti ćeš se ako ćeš se tako vješati za mene.“- glas mu je bio blag i prepukao. Zatresla sam glavom i promrmljala:
-„Baš me briga, samo te hoću pored sebe.“-
-„Ann, anđele.“-hrapavo je rekao i pogladio me po kosi a kada me smirivao rukom podignuo je pogled prema Mikeu i njih dvojica su izmjenila znalački pogled. Mike se na kraju osmjehnuo kao da je nešto shvatio i tiho nas ostavio same. Drhtala sam u njegovom naručju a njemu se srce kidalo na komade zbog toga. Pokušao me smiriti poljupcima i nakon nekog vremena su mi se suze, barem privremeno osušile i prestale teči. Samo sa počela štucati.
--„Oprosti zbog ovoga...“- promrmljala sam a on je odmahnuo glavom i promatrao me tamnim očima punima boli.
-„Složila sam večeru ali se ohladila .“-rekla sam
-„U redu je, idem najprije pod tuš.“- pogladio me po obrazu nježno kao nikada do sad i ostavio me da se malo saberem. Sada kada se Tyler napokon vratio i bio čitav osjećala sam užasan umor i samo sam legla na kauč i pokrila se debelom dekom. Zaspala sam u tren oka.
komentiraj (0) * ispiši * #
6
6
Tyler me stalno zapitkivao što imam ispod haljine a ja sam mu morala ponavljati da se strpi i da će vidjeti na plaži. Bilo mu je teško čekati a meni je to bilo baš dražesno. Nikada se nije tako ponašao , posesivno, znatiželjno a ono što me najviše dojmilo bile su njegove oči koje su sada sjajile nekom tajanstvenom vatrom. Vatrom zbog koje sam ja bila kriva i to mi je bacilo ego u enormne visine. Tyler je na sebi imao samo kupaće bokserice i naravno izgledao je savršeno. Brinulo me samo to što će puno žena i djevojaka sliniti čim ga ugledaju. Bio je izvanredan primjerak a meni je briga gotovo uzrokovala glavobolju. Tko će izdržati te sve „kokoši“ a da se ne baci na njih kao lav... Lavica, preciznije. Uzdahnula sam i prekrižila ruke na prsima.
-„Ann, što je?“-pogledao me i zaustavio auto na velikom parkiralištu dok su se ispred prostirala drveća i davala dašak čarolije ljeta.
-„Um, ništa, ništa posebnog zapravo...“- slegnula sam ramenima i izašla iz auta. Već je bilo vruće ali mi je bilo daleko toplije u autu „usijanih“ emocija. Pomogla sam mu sa stvarima a tada sam pustila Tylera da me vodi. Naravno, plaža je bila krcata ljudima a ja baš nisam voljela gužve. Tyler se namrštio na sunce a tada me naglo primio za ruku.
-„Znam savršeno mjesto, slijedi me.“- pogledala sam ga a on nije skidao smiješak s lica.
-„Ti nešto smjeraš, osjećam to.“- namrštila sam se.
-„Ništa što ti nebi mogla podnjeti.“-rekao je zagonetno a meni je bilo drago što je vruće jer su mi obrazi naglo buknuli.
-„Budi pristojan...“- šapnula sam.
Tyler nas je doveo do usamljene uvale dok su iza nas bile visoke stijene. Mjesto kao stvoreno za dvoje mladih ljudi koji su imali zločeste namjere.
-„Pretpostavljam da te ne moram pitati dali znaš plivati.“-pogledao me trenutak nego li je spustio stvari.
-„Naravno, to je sasvim suvišno pitanje, zašto pitaš?“- rukom je pokazao na obalu i objasnio:
-„Ovdje je odmah dubina pa moraš biti oprezna, nije teško za iskusnog plivača ali dosta ljudi oklijeva doći na ovu stranu plivati, a tu i tamo se nađu ježinci pa nije idealno za djecu.“- prestirala sam ručnik plave boje i tek tada shvatila da je to veliki ručnik na koji stane i do nekoliko ljudi. Zaključila sam da Tyler želi djeliti sa mnom prostor i bila sam silno dirnuta zbog toga. Ah da on je nešto pričao i ja sam prikrila svoje iznenađenje tako što sam mu odvratila:
-„Statistički gledano puno više ljudi strada na rijekama i jezerima gdje je voda slatka nego na moru gdje sol pomaže tijelu da pluta pa se puno teže utopiti.“- Tyler se nasmijao.
-„Na sve uvijek imaš odgovor, sviđa mi se to. Nekada mi je tvoja pronicljivost znala smetati ali kada bolje promislim ima nešto u inteligentnim ženama.“- namignuo mi je a tada sam primjetila da Tyler čeka da napokon skinem haljinu za plažu.
-„Okreni se.“- rekla sam mu a on je dobronamjerno zakolutao očima i poslušao me. Laganu haljinicu sam lagano skinula sa sebe i posložila svjetlucavi kupaći kostim te namjestila dugu kosu da mi pada niz ramena.
-„Dobro, spremna sam.“- Tyler se polako okrenuo a tada tiho opsovao. Bila sam zadovoljna kada su mu se oči raširile. Zločesto sam se okrenula oko sebe a kosa mi je zaplesala na leđima.
-„Sranje...“-izgubio je dar govora a ja sam se namijala. Na sebi sam imala svetlucavi bikini u plavim nijansama od svijetlo plave do boje noći i presijavale su se na svijetlu. Bikini mi je istaknuo duge vitke noge i okrugle grudi. Imala sam usko i sitno tijelo ali mi je visina pomogla da se držim poput vile bijele puti i krupnih očiju.
-„Tvoj komentar je pretpostavljam pozitivan?“-našalila sam se i prišla mu sasvim blizu. Trgnuo se kao da sam ga opekla iako ga nisam dodirivala.
-„Dovraga da, jako jebeno pozitivan.“-nasmijala sam se zagrlila ga. Srce mu je glasno kucalo a ja sam bila uzrok tome.
-„Dobro jer nije bio jeftin, imam takav i sa crvenim nijansama.“- zastenjao je a ja sam se ponovno smijala.
-„U redu a sad bi išla plivati.“- pustila sam ga i sjela na rub obale a tada kušala vodu jednom nogom.
-„Samo uđi, ovako ćeš se vječno privikavati na toplinu.“- zakolutala sam očima i podbočila se.
-„To samo muškarac može reći, daj mi vremena.“-Tyler se bacio u more i već snažno plivao prema plavetnilu dok sam ja cijukala od razlike temperature. S obzirom da sam ionako rođena na moru nisam se namjeravala osramotiti pred njime pa sam zaplivala u plavetnilo dok su mi se sve dlačice naježile. Tiho sam opsovala i ubrzala dok mi se polako nije temperatura tijela priviknula na vodu.
-„Onda, bolje?“- Ty je doplivao do mene a ja sam ga pratila pogledom jer je izgledao kao da me namjerava razgolititi.
-„Bolje, hej da se nisi usudio.“- prekorila sam ga a on je uzdignuo obrvu.
-„Nisam siguran na što misliš.“-kružio je oko mene kao morski pas a kada sam se osjetila ugroženom poprskala sam ga vodom.
-„Hej, igraš prljavo.“- pobunio se i zaronio te nestao ispod tamne vode a u meni se rastvaralo klupko panike. Nadala sam se da me neće potegnuti na dno jer sam kao dijete nekoliko puta doživjela nesreću s vodom i od onda bi me lovila panika da me netko ne potegne na dno. Odjednom sam osjetila hladnoću stranog tijela i dlačice koje su poškakljale moju kožu. Progutala sam knedlu i čekala što će Tyler napraviti. Umjesto da me potegne razigrano u dubinu vode on me zagrlio s leđa i spretno oslobodio moje dojke. Ciknula sam i oštro ga pogledala.Pokušala sam zatomiti paniku ali Tyler je svejedno primjetio blijedilo na mom licu pa se zabrinuo.
-„Ann, što je?“-odmahnula sam glavom i prisilila se na smiješak.
-„Samo sam mislila da ćeš me potegnuti na dno, to je sve.“-Tyler se još više namrštio a tada me okrenuo prema sebi.
-„Zaboga, nebi to učinio, smiri se.“-bilo je ugodno osjetiti kontrast topline i hladnoće na koži. Opustila sam se uz njegovo tijelo i rekla:
-„Kao dijete sam imala nesreću u moru i od onda se bojim dubina.“- Tyler je uzdahnuo.
-„Mislim da si mi to jednom rekla ali svejedno te nebi potegnuo na dno.“-pogladio mi je obraz i nježno me poljubio. Vatra je rasla između nas a mi smo bili u nezavidnoj poziciji. Iako smo bili daleko od ostalih ljudi svejedno smo bili uočljivi. Igranje je moralo biti poskrivečki.
-„Sranje...“-tiho je opsovao kada ga je okrznula moja bradavica po koži a ud mu se odmah produžio i protljao se uz moje bedro. Na licu su mu se pojavile kapljice znoja.
-„Želiš me.“- zvučala sam više iznenađena a on me povukao za sobom do sigurnosti jedne visoke stijene. Glas mu je bio hrapav a disanje mu se promjenilo.
-„Nasloni se na stijenu.“-rekao je autorativno a ja sam ga poslušala i zložila grudi suncu i njegovu pogledu. Tamna kosa mi se presijavala i ukrasila moje vitko tijele kao tamne vitice.
-„Bože, predivna si.“- rekao je Tyler i grubom rukom protrljao bradavicu. Izvinula sam se i tražila još a Tyler se prislonio uz mene i počeo me ljubiti po tijelu. Disao je teško i isprekidano a ja sam ga svako toliko okrznula rukom i divila se snažnom tijelu koje se pokorilo mojem. Tamne oči su mu postale crne a pogled toliko mračan da sam osjećala vrelinu u srži.
-„Molim te , uzmi me.“- blago sam rekla a oči su mi postale svijetle gotovo do vatrene boje a glas potpuno izmjenio do senzualnog tona.
-„Ne moraš me dva puta pitati, okreni se.“-nježno je rekao i potegnuo tanku tkaninu kostima a tada se sagnuo i poliznuo mi samu srž. Gotovo sam vrisnula.
-„Polako ljepotice, još nisam ni počeo.“- čvrsto sam se uhvatila za stijenu a on me ljubio i mazio šaptao nježne riječi.
