NARODNI HEROJ
- Gle, narodni heroj više ne hoda po vodi- rekla sam vozeći pokraj spomenika razdrljenom partizanu u Brlekovcu.
Vode su se povukle, nema više labudova na nogometnom igralištu.
Nema više narodnih heroja, iako još uvijek svako selo u ovom hračku svijeta ima svoje ustaše i partizane koji poput balkanskog špijuna čuvaju slike svojih junaka zakopanih u podrumu.
Nadam se da im ih je voda odnijela.
Čim sam to izgovorila, doduše, ugrizla sam se za jezik.
Andreju ne treba puno da mi počne držati lekcije o pravom tijeku povijesti, onom nenapisanom, onom iz njegove glave.
Jedinom ispravnom.
Na radiju svira Prince. Pokušavam mu pojačavanjem zvuka dati do znanja da doista ne želim opet slušati priču o Titu i Hamdiji Pozdercu, ali badava mi.
Kad počne verglati mora odverglati do kraja, a ja se samo mogu nadati da to neće trajati sve do Gudrovca.
Dok promatram ciganske čerge natopljene vodom i velike satelitske antene B-neta koje vire iz trošnih kućica polupanih prozora do mene dopire njegov glas.....
- ....i bili su zajedno na ručku, Hamdija je jeo rukama, a onda je Tito rekao Hamdiji- pa Hamdija ne jedi rukama, imaš tu vilicu i nož...
- A Hamdija se trznuo, uzeo čakiju i povikao : „Nož ! Koga treba zaklati druže ?!“
Kod tog dijela uvijek se počne smijati sam sebi kao da si je ispričao najsmješniji vic na svijetu.
Noge su mu bose iako je hladno. Cigani ga zovu Aba.
- Aba, ti nemaš ni za sandale- smijao mu se neki dan krezubi Cigo u raspadnutim kroksicama.
- Što im to znači, Aba ?- pita me iako sam mu rekla tisuću puta. Ne znam je li mu upalo u mračni rov u glavi ili je samo ponosan pa to voli čuti stalno iznova.
- Aba je otac. Poglavica- kažem.
A ti si moj Hose Arkadio Buendija. Takvog sam te zavoljela.
Noću, Andrej, stojim nad tobom sa najvećim nožem iz kuhinje. Stojim tako dok mi drhti ruka, stojim nad tvojim bosim bogama i spokojnim hrkanjem, nad tvojom glavom punom ustaša i partizana.
Kad se probudiš zagrlim te i poljubim sretna što sam te opet spasila od same sebe.
05.10.2014. | 09:06 |
10 K | P | # | ^
