ima puno lakih stvari, .....
Imam mačka, crnog, 3g. star. U najboljim godinama.
I tako, ponekad se pojavi potreba da ga okupam. Bilo je tako i prošli petak. Stao je negdje u neko, da prostite govno, i sav se umazao. Capice, dlaku. Možda ga je neko "umočio" nakon što mu se posrao u vrt, ko će znat. Nismo ga u kuću puštali dok ga ne operemo. A sam se nije htio olizati, možda se i njemu gadilo, hehe.
I tak, odem ja u pet centar po šampon. A ima ih stvarno puno. I ko za ljude. Za sjajnu dlaku, sa lanolinom, narančinim uljem, za sjaj, za prihranu dlake, bla bla, sve negdje u rangu 80 kn. Mnogo. Jedva sam našao neki "običan", plus otrovan za buhe. Pa reko, kad te već kupam, ajd da i buhe pobijemo.
Vratim se ja doma, eto njega, čeka na otiraču. Rekoh, super, samo da ne ode. Brzo se presvučem u "radnu" odjeću, stare cipele, rasprostrem novine po podu, natočim kantu vode. Uzeo sam i gumene rukavice, nekak nisam baš bio sklon dirat ga rukama, eh, nikad kirurga od mene 
A pranje ide ovak. Upalim grijalicu. Unesem ga u kupaonu. Zima je, ne može se na dvorištu. Vrtna kanta vode je spremna. Ne smije tuš, jer čim ga čuje, taj čas postaje Taz. Primim ga za vrat, svom snagom. On jadan raskreči noge i umiri se. Draga dohvati kantu i zalijeva ga, a ja lagano trljam. To je pretpranje. Micek nije oduševljen. Trpi, trpi, i onda u jednom trenutku poludi i počne se bacat ko lud. Maše capama i grebe sve oko sebe. Rasturio mi je rukavice dok si reko keks. A ispod rukavica - koža. Moja. Tanka. Jebenti, kako me oderao. 2 x 3cm, srednje duboko. Preduboko. Boli kad perem ruke. Mislim da se nije inficiralo, iako mu nokti sigurno nisu baš čisti. Btw, drek se i ne pere tako lako. Slabo se otapa u vodi.
Onda slijedi sapunanje. Lijepo ga zapjenim, a za to vrijeme kanta se puni. On je opet malo miran, malo šizi. Moje rukavice sad već vise u dronjcima i zapravo ne služe ničemu. Svog me zašpricao po licu. I ustima naravno. Fuj.
Sad ispiranje, treba sve to dobro isprat, da bude lijep i mirisan. Već me šaka boli kolko ga stišćem za šiju. Srećom, brzo će bit gotovo. Smiješan je kad se sav smoći pa mu se dlaka privije uz tijelo. Odjednom postane mršav 
I na kraju, sušenje. Lijepo ga otrljam starim ručnicima i krpama. Tu je već dosta miran, iako se vidi da bi najradije otišao.
Još sam ga poslije doradio s fenom za kosu. Ne bi bila fora da se prehladi. Bježao je od tog fena. Onak, sagne sa da bude maksimalno nizak i pokuša zbrisat. Al nema kud. Pa ga stjeram u ćošak. Onda ga sušim neko vrijeme. Kad proba na drugu stranu, ja samo fen okrenem pa se vrati. Totalno je bio smiješan. Povremeno ga pustim da ode u drugi kut. Al to mu ne mre pomoć. Onda skupi hrabrosti pa mi strugne pod fotelju. Ja ju onak podignem, a on dole se stiso, pravi se da je nevidljiv. Hehe. Odnesem ga u ćošak, pa opet sušenje. I tako par puta.
I eto, zadatak obavljen. Čist je i mirisan. Ja bacam robu u pranje a sebe pod tuš. Liječim rane. Nadam se da prije ljeta neće bit potrebe za pranjem.
Da parafraziram poznatog blogera-pisca: Ima puno lakih stvari, pranje mačka nije jedna od njih
|