-„Bože kako si divna, koja sam ja budala bio.“- sočno je opsovao kada je svoju muškost prislonio na moj procjep. Osjećala sam kako drhti a prsa su mu se povećala od težine senzualne energije.
-„Nemoj me štediti, mogu sve podnjeti.“- rekla sam u dahu . Tyler nije bio svjestan što sam rekla ali je ipak ušao nježno i ispunio me centimetar po centimetar kako bi mi se tijelo priviknula na debljinu i dužinu njegove impresivne muškosti.
-„Molim te...“- zavapila sam a on me ušutkao nježnim milovanjem po stražnjici. Kada je napokon ispunio moje tijelo do zadnjeg milimetra oboje smo drhtali. Kretao se polako i poigravao mojim dojkama. Lizao me milovao i nježno ljubio po vratu i osjetio okus kože i soli na tijelu što mu je probudilo životinjske nagone.
-„Ann, dušo, neću još dugo izdržati.“-prošaptao je promuklo a ja sam posegnula iza za njegovim udom i nježno mu stisnula mošnju. Zadrhtao je i opsovao. Nastavila sam ga milovati a on se tada raspao u meni i prigušio promuklo stenjanje u moj vrat. Osjetila sam vrućinu njegova sjemena kako se mješa sa hladnoćom vode. U jednom luckastom trenutku mi se pred očima pojavila slika njegovg djeteta u svom trbuhu. Namrštila sam se i pitala se odakle mi takve šašave misli. Lagano sam se okrenula i privukla ga sebi u toplo hladni zagrljaj.
-Dušo, jesi dobro?“-poljubila sam ga u vrat dok je on još dolazio k sebi. Maknula sam mu pramen kose s lica a on se prislonio uz mene.
-„Samo sam malo uzdrman, dobro sam.“- nježno sam klizila rukom po njegovim snažnim leđima i ramenima a tu i tamo bih pronašla neki ožiljak. Nisam htjela ispitivati jer sam znala da bih ga samo uzrujala. Kada je napokon došao k sebi ispravio se do puno visine i upitao me:
-„Gladna?“- klimnula sam i nasmiješila se.
-„Onda se idemo isplahnuti i malo na sunce.“- uzeo me za ruku i ponovno smo bili u moru.
komentiraj (0) * ispiši * #
5
5
Tyler nije odmah zaspao . Imao je osjećaš da je Ann nešto povrijedilo i srce mu je puklo kada je slušao kako suze kapaju na jastuk a on nije znao uzrok tome, barem ne odmah. Želio je upaliti svijetlo i pitati je zašto plače ali bojao se da bi ju to povuklo i uplašilo. Ann je toliko plakala da nije osjetila kada ju je gladio po kosi i jače privukao k sebi. Bila je odsutna a nakon nekog vremena se ipak umirila i zaspala. Ljubio ju je po kosi i šaptao nježne riječi ali nije imao hrabrosti za to dok je budan. Još ne. Sve je bilo previše osjetljivo i svježe da jednostavno nije mogao. Isto tako ga je boljela činjenica da ju uspoređuje s Kate ako su njih dvije bile nebo i zemlja. Morao je prestati s time prije nego li ju još više povrijedi. Kate je bila pogreška i prošlost a Ann sve ono što je želio i nije smio to upropastiti. Sa brigom u mislila utonuo je u san i nadao se boljoj budućnosti.
Tyler je promatrao Ann kako spava dok je on bio budan i željan nje i njezina sitna ali vretenasta tijela. Njegova vila je sada bila uz njega, priljubljena uz njegova prsa dok joj je on milovao ramena i kosu. Bio je preman da skoči na nju a krv mu se uzavrila od same pomisli ali pustio ju je spavati i umjesto toga uživao u pogledu . Bilo je lijepo imato ponovno ženu pored sebe iako mu je to bilo teško priznati nakon svega što je proživio. Ostao je još neko vrijeme a onda tiho izašao iz sobe.Nije bio neki spavač pa se odlučio za brzinski doručak i skočiti do trgovine dok Ann još mirno spava u sobi.
***
Probudila sam se kao u nekom snu. Kao prvo bila sam u nepoznatom krevetu i zbunjeno sam se ogledala oko sebe kada mi se mozak napokon nije probudio. Bila sam u Tylerovom bračnom krevetu. Naglo me oblilo rumenilo a tada sam dahnula. Naglo sam pogledala na njegovu stranu kreveta. Da, definitivno je izgledalo kao da je još netko spavao pored mene a to je bio i mogao biti samo Tyler. Kada su mi se slike počele motati od prošlog dana rumenilo se pretvorilo u čisti plamen.
-„O Bože...“- morala sam pokriti izdajničke obraze dlanovima a tada se sabrala i otvorila prozor te udahnula malo zraka. Sada sam tek bila van sebe. Što sada? Kako se sada ponašati? Ležernost je zamjenilo nešto što ni u snu nebi mogla sanjati. Nisam bila sposobna niti razmišljati a kamo li nešto drugo. Po redu i polako, to je bilo jedino što je bilo razumno. Odšuljala sam se do kupaonice i u nekoliko minuta se sredila a tada sam se šuljala do boravka. Na sebi sam imala laganu haljinu i raspuštenu kosu , dovoljno ležerno a ništa pretjerano.Uhvatila sam Tylera kako gledal sport ali se nije obazirao, kao da me nije niti čuo. Tada se trgnuo a ja sam se sakrila iza dovrtatka. Nisam znala da me izao pramen duge kose. Čula sam tihi smijeh a tada i duboki glas:
-„Znam da si tamo, dobro jutro.“-pokazala sam se i pročistila grlo.
-„Bok, ovaj, nisam te špijunirala samo sam se malo ...“- podignuo je obrvu samo onako kako je on znao i zabljesnuo me smiješkom.
-„Nije mi jasno što smjeraš ali dolazi ovamo, ženo.“- blago me promatrao dok sam oklijevajući ušla u dnevni a za stolom me dočekala vrećica s pecivima i čaša soka od naranđe. Sjela sam na fotelju i zahvalila se na jelu. Tyler se zavalio u naslonjaču i promatrao me .
-„Ne želiš sjesti do mene?“-upitao je provocirajući
-„Ne, ja sam si našla mjesto, hvala.“- zbunjeno me promatrao a tada se nasmijao.
-„Bojim se da je sada malo kasno za sramežljivost, nakon svega što smo radili.“-gotovo sam se zagrcnula sam pecivom a rumenilo mi se ponovno pojavilo na licu.
-„Tu si u pravu ali ipak , imam osjećaj kao da sam u nekom od svojih snova.“- to ga je zaitigriralo a mene bacilo ravno u zamku, koju sam si sama iskopala.
-„Kako to misliš, svojih snova? Možeš li biti preciznija?“- kada mi je gotovo zapeo zalogaj u ustima samo sam odmahnula glavom.
-„Ma daj, stvarno mi nećeš reći, nisi u redu.“- namrštio se ali ja se nisam namjeravala sramotiti, barem ne još.
-„Dobro, kada si tako tvrdoglava, očito onda nemam izbora nego te pustiti na miru.“-ustao je i otišao do terase a ja sam ga naravno promatrala. Bože sačuvaj, stvarno mi je bilo teško pojmiti da me taj čovjek prije svega nekoliko sati uzeo da su nam tijela bila spojena. Bila je to san i iluzija za moj mozak. Imala sam dojam kako mi inteligencija pada sa svakom minutom njegove blizine i nije bilo ničega što bi po tom pitanju mogla napraviti. Kada sam rješila pecivo i iskapila čašu isvježavajućeg soka Tyler se ponovno okrenuo prema meni i promatrao me ali bilo je nečega drugačijeg u njegovu pogledu. Nešto što mi je bilo teško pročitati. Približio mi se sasvim i zagradio me rukama tako da ih je stavio s obje strane fotelje. Mišiči su mi se napeli a ja sam podignula glavu i kosa mi je pala preko grudi.
-„Jesi za izlet na plažu?“- promatrala sam te tople smeđe oči i prekriven smiješak pun samopouzdanja dok mu je tijelo isijavalo vitalnošću i snagom.
-„Ovaj, nemam ništa protiv ali što je s kućanskim poslovima i ručkom?“- lice mu se promjenilon on je teškom mukom izdahnuo.
-„Kao prvo, možemo jesti vani a kao drugo živi malo, nisi mi spremačica, dovraga.“- Oslobodio je prostor a ja sam imala dojam da sam tek sada počela disati.
-„Pa, u redu dok tako kažeš ima smisla, ali što sam ja tebi zapravo?“- pitanje je zvučalo možda malo filozofski ali morala sam znati kako da se ponašam i postavim. Pogledao me kao da mi je izrasla druga glava a tada rekao:
-„Ti si Ann, moja Ann i to bi ti sve trebalo reći a sada se idi spremi ili ću te morati kazniti.“-rekao je blago prijeteče. Iznenađeno sam trepnula i ustala.
-„Kazniti; misliš sa lisičinama i palicom i takve stvari?“- u glasu sam zaboravila sakriti nadu a tada je opsovao i sada je njemu bilo neugodno.
-„Ups, zaboravi što sam rekla, evo, idem idem.“- odskakutala sam na kat a Tyler se tiho nasmijao i otišao pripremiti prijenosni hladnjak sa osvježenjem. Smiješak mu nije silazio s lica ali isto tako je imao mračne planove sa mnom s obzirom da je saznao da volim „igrice“. Tijelo mu je odmah počelo gorjeti čim sam spomenula igranje a njegova „alatka“ je odmah reagirala. Bio je toliko željan ali ovaj put je bilo drugačije, ovaj put je znao da će uživati u svakom trenutku i neće brzati sa ničime. To je sam sebi obećao.
komentiraj (0) * ispiši * #
4
Ispitivanje je bio kratko a momci su dobili kaznu od pola godine uvjetne plus toliko dobrotvornog rada dok im je „vođa“ dobio pritvor od tjedan dana sa duplom odslužnom kaznom. Poslije smo otišli van iz zgrade a ja sam bila umorna kao pas. Tyler je još bio napet ali se barem malo smirio i nije izgledao kao da bi nekoga rado prebio na mrtvo ime što je bio poveliki uspijeh. Kada smo ušli u auto samo sam mu rekla:
-„Nadam se da nisi više ljut na mene.“- nije me pogledao ali mi je barem odgovorio:
-„Nisam niti bio ljut na tebe nego da one budale, mrzim tipove koji vrijeđaju žene ili ih tuku, a to je tek početak, nažalost.“-pogledala sam ga i klimnula.
