Jutro. Odlazim u kupatilo. Vraćam se u svoju sobu i shvatam da smrdi kao jedna velika pepeljara. Napravih kafu, zapalih cigaru i odlučih da prestanem pušiti. Naravno, to nije prvi put. Ali nisam ja kriva za početak pušenja... Kao odgovorna i odrasla osoba mogu reći - kriv je Slash.
Još u ranim godinama odgovornost za moje "muzičko obrazovanje" preuzeo je moj 7 godina stariji brat. Tako su me zaobišle Lepa Brena manije, Zdravko Čolić... i ostale face s kraja 80-ih. Tako, dok su moji vršnjaci šizili uz Merlina i NKOTB (znate ko je ovo?), ja sam slušala bratovu malu muzičku kolekciju. Queen, Dire Straits, Police, Doors, EKV, Oktobar 1864... A onda sam počela furati neku svoju muziku. Jedna od grupa je bila Guns 'n Roses.
Bila sam čupavo dijete... Duga kovrčava kosa mi je česti zaklanjala oči, pa sam "škiljila" kroz kosu. Jedno proljetno poslijepodne sjedila sam u parku sa nekom starijom HM rajom. Neko od njih je konstatovao da ličim na Slasha. Otrčala sam do trafike, od novca za užinu kupila kutiju Filtera 160. Zapalila sam cigaru i stavila je u usta... Tako je moj dotadašnji nadimak Limenka (od H. metalac) evoluirao u Sleška. Imala sam nepunih 12 godina. Od tada moj zaštitni znak bila je cigara u ustima.
Bilo je to vrijeme zaluđenosti Slashom... Počela sam svirati gitaru i ispred mog haustora su me slikali u istoj ovoj pozi kao na slici. Nažalost nikada nisam dobila tu sliku... jer je došao april 1992.
Kako sam zadimila sobu... opet.
Definitivno bi trebala prestati pušiti.
