- Pa đe si Češlje, nema te dolj u gnojivu već tri tjedna!
- Evo, išo potvrdt iskaznicu za devu. Morać je vodt na kalemljenje, a do dvadesetog se vade potvrde.
- A e? Ja ženi kupjo petnes metara terpapira. Dušu dao za depilirat se. Probo i ja. Depiliro četvrt desnog guza. Ko špigl.
- Morać si i ja uzet. Morać depilirat psa.
- Ma ja svog depiliro neki dan. Muka živa. Otimo se ko lud. Staford, jebo mater.
- Trebos mu prvo glavu odsjeć. Kaže mi kum Slizbol da to pali. Umiri se bez glave.
- Ma pali, al mi neuredno. Ja sam svoga znao istuć kukom za meso. Da vidiš kak sluša poslje.
- Znam. Pse moraš trenirat, inače neslušaju. Al moraš im nekad i tolerirat nepodopštine.
- Ma ne moraš mi pričat ništ. Moj pitbul, dok je bijo mali, volijo lajat. Bio lajav. Ondak sam mu dao podštucat mozak. Uzo mi veterinar tries ojra.
- Ja sam svome stafordu moro mljet beton za u jelo. Ne metneš mu betona u meso i neće ni prismrdt. Fina gujsca.
- Ma ja sam svom moro kiseline sumporne sipat u mljeko! Neb inače pijo da ga jebeš!
- Ma šta kažeš! Ja sam jednoč svome vučjaku moro samljet komšiju! Inače, neb jeo, ma za ništ!
- Ja sam jednoč svoga terijera zgazjo avtom! Neb ga inače pogazjo auto, nema šanasa!
- Iss! Jas ti svoje tri čiuvave polijo petrolejom i žive spalijo! Neb inače izgorle, ma nikak!
- A ja sam ti znao nekad, dok sam imo ptičara, znao sam skuvat čorbe od njega i ondak ga još namlavt lopatom. Inače ga nikad neb mogo lopatom namlavt da nije kuvan bijo.
- Zbiljam? Vidiš, ja kad sam imo dalmatinca, men se taj pas gadjo do bola. Svaki dan sam ga baco kroz prozor. I tak, malo po malo, on ti mutiro. Razvijo krila. I ništ, počeo mi letat okolo, počeo piliće krast. Počeo krast kraste sa koljena djeci. Počeo roman pisat! I šta sam drugo mogo? Oženjo sam se s njim. Krasan je to pas. Imamo već sedam generacija štenaca. Dobar je pas. Vjeran. Netreba mi ni žena, jebo ženu.
- Ček malo, a to je muški pas? Tis ondak peder, tehnički gledajući!
- A, ne. To ti je BIJO muški pas. Išo on spol promjent. Kak bi inače okotijo sve one štence? Tam na kliniki sam ga upozno. Ju upozno.
- Jebo to, pa to ti isto! Al neka. Nek ste vi živi i zdravi.
- Ma jašta.
- Moram ti priznat... Ja sam oženijo tetrijeba!
- Tetrijeba?... El muškog?
- Ma... Mijenjo spol. Sve znaš.
- Eto, eto, nemaš se šta stidt, sve je to za ljude.
- El? Baš si ljudina kad me razumiješ. Donijeć ti jaja. Nese tetrijeb ko lud. Svaki dan kajgana.
- Moram i ja teb nešt priznat.
- El?
- Pa da. Ja sam ti prije bijo oženjen za mrmka.
- El muškog?
- Ma ne. Ženski bijo. Al se propijo pa smo se zato rastali.
- Šteta. Jab ti sad mogo pričat kak sam bijo oženjen za metar 'rastovne i to dvaesttri godne. Bilo mi užasno u tom braku. Iscjepo sam ju jednog dana. Vratjo se sa bauštele i nađem panj'ć nekog kestena kak ofira sa mojom rastovnom! Poludjo! Mrak na oči i te spike.
- Potpuno te razumjem. Ja sam ti bijo mijenjo spol pet puta. Jednom u žensko, triput u muško i jednom u nerasta.
- Nije to ništ, bez brige. Moj nećak Silni, zvani Šlajm, on ti je mijenjo spol šest puta. Triput u ženu, jednom u muško, jednom u šišmiša i jednom u paštetu. Osto je pašteta. Kaže, dobro mu se mazat.
- E, svašt!
- Pa da.

J.R.S.
Bogomdanovska,
Eseferjot, 1957.