-„Znam i meni je žao takvih žena nego, ja... možemo li negdje u miru razgovarati, možda da prošećemo po plaži, samo na kratko, ne ide mi se još u kuću.“- Tyler se namrštio:
-„U redu ako tako želiš.“- krenuo je na cestu a ja sam se vidno opustila . Nije mu trebalo dugo da se parkira a ja sam pogledala u zalazak sunca i nasmiješila se bojama mora od posljednjih zraka sunca. Bilo je čarobno i romantično i pitala sam se dali i Tyler to primječuje ili se pravi da ne osjeti atmosferu. Očekivala sam da će staviti ruke u džep traperica ali umjesto toga me primio za ruku.
-„Da ne padneš negdje, ipak pada mrak.“-pročistila sam grlo i pravila se da je to sasvim nevina gesta iako se meni činilo da to radi namjerno. Vani je bilo predivno, obala je svetucala bojama tamnog safira dok je obzor bio naranđasto crven.
-„Bože, da sam sposobna slikati ovo bi sada bilo remek djelo.“-rekla sam kada sam stala i zagledala se u mistiku ispred sebe.
-„Moram priznati da je stvarno lijepo a sad, koliko dugo želiš odugovlačiti s razgovorom?“- prepredeno me pogledao a ja sam otvorila usta da nešto kažem ali na kraju sam samo uzdahnula.
-„Želim još malo uživati u tišini dok ne sklopim cijeli razgovor u glavi.“- Tyler je odmahnuo glavom i nastavio šetati sa mnom. Bio je strpljiv, to mu se moralo priznati. Blag vjetar mi je zalepršao kosu ravno u Tylerovo lice a ja sam se nasmijala.
-„Oh, oprosti, baš nezgodno.“-pomaknuo je kosu s lica i držao pramen duže nego li je bilo potrebno.
-„Stvarno imaš dugu kosu, ne smeta mi .“-oči su mu bile neobično tamne a ja sam se pitala o čemu razmišlja. Pogledala sam prema stjenama i rekla da bi tamo htjela sjesti. Tyler se nije bunio i samo mi je pomogao da bolje zakoračim a tada smo sjeli na topli kamen jedan pored drugoga.
-„U redu , odakle da počnem.“- pogledala sam ga i sklopila ruke oko koljena. Trebala mi je sva snaga i hrabrost koju sam imala u sebi. Tada sam ga pogledala ravno u oči. Bio je to prodoran pogled koji je i njega iznenadio.
-„Ja moram znati koja je moja uloga u tvom životu, što ja tebi predstavljam, što osjećaš prema meni? Kada mi to kažeš tek onda ću reći svoje, to je kompromis na koji moraš pristati.“- Tyler me pozorno gledao a tada se uozbiljio i zagledao se u mračno more. Tako mu je bilo lakše pričati nego da nekoga cijelo vrijeme gleda u oči.
-„Tvoja uloga u mom životu ovisi samo o tebi samoj, ti si mi bila i ostala draga cijeli život. Tražio sam druge djevojke koje su kao ti ali nisam ih pronašao. Tek tada sam postao svjestan što radim. Bilo je trenutaka kada sam preklinjao ženski rod i kajao se za svoje postupke. Kada sam mislio da je sve gotovo upoznao sam Kate. Ženu koja je čista suprotnost tebi, da jasno namjerno sam pronašao ženu različitu od tebe ali ipak nije bilo dovoljno da te zaboravim. Kasnije je postalo gore. Bio bih ljut i frustriran, pojačao sam i alkohol a Kate je radila duge smjene i kada samo se potpuno emocionalno udaljili ona se zaljubila u dječjeg doktora i tu sam pukao. Razbjesnio sam se i dao joj nakon par tjedana papire za razvod ona se nije opirala niti svađala. Drage volje je potpisala papire i torturi je došao kraj. Malo nakon sam se napio kao životinja i poželio nestati a zatim sam slijedeći dan saznao da je došla nova doseljenica na otok a to si bila jasno ti. Nešto mi nije dalo mira i nažalost, uhodio sam te. Pratio tvoje kretanje i promatrao te ali nisam imao hrabrosti da ti se približim. Kao prvo nisam znao dali gajiš više ikakve osjećaje za mene i bojao sam se biti ponovno povrijeđen, poražen. A ostatk priče znaš i sama.“- Doista je rekao puno toga a sada kada sam ja bila na redu više nisam bila tako hrabra.
-„Žao mi je zbog toga što si prošao i razumijem tvoj oklop koji si stvorio. Ja sam učinila nešto slično ali kada sam te vidjela na ulici tlo mi se pomaknulo pod nogama i nisam znala želim li ovo ilii ne. Slična situacija kao i s tobom samo što sam ja, ah...“- i tu više nisam mogla pričati a umjesto toga me izdalo rumenilo. Hvala Bogu na vjetru jer mi je bilo barem malo svježije i mogla sam disati.
-„Ann, dovršio što si htjela reći.“- glas mu je bio blag ali ipak je bio ustrajan u tome da mu dam odgovor koji sam se bojala izreći. Oči su mu bile sakrivene i nisam mogla pročitati raspoloženje. Mogla sam samo vjerovati instinktu i sudbini. Nekoliko trenutaka sam promatrala njegov oštar profil i njegovu figuru , srce mi je luđački tuklo i na kraju sam rekla istinu koju više nisam mogla povuči.
-„Ja, volim te Tyler, u početku sam mislila da je to zaluđenost i da si umišljam ali kasnije sam shvatila da ne prolazi i na kraju sam se pomirila s time da ću te voljeti ma gdje bio i samo sam željela da budeš sretan .“- Tyler je šutio na moje riječi a ja sam spustila glavu na koljena i zagledala se u noć. Bomba je bila bačena i nisam više mogla ništa učiniti da opovrgnem svoje riječi. Čula sam šuškanje kamenja pod njegovim cipelama i kada je ustao na noge a tada me zazvao.
-„Ann, mislim da nam je dosta za danas, idemo kući.“- oprezno sam podignula pogled ali njegovo lice je bilo nedokučivo a iz očiju ništa nisam uspjela iščitati. Ponudio mi je ruku da ustanem a ja sam ju prihvatila i tada smo se vratili do automobila i krenuli natrag njegovom domu.
***
Tyler je bio tih cijelo vrijeme a ja ga nisam imala namjere provocirati pa sam i sama šutjela i razmišljala o tome što smo si rekli. Nisam znala što misli ni što da poduzmem pa sam se povukla u sebe u svoj sigurni oklop. Kada smo se vratili u kuću Tyler nas je odmah zaključao dok sam ga ja pratila pogledom na kraju nam je natočio ledeni čaj u čaše a nisam znala da sam žedna sve dok nisam iskapila sve do zadnje kapi. Polako se kretao i neobično me promatrao a tada mi je rekao da ga slijedim. Nisam znala što smjera ali sam ga ipak poslušala. Namrštila sam se kada me odveo do kupaonice i kada se počeo skidati. Htjela sam otići i ostaviti ga u privatnosti ali on me zaustavio hrapava glasa.
-„Ne, Ann, gledaj me, želim da me gledaš i dođi me dotaknuti, hajde. Učini sa mnom što god želiš.“- zaprepašteno sam zurila u tog muškarca a koljena su mi zaklecala kada je skinuo i posljednji komadić odjeće. Njegovo spolovilo je bilo impresivno a tamne dlačice iznad njega su ga krasile umjesto da ga zagrđuju. Teškom mukom sam udahnula zrak.
-„Ne mogu.“-rekla sam jednostavno. Izgledao je tako ranjivo dok je stajao tako ispred mene nag i božanstven ali u očima sam mu pročitala ranjivost i još nešto što nije bilo lako pročitati.
-„Možeš i moraš, hajde. Priđi mi i dotakni me, hajde, nemaš se čega bojati.“-glas mu je bio bolno hrapav a ja sam progutala knedlu, osjećala sam se poput vučice pored svog plijena. Nije bilo fer da se bacim na njega kao pomahnitala zvijer pa sam promjenila strategiju.
-„Ne, ne ovako, moramo biti ravnopravni.“- lagano sam skinula haljinu boje breskve sa sebe i crno donje rublje a Tylerove oči su dobile crnu nijansu. Omela mu se tiha psovka a kada sam načinila korak grudi su mi se zaljuljale i ukrutile se od hladnijeg zraka.
-„Sranje, izgledaš kao vila, nisam, o jebemu, nisam imao pojma.“- teško je progutao a ja sam maknula kosu na leđa i sada je činila tamni plašt dok je ovaj promatrao sve gutajući me očima.
-„Kunem se da vidim krila na tvojim leđima.“-promuklo je rekao a ja sam se blago nasmiješila.
-„Nikad nisam ništa ljepše čula.“-kada sam mu se sasvim približlila drhtavom rukom sam mu dotaknula vrela prsa a on se trgnuo kao da sam ga opekla.
-„Kriste, ovo je nevjerovatno.“- mrmljao je a tada sam ga zagrlila i pritisnula svoje dojke na njegova čvrsta prsa. Elektricitet je pucketao između naših nagih tijela a tada sam mu šapnula na uho.
-„Uzmi me Ty, nedaj da ja budem jedini lovac u ovoj igri.“- moja kosa ga je poškaljala po rebrima a on je siknuo i to je bilo dosta da u njemu bukne divlja eksplozija. Naglo me povukao prema tušu i zatvorio kabinu a tada me počeo mahniti ljubiti. Stenjala sam i previjala se a on je poput izgladnjele zvijeri proždirao moje tijelo i ljubio svaki centimetar mog tijela. Ljubio me i mazio a ja sam se iz lovca pretvorila u lovinu. Zapomagala sam i tražila još, više , jače, bolje. Erekcija mu je bila ogromna i samo sam čekala da se naša tijela spoje kada na kraju nije učinio upravo to, kao da mi je pročitao misli. Zastenjala sam i zaječala od užitka a on je snažno pumpao u mene. Drhtao je i teško se suzdržavao a ja sam ga molila za još, da mi da sve i da mi se savim preda. Na kraju je opsovao i zalijao me svojim sjemenjem . Pao bi na pločice da mu ja nisam pomogla da ostane na nogama.
