Danas je u 11 uri triba bit start Mrdujske regate. No vitra ni za lika, samo siva izmaglica puna vlage. Rivon su prošli trumbetaši ma ni oni nisu skupili više svita. Bilo je uobičajeno domaćeg svita kojemu sad riva dođe samo ka kraća ruta do cilja. Stranaca dosta, onako. Tekno beton ka klizalište po ovoj kišici. Stupovi se obisili sami o sebe kad nima Pedra da visi.
U Marmontovoj šušur svita ribe i stupova...opet. Ka da rastu iz vode, pari mi se svaki put da je još koji naresta. Jednog će dana džungla od njih nastat i zavladat će afalton...bravo, ko bi reka da će asfalta nestat u nas!
Duša grada je opet Pjaca. Tu nima čega nima-trumbetaši, mažoretkinje, klapa pivača, štand o roza cvića i brošura za ovi Dan ružičastih vrpca, štand o peticije HSP-a za kontra nešta (mislin da jel' NATO u pitanju), štekati puni svita, oni pivači seli za sto i pivadu za svoju dušu, mi s njima (Dalmatinaaaac saaaan, tu san rođen rooođen jaaaa)...kišica poče, lumbrele se rastvaradu...žamor glasova, pisme, mobitela, stranci grupno blokiraju domaće sa spizon u kesama, dvojica u crnin frakovima paradiraju...ma di bi ovega drugdi mogli vidit - frakovi i srdela  Peristil okupiran stonasto, jedva domaći svit more proć od grupiranih okupatora koji ni ne grintaju na loše vrime...bože ča nan šaješ takve čudake!
Ako je Pjaca duša, pazar je bome trbuj grada. Obilat, bujan, mirisan. Zaboravljan na sivilo od ovega vatrometa boja. Jesenji darovi.
|
