je ona kašeta koju ne smiš otvorit ni za živu glavu…tako svi govoridu… jerbo iz nje izlazidu sve nike ale stoglave…rigaju vatre, pušćaju smradove i dim …
Proguta te mrak crni iako gori ona vatra…smanta oni smrad i dim …gušiš se, teku suze, ne vidiš ništa, ne čuješ ništa…tija bi pobić ča daje, a ne mo'š …zoveš upomoć, al nikog nima…palacaju vatreni jezici sve bliži… ale se keze da te progutaju… jurišaju na te.…strah te paralizira…više ne dišeš, više ne bižiš, više ne zoveš …
Misliš na jutro koje neće doći…
Misliš na sunce koje će drugom sjati…
Misliš na drage koji će plakat za tobon…
Srce sve slabije tiktaka …
Ne misliš više na bol…
Ne misliš više na smrt…
Ne misliš ništa više…
Kraj.
P.S. Hmmm…zajeb je ča nan sve kašete izgledaju obično, nigdi ne piše da je to baš Pandorina …
|