-„Hej, jesi dobro?“- upitala sam ga kada se malaksalo naslonio na mene.
-„Isuse, to bi ja tebe trebao pitati, da, sranje, da biti ću dobro. Daj mi malo vremena.“- Pustila sam da tuš ispere naša tijela a tada sam ga nježno izmasirala i oprala cijelo tijelo dok je on bio sasvim odsutan. Kada smo oboje bili gotovi Tyler je rekao da je umoran i da želi u krevet. Ja sam mu se nasmiješila i pustila ga da dođe k sebi iako sam i sama bila zbrkana. Kada sam bila sigurna da spava spustila sam se u kuhinju i sitno večerala a tada sam se popela natrag u sobu. Oklijevala sam, htjela sam biti u svojoj sobi ali nakon onog čina mislila sam kako mu nebi bilo drago da bude sam u sobi. Na kraju sam se prišuljala u njegovu sobu i smjestila sa ne drugu stranu dok je on mirno spavao na boku. Promeškoljio se kada sam ga otkrila sam sam ga brzo umirila.
-„Pst, ja sam, nisam te htjela ostaviti samoga, spavaj sada.“- nježno sam mu prošla po kosi i leđima a on se potpuno umirio i vratio u san. Uživala sam u njegovoj blizini i dugo mi je trebalo da mi se srce umiri. Zastao mi je dah kada mu je mjesečina obasjala rame i dio lica. Bože kako je bi krasan i ranjiv u isto vrijeme. Nisam mogla odoljeti a da mu se potpuno ne priljubim uz tijelo i poljubim ga, otkrijem tek mrvicu i poljubim tu kožu, tog obožavanog muškarca. Trgnuo se a ja sam naglo stala i pokušala ubuzdati uzbuđeno dahtanje. Na kraju me iznenenadio kada se naglo okrenuo prema meni i zagradio rukom. Poškaljala su me njegova prsa posuta tamnim dlačicama i ja sam šmrcnula i gotovo kihnula. Potpuno sam se umirila ali ipak sam htjela još. Još dodira, još ljubljenja ,još svega. Izmigoljila sam dlan i nježno prstima prošla po njegovim trbušnim mišičima a on mi je naglo uhvatio ruku i promrmljao:
-„Ann, spavaj, kasno je.“-nisam bila sigurna dali spava pa mu podsvjest govori da sam to ja ili je bio budan.
-„Želim se još igrati...“-zagunđala sam a on je uzdahnuo i crne oči su me pogledale sneno i umorno. Sada sam znala da je budan i očito mu nisam smetala niti malčice.
-„Znam ali pusti da mi ovo sjedne, i tebi treba odmor, kako ćeš se brinuti o meni ako ćeš biti umorna?“- njegov komentar je bio namjeran ali i logičan. Spustila sam pogled i klimnula:
-„Imaš pravo, oprosti, biti ću dobra.“-okrenula sam se od njega i oprezno, oklijevajući se promeškoljila uz njegovo tijelo. Tiho je zastenjao a ja sam se suzdržala od smijeha i ugrizla si usnicu.
-„Ne migolji se, miruj.“-prigrlio me k sebi a ja sam osjetila neku mirnoću i tugi istovremeno. Prekrila me kao tamni val i sasvim sam se umirila.
-„Ann, jesi dobro?“- upitao me Tyler a ja sam drhtavo uzdahnula:
-„Da, naravno, sve je u redu.“-osjetila sam ga kako se mršti, mogla sam mu zamisliti lice koje sada ima a ja sam čekala da zaspi i da mogu iz sebe izbaciti uzburkane emocije. Kada sam se uvjerila da mirno spava nježno sam mu protljala ruku i šmrcnula. Bila sam tako sretna što sam priljubljena uz njega, što me grli u čuva, da sam jednostavno pustila suzama da učine svoje. Bile su to suze radosnice a s obzirom da nema tog muškraca koji voli suze na ženi morala sam držati to u sebi. Nije trebalo dugo da natopim jastuk suzama a i Tylerovu ruku, nažalost, no nije se bunio. Iako u suzama, zaspala sam sretna i znala sam da će od sada stvari biti drugačije.
komentiraj (0) * ispiši * #
3
3
Bilo je teško ponašati se kao da smo prijatelji i samo prijatelji dok bi ga znala vidjeti u boksericama ili dok bih ga slučajno „uhvatila kako oprezno navlači majicu preko impresivnog torza. Bože kako mi je bilo teško promatrati nešto za što sam bila sigurna da nikada neće biti moje a sama pomisao na to da je imao hrpu cura me još više uznemirila i morala sam se primiti korisnog posla kako nebi razbijala glavu time. Jedan dan je došla medicinska sestra koja je bila zaista prekrasna djevojka i morala mu je pregledati zavoj i kako napreduje razaščanje rame ali žalac ljubomore me pogodio poput divlje oluje a lice mi se zajapurilo kada je nježno koketirala s njime i dirala ga po tijelu. Bila sam u kuhinji i „kao“ slagala ručak ali mi je koncentracija bila na nuli a tijelo mi se uskomešalo od njezinog hihotanja dok je on samo ljubazno odgovarao ali ipak me to nije umirilo. Naglo sam progutala previše soka i počela kašljati kada ga je pitala gdje ga još boli. Mislila sam da ću iskašljati dušu ali sam se napokon smirila.
-„Ann, jesi dobro tamo?“-upitao je Tyler a ja sam duboko udahnula i prsilila se da se pojavim na dovratku kuhinje.
-„Da, da... jesam, samo mi se zagrcnuo sok.“- Tyler je još uvijek bio gol do pasa na što me ponovno izdalo rumenilo ali sam znala da više tekućine ne mogu podnjeti pa sam samo duboko udahnula. Promatrao me oprezno kako kakav predator a sumnjala sam da njegovo znalačko oko ne zna što mi se muti po mozgu. Naglo sam odvratila pogled od njegova tijela a on je uzdignuo obrvu i obratio se sestri:
-„To bi bilo sve, zar ne?“- hladno je upitao a djevojka je smeteno rekla da jest i pokupila je brzo stvari i rekla da će navratiti slijedeći tjedan i nestala je kao da joj je Tyler isprašio dupe. Sjeo je i prekrižio ruke na prsima.
-„A sada da čujem, koji vrag tebe muči?“- po njegovom tonu sam znala da je spreman svađom izbaciti iz mene ono što me tištilo ali ja se nisam dala samo tako predati, imala sam ja pametnijeg posla od svađanje s njime. Nisam ga htjela niti pogledati a kamo li diskutirati i ogoliti ranjeno srce.
-„ Ništa me ne muči, zaletio mi se sok u krivu ulicu i to je sve.“- okrenula sam se na peti ako Tyler nije kanio još stati. Čula sam korake i kako mi se približava a tada me naglo okrenuo prema sebi i stisnuo mi ramena. Pogled mu je bio nepokolebljiv i mogao me razrezati na komade tim pogledom ali nisam ustuknula nego sam ponosito podignula glavu.
-„Imaš mi nešto za reći , k vragu, nisam slijep!“- progutala sam knedlu a tada izrekla golemu, ogromnu laž od koje me boljelo srce.
-„Ja sam ovdje samo zato jer se sam o sebi ne možeš brinuti i sigurno nebi tako nisko pala da se spetljam sa murjakom. Mogu ja i bolje od toga, kada slijedeći put dođe ona plavušica ja odlazim.“- pogled mu se promjenio a ona toplina se pretvorila u sibirsku hladnoću od koje me uhvatila jeza. Tako naglo me pustio da sam zateturala na nogama.
-„Znači tako ćeš igrati ovu igru, ma nemoj, u redu, ako sam ti naglo postao mrzak u redu ali poznajem te bolje od toga. A ako slučajno i misliš to što si rekla onda si ista kao i sve druge žene.“- promatrala sam ga kako navlači majicu na sebe a tada uzima ključeve auta. Zalupio je vratima kuće i uz škripu guma odjurio Bog zna gdje. Spustila sam se drhtavo na fotelju i pokrila lice rukama. Bila sam na rubu suza ali morala sam tako reagirati, morala sam lagati. Nije bio spreman za te riječi i nisam željela biti žena koja će mu nanjeti bol. Nisam željela da ponovno pati. Na kraju sam pustila suzama da poteku i da mi olakšaju bol i tugu. Bila sam sigurna da nisam samo izgubila muškarca kojeg sam voljela već i vjernog prijatelja.
***
Tyler je pio u kafiću sa Mikeom, svojim najboljim prijateljem i partnerom. S njime je mogao razgovarati o bilo čemu a sada je na tapeti bila Ann i njezin temperament. Mike je pozorno slušao dok je ovaj istresao svoju dušu a tada ga je Mike prekinuo.
-„Stari, sam si si kriv što je Ann rekla to. Kriste, živi kod tebe, hrani te, brine o tebi , ti joj daješ signale a ona jadna sama ne zna što ti misliš. Znaš što je meni čudno? Svaka cura koja se spetljala s tobom i koja bi htjela nešto više ti bi ju odpravio fino kulturno iz svog života, bez suza bez sranja. Ti i Ann se znate više od koliko ono, desetljeća? Sranje, djevojka te sigurno još voli a ti se ponašaš kao pravi seronja. Daj da te pitam, kako ti, koji ne voliš vezivanje, uzmeš svoju prijateljicu k sebi, pod svoje okrilje i očekuješ da ti vjerujem da ne osjećaš ništa prema njoj. Jebi se stari ali i ti i ja znamo da ti Ann voliš , možda i više nego si volio Kate. Priznaj si to , zaboga.“- ljutio se ovaj ali Tyler je samo odmahnuo glavom i otpio dug gutljaj gorke tekućine i stresao glavom.
-„Ne mogu joj još reći, k vragu. Moram saznati zašto je pobjegla od svoje sredine. Isuse Kriste, žena poput Ann ne može živjeti sama! Trebala bi imati muža i djecu. Ona nije materijal za samoću. Osjećam sve veći bijes što joj ne mogu pomoći zato jer ona hrabro šuti i drži u sebi tu bol. Da, volim ju, za ime Boga, želim ju u svom životu daleko više nego sam želio Kate. Nema noći kada se ne grizem što sam ju u ranoj dobi odjebao od sebe i pojma nemam kako da to popravim!“- živčano je provukao ruku kroz kosu i osjetio olakšanje dok je izbacio iz duše teret. Njegov prijatelj se omekšao i rekao mu:
-Možda bi bilo dobro da joj tako objasniš ali budi nježniji. Dozvoli joj da te voli ali joj i sam pokaži da ju voliš. Ne znam , ti ju poznaješ, ti ju znaš u dušu. Ali ju nemoj zastrašiti, mada sranje, to ti valjda ne moram govoriti.“- Tyler se zamislio na njegove riječi a tada ga je upitao, daleko tišim tonom:
-„Zar sam bio tako očit, zna li još netko?“- ovaj se nasmiješio i rekao :
-„Cijela postaja zna a tvoja reakcija tamo na polju, bio si više nego proziran a ti si obično hladne glave.“- slegnuo je ramenima a Tyler je sočno opsovao.
-„Neka, malo će te mrcvariti na poslu ali Ann im se svidjela odmah , vjeruju da vas dvoje možete uspjeti a kad smo kod Ann, okreni se.“- Tyler je slijedio njegov pogled a tada naglo upitao:
-„Koliko je sati?“
-„Prošlo je pet, zadržali smo se. Izgleda da te ljepotica došla potražiti, vjeruješ u sudbinu i nedaj da ti ovaj anđeo sklizne kroz prste.“- Mike je ustao kako bi otišao do Ann koja je šetala po ulici blijeda i ozbiljna. Tyler je imao nekoliko minuta da se pribere ali morao se sabrati da sam ne skoči na noge i odtrči do nje ko neko štene. Popio je pivo do kraja i stresao se. Morao je prestati piti jer je znao da Ann to ne voli. Cigatera se gotovo ostavio ali ovo je bilo teže. Imao je puno posla sa sobom i proklet bio ako i ovaj put zezne stvar.
Trgnula sam se kada me poznati glas zaustavio.
-„Bok Ann, kako si ?“- Tylerov prijatelj me ljubazno pozdravio a ja sam bila iznenađena što ga vidim.
-„Oh, bok, oprosti malo sam se zamislila.“- Mike se namrštio kada je vidio tragove suza na tom nježnom licu i poželio zveknuti Tylera po glavi.
-„Kamo si se uputila?“- bio je znatiželjan a ja sam iskreno odgovorila da mi je trebalo malo zraka.
-„Aha, pa pozvao bih te unutra na piće a i Tyler je ovdje.“- nježno je rekao a ja sam problijedila:
-„Posvađali smo se i ja sam rekla nešto što ne mislim ali... ne može znati istinu.“-nisam bila sigurna zašto mu to govorim jer je bio njegova desna ruka i najbolji prijatelj ali iznenadilo me dok me nježno zagrlio i šapnuo:
-„Iznenadila bi se kada bi znala što Tyler zapravo misli, razgovaraj s njime, dušo.“- tada sam ispalila:
-„Medicinsku sestru sam htjela na top nabiti kada sam ugledala kako mu se nabacuje.“-ovaj se nasmijao iz sveg srca.
-„Sviđaš mi se Ann, jako. Ti si drugačije sorte kao i moja supruga i samo da znaš, Kate se nikome nije sviđala.“-namignuo mi je. Bilo mi je pomalo neugodno radi takve informacije ali sam se trudila biti diskretna. Ljubazno me pustio prvu da uđem u kafić a ono što nisam primjetila bilo je to što su dva muškarca izmjenila pogled. Mikeov je bio tvrd i strog iako je Tyler bio njegov nadređeni.
-„Bok.“-pozdravila sam Tylera pomalo oklijevajući a on mi je ponudio barski stolac na kojeg sam oprezno sjela.
-„Bila sam u šetnji.“-rekla sam samo a on je šutke klimnuo i pozvao konobaricu.
-„Ja ću Colu, Ann, Mike?“-pogledao nas je a Mike je naručio još jednu pivo dok sam ja naručila ledeni čaj.
-„Nisam znala da si oženjen.“-obratila sam se Mikeu a on se nasmiješio i mogla sam mu jasno pročitati ljubav i spokoj u očima.
-„Sretno oženjen sedam godina i imamo dvoje djece. Rose i Milesa, a žena mi se zove Hope.“- uzvratila sam mu smiješak.
-„Simbolično ime, drago mi je zbog tebe, u današnje vrijeme brakovi prije propadnu nego što uopće započnu.“-odmahnula sam glavom ali kada sam shvatila što sam rekla naglo sam se okrenula prema Tyleru i rekla.
-„Oprosti, nisam mislila nužno na tebe, Ty.“-poklonio mi je lažan smiješak a meni se srce stisnulo.
-„U redu je Ann, ne moraš biti oprezna radi mene, mene zanima o čemu ste raspravljali vani.“-svoj strogi pogled je uputio Mikeu a on mu nije htio ništa otkriti.
-„Ako prestaneš biti tvrdoglav možda otkriješ sam.“- pogledala sam čas jednog čas drugog a napetost se mogla rezati nožem. Uzdahnula sam i uzela malo tekućine a tada sam pogledala Tylera koji se trudio ostati ponosit dok je iz njega isijavala neka tajanstvena aura koju sam samo ja mogla osjetiti neposredno u njegovoj blizini. Iako je bilo toplo, mene su prošli žmarci po leđima i kao da mi led teče niz kralježnicu. Kako bi ignorirala njegovu užarenu i u isti mah ledenu mirnoću nešto drugo mi je privuklo pažnju i krv mi je nestala s lica.
Za jednim stolom sam primjetila grupu mladića koji su mi se neugodno nabacivali dok sam još bila sasvim rastrojena od nove okoline ali da bi stvar bila još gora jedan od tipova me prepoznao i fućnuo i nacerio se:
-„Hej to je ona mala kučkica od onda. Što je, sada se družiš sa velikim dečkima?“-rekao je vođa a ostali su se počeli smijati. Nisam stigla odgovoriti kada je hladan Tylerov glas odrezao atmosferu u čisti led.
-„Kako bi bilo da budeš faca i to dođeš ponoviti bliže?“- Htjela sam reći Tyleru da prestane i ne izaziva ali me Mikeova topla ruka zaustavila. Bio je miran kao i sam Tyler. Ona budala je bila toliko blesava da nam je zaista došla blizu nacerio se poput klauna ali nakon nekoliko sekundi se stropoštao na pod.
-„Pitao sam....“- bilo je to sve što je uspio izgovoriti a ostatak ekipe mu je željelo pomoći i onda su oba policajca izvadila značke i pokazali tko su. Dečki su se smrznuli na mjestu.
-„Sranje, to je šef policije i njegov asistent.“- zacvilio je jedan a ostali su gotovo podvinuli rep i pobjegli. Tyler je zagrmio:
-„Idete u postaju s nama i želim znati u kakvom kontaktu ste s mojom djevojkom.“- zaprepaštena sam zurila u njega.
-„Sranje...“-čula sam nekoliko nekoliko psovki i tada sam se umješala:
-„Ti si još bolestan, ne možeš izigravati junaka u takvom stanju.“- čula sam Mikea iza sebe kako govori tiho:
-„Zapravo može, ima tih ovlasti, hajde dušo, ispričati ćeš nam sve u postaji. Oboje smo primjetili kako si problijedila, nismo slijepi, znaš.“-dobročudno je rekao a ja sam uzdahnula:
-„Zar je potrebno, Ty, Isuse daj reci nešto, pogledaj me!“- viknula sam na njega i konačno sam pridobila njegovu pažnju.
-„Ja sam ovdje šef i ja kažem da ćemo ispitati ove mangupe.“- zakolutala sam očima a Tyler je nazvao neke ljude iz policije i objasnio situaciju. Promatrala sam ga u njegovom elementu a tada šapnula Mikeu:
-„Zašto je rekao da sam mu djevojka?“- Mudar kakav je bio samo je odgovorio:
-„Bojim se da ga to sama trebaš pitati, malecka.“- tvrdo sam ga pogledala i odmahnula glavom.
***
Vozila sam se s Ty-em iako je to bilo silno mučno s obzirom da nije progovorio niti riječ sa mnom sve do postaje. Osjećala sam se suvišno i samo sam se htjela maknuti, ovaj dodatan stres mi nije trebao ali morala sam ga poslušati, ipak je bio šef policije. Nekoliko ljudi je pozdravilo Tylera na vratima i pustili nas unutra dok su tipove izvlačili iz auta a glavni je psovao na Tylera na što se ovaj okrenuo i prasnuo da će mu prosvirat muda ako ne začepi gubicu. Tip je izgubio boju u licu i poslušao ga dok mu je krv kapala s nosa na pod. Bio je to odvratan prizor i mučno sam progutala knedlu.
-„Želim ispitati najprije onog mangupa onda ostale a djevojku kasnije, pobrinite se da niti dlaka ne padne s nje ili će biti problema.“- svi su ustuknuli i blijedo pogledali u njega a ja sam ga prekorila:
-„Tyler, ne možeš tako pričati sa svojim ljudima.“- kratko me pogledao ali nije ništa odgovorio. Kada se maknuo u drugu prostoriju sa mangupima mogla sam ponovno disati.
-„Ja, ne znam što bih rekla, ispričavam se zbog njegova ponašanja, ne znam što ga je spopalo.“- kada se jedna policajka slatko nasmijala osjećala sam kako napetost pada s mojih ramena.
-„Oh, nemaš se zašto ispričavati Ann, jeli tako?“- klimnula sam iznenađena što znaju tko sam iako me ova skupina nije vidjela u bolnici.
-„Lijepo je vidjeti našeg šefa ovako srčanog, bilo je i vrijeme da mu netko pomuti pamet i srce.“-namignula mi je crvenokosa.
-„Ali, imao je ženu, ona mu je trebala pomutiti srce i um.“- još tihog smijeha a tada se stariji muškarac javio:
-„Oh ne, jako si u krivu djevojko. Kod Kate i našeg Tylera nije bilo te vatre koja je sada prisutna. Niti blizu.“- otvorila sam usta da nešto kažem a tada mi se ponovno obratila policajka:
-„Želiš li jesti, malo si blijeda, dođi u kantinu s nama.“- nježno mi se nasmiješila a ja sam poslušno otišla za triom. Pokazala mi je automat sa hranom i slatkišima a ja sam odabrala sendvič i žitnu pločicu.
-„Jako smo ti zahvalni što si spasila Tylera, on je jako drag čovjek i šteta je što je prošao sve to što mu se dogodilo.“-rekla je policajka a ja sam se nježno namiješila:
-„Bilo je slučajno ali sam bila prestravljena dok sam ga našla ranjenog , bojala sam se za njega a on mi je sve što mi je ostalo u životu.“- tužno sam se nasmiješila a policajci su izmjenili poglede.
-„Kako to misliš, draga?“-upitao je drugi policajac, odmahnula sam glavom a tada sam ugledala Mikea kako se mršti :
-„Što god da si prošla moraš reći Tyleru, ako ti netko može pomoći to je on, voli te.“- svi su se fokusirali na Mikea dok sam ja glatko odvratila:
-„Ma sigurno me voli ali kao prijateljicu i znam da bi mi pomogao ali kako je samo sad buknuo bojim se što bi bilo kada bi mu sve ispričala.“- Mike je sjeo do mene i uzeo me za ruku:
-„Nisam pričao o takvoj vrsti ljubavi, dušo, on te voli, oduvijek te volio ali ja ti nisam ništa rekao i vi isto, jezik za zube može? Radi Ann i radi njega.“- ekipa se složila a ja sam se osjećala kao da me netko smjestio u neki paralelni univerzum. Na kraju su me pitali odakle sam i čime se bavim te koji su mi hobiji i bilo je ugodno razgovarati s njima a tada sam čula kako se vrata otvaraju i atmosfera se naglo promjenila. Lagano sam se okrenula a Tyler je stajao tamo, ozbiljan i neukrotiva držanja.
-„Ann, žao mi je ali moramo ovo riješiti do kraja.“- promatrala sam ga sasvim drugačijim očima sada kada sam znala ono što nisam trebala. U njegovim očima sam tražila dodatne odgovore ali sada sam tamo pronašla samo čovjeka koji obavlja svoj posao. Oprezno sam ustala i stavila žitnu pločicu u torbicu a tada mi je pružio ruku i obgrlio me oko ramena. Osjećala sam istovremeno i mirnoću i napetost.
-„Što je s tipovima, što si im učinio?“- stisnuo mi je rame i šapnuo:
-„Poslije ću ti reći, najprije mi moraš dati svoju izjavu, tvoju stranu priče.“- klimnula sam i on me uputio u jedan ured a tada rekao vani policajcu da se ne miče odavdje dok ne izađemo.
-„Sjedni.“- i tako je počelo a ja sam samo čekala da ovo završi i da se sklupčam u krevet.
komentiraj (0) * ispiši * #
2 poglavlje
2
Tyler je i sam bio šokiran što sam tako zaspala na njemu i što sam se tako slomila. Nisam ga dugo vidjela pa opet mi je bilo stalo do njega što njemu nije imalo smisla niti malo. Po njegovom sam ga trebala prezirati ali ovo ponašanje mu nije imalo smisla. Kada je gladio moje usnulo tijelo lecnuo se kada je osjećao kosti pod prstima i na to se samo još više uzrujao. Nešto je tu bilo ali nije znao čega. Na kraju je pozvao osoblje bolnice i zamolio da me smjeste na drugi krevet. Jedna djevojka je ušla u sobu i nasmiješila se. Bilo joj je drago vidjeti me u njegovu zagrljaju ali se ponašala kao da ništa nije primjetila
-„Izgleda da je vaša prijateljica bila premorena.“-rekla je suptilno a on se namrštio.
-„Sam bi ju odnesao ali ne smijem se kretati.“-klimnula je i pozvala jednog od muških bolničara koji me podignuo kao da sam pero na što se Tyler namrštio i promatrao mladića sa tihim prijezirom kada je na kraju shvatio da njegovo ponašanje nema nikakva smisla. Ta on je samo obavljao svoj posao i zaključio je da je i sam umoran i da mu je dosta današnjeg dana.
-„S obzirom na vaš status oboje se možete odmoriti koliko god vam je potrebno. Vi a i vaša prijateljica. Ne smeta vam ako ostane s vama u sobi?“-upitala je djevojka a Tyler je odmahnuo:
-„Ne, ne smeta ionako će biti davež gdje god bila.“-njegove riječi su možda bile grube ali ton je bio sasvim blag.
-„Kako se zove vaša prijateljica?“-upitao je bolničar dok je pisao podatke.
-„Ann Stone, osim ako nije oženjena onda ne znam za prezime.“-slegnuo je ramenima.
-„Zdravstveno?“- ponovno sleganje ramenima.
-„Poznavajući nju vjerovatno ima, ja imam, naravno.“-još nekoliko stvari su se zapisale a tada su nas ostavili same. Pogledao je prema meni nedokućiva pogleda a tada se odlučio za dug san koji mu je trebao za oporavak.
Osjećala sam toplinu na ramenima i automatski sam se pretegnula samo kako bi se bolje složila i spavala tada sam začula poznati glas i još jedan koji nisam mogla raspoznati.
-„Kako ste danas, gospodine?“-upitao je doktor a ovaj je odgovorio.
-„Dobro sam iako bi mi dobro došla tableta protiv bolova ali u redu je, zasad.“ Promeškoljila sam se i svijest mi je naglo vratila prošli dan u glavi. Slike su se mjenjale kao na filmskoj traci a ja sam zajaukala i trepnula nekoliko puta.
-„Ann.“-čula sam zabrinutost u glasu. Protljala sam sljepoočnicu i pogledala prema Tyleru.
-„Bok, ovaj dobro jutro, što, zašto sam ja u krevetu?“- pokušala sam ustati ali sam zateturala i vratila se natrag na krevet.
-„Oh, ništa od toga. Čudno.“-promrmljala sam i pogledala doktora koji se mrštio na mene.
-„Kada ste zadnji but bili na pregledu?“-pogledao me pronicljivo i sa skrivenom mudrosti iza svoje maske.
-„Ovaj, ne znam više ni sama, zašto?“-uzdahnuo je i protrljao korijen nosa a tada je viknuo i pozvao jednu sestru unutra koja nas je pozdravila.
-„Izvadite ovoj mladoj dami krv i pošaljite odmah na analizu a mladiću poslije promjenite zavoj.“-autorativno je napustio prostoriju a ja i Tyler smo izmjenili poglede.
-„Ali ja nisam bolesna, on je.“-glavom sam pokazala na Tylera a on se namrštio.
-„Nemoj biti tvrdoglava ako je doktor rekao da trebaš na pregled onda trebaš, miruj i slušaj doktore.“-zakolutala sam očima i naslonila se natrag na krevet dok je sestra došla i pronašla skrivenu žilu kako bi mi isisala malo krvi.
-„Budite sigurni da doktor to nije samo tako odlučio. On vidi ono što vi sami ne možete vidjeti, opustite se.“-dok je obavila svoje ostavila nas je a druga sestra nam je donjela doručak. Dobili smo kruh i marmeladu s šalicom čaja. Tada sam primjetila da sam ja dobila skororm duplu porciju.
-„Hvala, zašto sam ja dobila više nego bolesnik?“-upitala sam ženu koja je dostavljala doručke.
-„Doktorovo naređenje.“-slatko je rekla i dodala:
-„I inzistira da pojedete do zadnje mrvice ,gospođice Ann.“-uzdahnula sam.
-„Ma odlično.“-kada smo ponovno ostali sami Tyler je nastavio zuriti u mene a ja sam pokušavala jesti.
-„Hm, pokupiš simpatije gdje god došla, jeli?“-rekao ne neodređeno.
-„Mislim da malo pretjeruješ, doktor je samo oprezan a ionako ne mogu toliko pojesti.“-bile su tri šnite tankog kruha dok je Ty dobio dvije.
-„Možeš li sam?“-pogledala sam a on je već šutke mazao marmeladu na kruh pa sam zaključila da ipak nije toliko slab. Na kraju sam mu ponudila svoju treću a on je odmahnuo glavom i strogo me pogledao:
-„Jedi, izgledaš kao štap od metle, ja sam se dosta najeo.“-namrštila sam se i na silu pojela i treći komad ali puno sporije a tada sam uzela tanjure i stavila ih na stolić te sam se sjela na njegov krevet.
-„Umoran sam, malo ću odspavati.“-rekao je a ja sam ga promatrala. Lagano sam spustila ruku na njegov bok i protrljala ga.
-„Nitko ti ne brani, a nećeš reći kako si se jučer našao u onoj situaciji, zar ne?“- lagano je odmahnuo glavom a ja sam prošla rukom po njegovim leđima dok je on zaklopio oči.
-„Kako to da ti ne smeta moj dodir?“-upitala sam iznenada bojeći se odgovora ali ipak sam morala znati. Nakon nekoliko trenutaka sam pomislila da je zaspao ali kada se ponovno oglasio rekao je samo:
-„Koja svrha da te tjeram od sebe kada znam da se nećeš maknuti i da ćeš samo postati upornija.“-pogledao me a ja sam se nasmiješila.
-„To je istina, spavaj sad ja ću, ah ne znam što ću. Možda da pitam nekoga dali imaju što za čitati, dosadno mi je već sad.“-uzdignuo je obrvu i zakolutao očima.
-„Nepopravljiva si.“- pogledala sam ga.
-„Ha, tko se javlja, ženskaroš, cure i dan danas sline za tobom a ti kao da ne primjećuješ.“-osmijeh mu se raširio a tada je još jednom trepnuo i ostavio me samu. Smiješila sam mu se a tada otišla u potragu za „Svetim gralom“.
Izgleda da Tyleru nije uopće smetalo što djelimo sobu u bolnici i nije mu smetala moja prisutnost, barem nije ništa govorio da bi mu smetalo. Ja sam mogla biti puštena iz bolnice ali Tyler je još trebao biti nekoliko dana pa sam rekla doktorima da ostajem s njime na kraju su nas stavili u nezgodnu situaciju.
-„Netko bi se trebao brinuti o vama tjedan dan, dali da angažiramo vašu suprugu?“- Tyler se namrštio i zarežao kao neki pas.
-„Ne treba se nitko brinuti o meni, ja sam sasvim dobro a što se nje tiče ne želim ju vidjeti, i to mi je bivša supruga.“- čuli smo iznenadni ženski smijeh i jedna plavokosa niža žena je ušla u sobu i pobjedonosno pogledala u Tylera.
-„Gle, gle, velikom policajcu je netko napokon prikratio krila, jako zanimljivo vidjeti te u takvom stanju.“-prišla mu je krevetu a ja sam stisnula šake u krilu dok sam sjedila na krevetu do njega.
-„Došla si me zajebavati, slobodno otiđi.“-rekao je hladno i pratio ju pogledom kao zmija mungosa.
-„Ne, došla sam vidjeti svog nesretnog bivšeg supruga kako se drži. Izgledaš dobro kao i obično.“- prišla mu je sasvim blizu i ruku položila na njegovu ranu a zatim se dogodilo ono čega sam se bojala. Ja više nisam mogla podnjeti tu ženu ni sekundu više i samo sam joj zgrabila ruku prije nego li mu je nanjena bol. Kada sam ustala do pune visine sa pogledom koji je mogao sjeći led žena je tek kratko ustuknula ali me pospredno pogledala.
-„A tko je ovo dražesno biće?“-sarkastično je upitala dok je Tyler usisao zrak i graknuo:
-„Ann, zaboga, pusti joj ruku, Ann!“-znao je jako dobro kako izgleda adrenalin u tijelu i kako djeluje na čovjeka pa je pokušao dozvati moju svijest iako sam se ja gotovo oglušila. Vidjela sam samo tu okrutnu ženu i nikoga više.
-„Ann, tako obično ime, oh čekaj malo, jesi li ti ta Ann? Čula sam puno o tebi, pa dobro, odlazim ali budi oprezna, nije onakav kakav se čini.“-njezino upozorenje bilo je neobično i njezin prezirni pogled je postao blag. Kada sam ponovno čula svoje ime pustila sam ženi ruku i samo bubnula na krevet. Otišla je bez riječi i nije se osvrtala.
-„Što se dogodilo?“-upitala sam tiho i zagledala se u svoju ruku. Tyler je samo zurio u mene ali je odmahnuo glavom.
-„Zašto sam tako reagirala, nisam se trebala petljati, žao mi je Tyler nisam mislila ništa lošeg.“-zurio je u mene kao da sam neko čudo a tada me blago pozvao k sebi.
-„Što?“-zbunjeno sam gledala u njega.
-„Dođi, hajde.“- oprezno sam mu prišla a tada me zagrlio i zaljuljao u naručju.
-„Bože, ti se treseš.“-prokomentirao je zabrinuto.
-„Adrenalin popušta i sada sam iscrpljena i zbunjena.“-naslonila sam mu se na rame i drhtavo uzdahnula. Čuli smo duge korake a tada su dva bolničara banula u sobu.
-„Jeste vas dvoje dobro?“-s obzirom da ja nisam bila sposobna razgovorati Tyler im je odgovorio:
-„Moja bivša je bila ovdje i uzrujala nas, zapravo više Ann nego mene.“-glas mu je bio prožet bijesom.
-„Dovraga, nismo ju smjesli pustiti unutra. Gospodine, nismo imali pojma da će tako završiti, žao nam je.“- iako su bili stariji od Tylera on je imao veći autoritet mada to nije pokazivao.
-„Sve je u redu, samo ...Ann, želiš li da ti nešto donesu da se smiriš?“- odvojila sam se od njega iako nevoljko i pogledala u dva bolničara koji kao da su čekali moju zapovijed.
-„Pa, bi li mogla dobiti šalicu čaja, bila bih vam zahvalna.“-izgledalo je kao da su svi napokon počeli disati pa čak i Tyler koji je odahnuo. Nije mi bilo jasno što im je svima.
-„U redu, jedna velika šalica čaja za damu, ispričavamo se.“- izašli su van a ja sam tada primjetila da praktički sjedim Tyleru u krilu. Mogla sam jasno osjetiti njegovu toplinu tijela i miris. Sada se već mogao i sam istuširati a ja sam uvijek pristojno bila okrenuta kako ga ne bih vidjela gologa iako sam to žarko željela, naravno.
-„Zašto su dečki bili tako napeti?“-upitala sam ga kako bi razbila nelagodan trenutak.
-„Pa, mislili su da će se netko od nas požaliti na bolnicu zbog situacije s Kate.“- trepnula sam i zatresla glavom.
-„Ali oni nemaju veze s njome, zašto bi se požalila za osoblje ako je ona ta koja je bila nasrtna.“-objasnila sam.
-„Pa da, u pravu si ali ne razmišljaju svi ljudi kao ti.“-rekao je blago i maknuo mi kosu s lica. Bila je to nježna i privržena gesta a ja sam samo zurila u njega kao općinjena. I dalje je bio krasan a moje stare emocije su se probudile uz njega iako sam to pokušala potisnuti, bezuspješno, naravno. I on sam je gledao u mene na isti način a tada smo se oboje trgnuli kada je jedan bolničar donio zaista veliku šalicu čaja i kutiju keksa.
-„Oh, vi ste zaista mislili na veliku šalicu, hvala vam puno.“-nježno sam se nasmiješila a muškarac se zacrvenio i nakašljao:
-„Nema na čemu, gospođice, uživajte.“- kada nas je ostavio same Tyler je zatresao glavom u negodovanju.
-„Što je?“-upitala sam ga a on se namrštio još više.
-„Zakrenula si glavu pola osoblja bolnice.“-pogledao me a ja sam i dalje bila zbunjena.
-„Kako molim, nisam ja ništa napravila, samo sam ljubazna.“- nešto je zagunđao i okrenuo se na bok a ja sam to prevela kao kraj razgovora.
Otišla sam do božanstvene šalice čaja i zadovoljno udahnula voćni miris.
-„To je to, ah predobro, želiš malo da ti natočim u čašu?“-upitala sam ga a on je promrmljao tihi „ne“.
-„Oh, u redu ali ne znaš što propuštaš.“- smjestila sam se na krevet ali tada sam se predomislila i umjesto toga učinila sam nešto neobično. S obzirom da su kreveti imali kotačiće ja sam oprezno spojila krevete i pogledala prema Tyleru koji se nije ni pomaknuo. Tada sam legla na krevet i uzela knjigu koju sam dobila za čitanje i čaj. Strpljivo i znatiželjno sam čekala kada će Tyler osjetiti da smo blizu jedno drugome i kada će se pobuniti i početi gunđati, onako kako sam samo ja to znala. Prošlo je dva sata a on se tek onda okrenuo prema meni dok sam ja čitala. Pogledao me a ja sam se trgnula i čekala.
-„Dugo ti je trebalo.“-prokomentirao je a ja sam se nacerila.
-„Očekivao si da ću spojiti krevete?“-klimnuo je i zurio u mene.
-„Imaš sreće što sam još slab, inače bi se već bacio na tebe.“-zvučao je blago prijeteće a ja nisam znala što mu to pak znači.
-„Bacio u kojem smislu?“- namrštila sam se a on je samo uzdignuo obrvu i odmahnuo glavom.
-„Zaboravi, nisam ništa rekao.“- zaklopio je oči i ispružio ruku te stisnuo moje koljeno.
-„Ty? Hej, nemoj mi sada opet zaspati, ma daj.“-ali on je već utonuo u novi san a ja sam se samo mogla primaknuti k njemu i maziti ga po kosi i tijelu. Očito mu nisam uopće smetala što mi je bilo drago ali me i brinulo. Ako se ponovno zaljubim i ako mi ponovno slomi srce znala sam da će me to slomiti, slomiti za vjeke vjekova.
komentiraj (0) * ispiši * #
Različiti kao noć i dan
Bila sam sasvim uvjerena kako nova promjena ne mora biti nužno nešto loše ali ipak me bilo strah nove okoline ljudi i svega ostaloga što uz to dolazi. Kao crna ovca u obitelji znala sam da mi je najbolje da se maknem i započnem svoj život daleko od ružnih riječi i srama iz očiju dragih bliskih osoba. Prvi dani su kao i obično najgori a ja koja se ionako slabo snalazim na novim mjestima trebala sam dobro pamtiti lokacije što mi je nakon par tjedana upsjelo bez da „fulam“ ulicu i tiho opsujem pa se vratim natrag. Kada sam skupila malo hrabrosti onda sam krenula u nova istraživanja ali jedno od tih istraživanja me gotovo koštalo svega što sam do sada znala i što sam pokušala svesrdno zaboraviti. Karma i sudbina su se poigrale baš onda kada su najmanje trebale, kao i uvijek. Moji živci, snaga i spiha su bili stavljeni na kušnju i morala sam pametno odigrati karte kako ponovno nebi završila... Onako kako sam gotovo završila, prvi put.
1
Sretna i zadovoljna u novoj okolini počela sam doista uživati u svojoj takozvanoj slobodi. Jutra mi sada nisu bila mučna a nagrada početkom svakog mjeseca bila je vrijedna mrcvarenja za nekoga tko je volio san i nije bio ranoranioc. Moj um se promjenio kao i neka moja razmišljanja.Više sam se smiješila i sve više počela kupovati svijetlu odjeću kako bih izgledala živahno. Od crne ruže postala sam dražestan cvijetak duginih boja. Ljudi su me sdračno pozdravljali a mene je to veselilo i podizalo me dalje. Imala sam svoje male rituale nakon posla a to bi bili trgovina i dva puta mjesečno knjižnica. Svako toliko bi si takođek kupila neku dobru literaturu ili bi se počastila sitnicom za sebe ili za stan. Kako bilo da bilo, bilo je savršeno i postepeno sam prestala razmišljati o jadima koje sam kroz život prolazila. Izblijedile su u sjećanja samo kako bi svježa sjećanja ostala i nadogradila nove. Uživala sam u kasnim satima na plaži i svježem zraku a čak sam dobila i malo boje u bijele obraze. Svoju dugu kosu bi pustila da viori kao tamna zastava ili bi složila visoki rep dok bi naušnice zveckale na blagom vjetru. Ponekad bi se uhvatila kako pjevušim hodajući uz more a tada bi prikrila smijeh i nastavila dalje. Nisam htjela da ništa ne remeti moj mir i spokoj ali intuicija me vodila prema mjestu gdje se nikako nisam smjela naći.
Jednog dana nakon uspješnog radnog dana uputila sam se dublje u grad. Čula sam za novu trgovinu koja je imala sve moguće stvarčice unutra i to ne po skupim cijenama pa sam „zamahala repom“ i krenula putem gdje me prijateljica uputila. Bila sam toliko zanesena mišlju što bi mogla kupiti da nisam primjetila kako se smračilo i kako sam zalutala. Hrabro sam udahnula smirivši se i odlučila pitati nekoga za smjer kada nisam čula tiho stenjanje u blizini. Naježila sam se i ponovno osluhnula i doista stenjane se ponovilo. Naivna kakva sam bila i znatiželjna požurila sam prema izvoru zvuka kada na pločniku naslonjenim uza zid nisam primjetila visoku mušku figuru obučenu u policijsku odoru kako se drži za trbuh i muklo stenje. Uz njega je bio bačeni pištolj a oko njega se širila mrlja krvi.
-„Moj Bože, gospodine, jeste li dobro?“- moje pitanje nije moglo biti gluplje ali muškarac se trgnuo i polako podignuo oči prema meni. Da već nisam klečala uz nesretnika sigurno bih se onesvijestila. Mutne smeđe oči, tamne kao noć pogledale su me nedokučivim izrazom koje su se na kraju raširile od šoka a ja sam problijedila još više od tog muškarca.
-„Isuse Kriste, Tyler!“-iznenađena što vidim zadnju osobu koju sam htjela u svom životu glas mi se izgubio negdje u nevjerici i panici.
-„Ann, kako? Što ti radiš ovdje?“-upitao je drhtava glasa. Odmahnula sam glavom.
-„Očito ti spašavam dupe, što se dogodilo?“-pokušala sam ga dotaknuti ali blokirao mi je ruku i zastenjao od boli. Uzdahnula sam:
-„Znam da nisi sretan što me vidiš ali daj da ti pomognem. Molim te.“- hrabro sam ga primila za ramena a on me prostreljio pogledom koji je bio efikasniji od bilo kakvog udarca.
-„Ne, makni se odavdje i ostavi me. Opasno je ovdje.“-iako slab, autoriter mu je isijavao iz svake pore.
-„Baš me briga, nemam te namjere ostaviti, zovem hitnu.“- uzela sam mobitel a on mi ga je stresao na pod i zarežao:
-„Rekao sam ne! Odjebi od mene!“- bio je izrazito borben za ranjenika ali nisam se dala smesti. Pročitala sam mu bijes u očima ali i još nešto što nisam znala pročitati. Pokupila sam mobitel i otipkala broj.
-„Ne bojim te se i ne možeš mi zapovjedati. Ti odjebi i pusti da se pobrinem za tebe.“- ton mi je bio leden ali mi je srce tuklo kao ludo. Streljali smo se munjama u očima ali na kraju je popustio i prihvatio sudbinu. Tiho sam uzdahnula i ponovno mu prišla ali ovaj put sam iz torbe izvadila vlažne maramice i nježno mu dotaknula kožu na licu koja je bila umrljana krvlju. Trgnuo se kao da sam ga opekla.
-„Mir, prestani se opirati, neću te silovati, zaboga.“- ta šala mu nije bila smiješna ali kada se opustio laknulo mi je i ja sam ga nastavila brisati. Mogla sam osjetiti kako se opustio u mojoj blizini i kako se na sreću krv zaustavila.
-„Smijem li pogledati ranu?“- nježno sam upitala a on je bez da me pogleda rastvorio jaknu i polaku ju skinuo dok sam mu ja pomogla. Otkopčala sam mu košulju i namrštila se kada se miris krvi raširio i uznemirio me. Desno od trbuha kod rebara imao je rupu koja mu je probila leđa.
-„Izgleda da je metak izašao, što je dobro.“-prokomentirala sam a on je šutio. Kada sam pokušala očistiti krv oko rane opsovao je od boli.
-„Žao mi je ali želim olakšati i tebi i medicinskom osoblju.“-klimnuo je gledajući u stranu ali bi povremeno osjetila drhtaj njegova tijela. Kako god bilo izgubio je dosta krvi pa je bio iscrpljen. Nisam imala ništa s čime bi ga mogla ugrijati pa sam ga oprezno privukla k sebi i zagrlila. Trgnuo se od boli ali nije se bunio niti ljutio. Osjećala sam teške udisaje i nježno sam ga gladila po kosi i leđima kako bi mu olakšala bolove.
-„Kako si me pronašla?“-drhtavo je upitao a glas mu je bio dubok i hrapav.
-„Izgubila sam se i naletjela na tebe.“-tihi smijeh koji sam čula iz njegovih usta dali su mi nadu.
-„Ne rugaj mi se, nisam kriva što imam problema sa orijentacijom.“- rekla sam lažno ljutito a kada sam čula glasnu sirenu hitne pomoći a zatim korake ukočila sam se i brzo uzela njegov pištolj.
-„Hej, polako, nemoj nikoga upucati.“-pobunio se ali ja sam bila spremna pucati na bilo koga tko bi ga ponovno ozlijedio.
Kada su bijele halje poletjele prema nama odahnula sam i spustila pištolj.
-„Vi ste zvali, gospođice?“-upitao je visok bolničar a ja sam brzo odgovorila kako sam naletjela na Tylera. Nakon nekoliko minuta bio je ukrcan u kola hitne pomoći a ja sam pitala smijem li s njima. Bolničari su izmjenili poglede a tada sam čula i slabašan Tylerov glas:
-„Pustite ju, ako me bude davila barem ne budem pao u nesvijest.“-namrštila sam se na njegov odgovor ali mi je bilo drago što mi nije nestalo smisla za humor. Pomogli su mi da se popnem a tada smo se uputili pravac bolnici.
***
Smještena u čekaonici mrzila sam svaki trenutak kada nisam znala što se događa s njime. Gutala sam teške knedle i bila užasno žedna ali tvdoglavost me zaustavila da išta napravim i da se ne maknem ni za milimetar. Iz svoje jakne sam iskopala žvakaću kada nisam čula korake.
-„Oprostite, trebate li možda nešto?“-bila je to mlada medicinska sestra a ja sam tada shvatila da mi možda ona može donjeti vode. Nježno sam se nasmiješila i rekla:
-„Hvala ja bih samo malo vode. Ne želim se micati dok ne saznam što je s mojim prijateljem.“-djevojka mi je uzvratila jednako blago i klimnula a tada otišla po vodu. Zahvalna djevojci skvrčila sam prste i čekala da operacija prestane. Djevojka se vratila za jednu minutu i ponudila mi veliku čašu vode.
-„Oh puno hvala, spasili ste me.“- zahvalno sam uzela čašu i iskapila pola što nije bio običaj da budem tako lakoma.
-„Kako se zove vas prijatelj?“-upitala me djevojka i diskretno sjela jedno mjesto udaljeno od mene.
-„Tyler Black.“- odgovorila sam između udaha i popila još malo tekućine.
-„Oh, policajac, odnosno on je zamjenik šefa policije.“-iznenađena tom informacijom uzdignula sam obrve i upitala:
-„Tako je popularan , vau, nebi se nadala, uvijek je bio vuk samotnjak i tiha riba ali žene, ah...“-odmahnula sam glavom a djevojka je dodala:
-„Znate li da vam je prijatelj svježe rastavljen, žena ga je prevarila jer je mislila da ju vara i na kraju je došlo do razvoda.“-šokirana gotovo sam viknula:
-„Molim, Tyler možda je bio ženskar ali znam da je lojalan, Isuse Kriste, jadnik. Koliko dugo je sam?“- djevojka je slegnula ramenima:
-„Navodno dva mjeseca, povukao se u sebe i većinom sam rješava slučajeve.“-klimnula sam
-„To bi bilo njemu slično, jadan Tyler, nisam imala pojma. Našla sam ga tamo u lukvi krvi i....“-dok sam mladoj medecinskoj sestri sve objasnila vrata su se otvorila a mi smo se obje trgnule. Doktor je imao kruto držanje ali kada me pogledao u oči smješak mu se raširio licem.
-„Mladić je dobro podnio operaciju i sada se oporavlja,možete k njemu.“- zahvalila sam se doktoru a djevojka mi je šapnula „sretno“ na uho kada sah htjela pitati zašto mi je to rekla ona je već otišla. Smeteno sam ustala i polako ušla u sobu a Tyler je žmirio.
-„Ovdje si.“-rekao je promukla glasa i pogledao me staklenih očiju.
-„Da, jesam, zar si mislio da ću odmagliti čim se pobrinu za tebe,ne baš.“- oprezno sam sjela na rub kreveta jer nisam znala koliko ga uzrujava moja prisutnost. Tamna kosa mu je bila vlažna a on sam blijed kao duh. Poželjela sam mu stisnuti ruku sam ali sam se svladala i umjesto toga samo sklopila ruke u krilo. Zavladala je teška tišina a ja sam samo čekala da me ispraši van iz sobe,da mi pošteno održi lekciju zašto sam ovdje i da me ne želi više vidjeti. Drhtavo sam uzdahnula a Tyler se namrštio na mene. Sada će, pomislila sam i bila spremna ali umjesto toga on je stavio svoju ruku na moje i stisnuo ih.
-„Spasila si mi život danas, iako sam ti rekao da me pustiš na miru.“-govorio je hrapavo a ja sam ga zatim hrabro pogledala. To je bila pogreška. Tamo nije bio sam ranjeni muškarac već i ranjena duša koja je prošla pakao i raj i sada se nalazi negdje između. Njegov pogled je bio blag a to me još više uzrujalo. Suze su se pojavile i nemilosrdno potekle a ja sam bez razmišljanja skočila k njemu i našla se u njegovom zagrljaju.
-„Ann, smiri se , hej.“-šaptao je i mrsio mi dugu kosu koja je sada bila neuredna. Natoplila sam mu grudi svojim suzama a on se i sam borio sa svojima jer mu je glas postajao sve hrapaviji i tu i tamo bi mu se povisio ton. Bilo mi je toliko ugodno biti u njegovom zagrljaju da sam na kraju utonula u san slušajući kako njegovo srce jako kuca ispod grudi.
komentiraj (0) * ispiši * #
