Postoje dani kada jednostavno ne trebaš ustati iz kreveta... ovo je bio takav dan. Sve je krenulo sinoć...
----
Petak...
Sa darlingom sam bila na proslavi rođendana sarajevskog sajta InfoBAR! Točila su se tu neka promotivna piće... Tako da sam popila jedno pivo, 2 gin-tonica, 2 puskin-black votke i jednu puskin red. Tako da sam napravila koktel nad koktelima u svom želucu... Došla sam kući u pripitom stanju i primijetih jednu veliku bubuljicu u punom cvatu(onu kvalitetnu, sa bijelim vrhom, što poprska pola kupatila kad je istisneš) i dvije potkožne... dobro napreduju jer jedne nije bilo kad sam krenula iz kuće.
I ja sam u takvom stanju (pripitom) odlučila da napravim ultimativnu kremu za bubuljice... već sam se vidjela na Oprah Showu... Mlada Bosanka zaradila milione svojom revolucionarnom kremom. Dakle prisjetila sam se svih savjeta koje sam ikada dobila za smirivanje upalnih procesa te sam krenula u akciju.
Uzela sam zdjelicu i stavila u nju malo penaten kreme, malo pernaten pudera, pola one male, male kutijice zinkove paste, par kapi ulja čajevca, malo bivacin pudera, malo paste za zube i na kraju malo kreme koja šatro zaustavlja te upalne procese...
Sve sam to zamiješala u finu pastu i ne štedeći ni sekunde u debelom sloju natrackala kritična područja. Zadovoljna urađenim i oborena alkoholom, zaspala sam.
----
Jutro, 07:30
Nakon jako lošeg i nemirnog sna probudilo me mehaničko zvono na satu. Da je moja zgrada kojim slučajem izgrađena na drevnom indijskom groblju, vjerovatno bi me sada poltergeist uvlačio u TV (ako vam digresija nije jasna - sat bi i mrtve probudio).
Dakle sa buđenjem se probudila i glavobolja.... Ali ne obična glavobolja... nego majka svih glavobolja. Ali to nije sve... želudac mi je gorio... kao da sam pojela... hmmm... vatrene kugle... (ko jede vatrene kugle?! šta su vatrene kugle?!) Katastrofa. Što bi reklo.. idi kupuj 100% sok narandže... (to mi šatro pomaže) I tako je i bilo.
Na brzinu uletih u kupatilo pljusnuh lice vodom i ne gledajući se u ogledalo izađoh iz kuće po sok i cigare. Pošto mi se pijaca nalazi 10 metara od zgrade izašla sam u ofucanoj majici i trenerci koju koristim za spavanje. Uletih po svoje potrepštine i vidim ja svi nešto čudno gledaju u mene... al' ne hajem. Kupujem što mi treba i vraćam se kući... Voda za kafu je prokuhala, sipam si sok i palim cigaretu... Krenuh po analigin... za glavobolju i prođoh pored ogledala... imam šta vidjeti.... Čitavo lice mi je zamazano bijelom pastom, čak i kosa oko lica... Zašto niko ništa nije rekao ostaje misterija... valjda je zabavnije tako... pa ne bih ni ja nikome rekla. Hitam u kupatilo na umivanje, ali svi moji pokušaji da odstranim tu smjesu sa lica vodom, ostaju bez rezultata.
Nakon više pokušaja kombinacije - krema, topla voda, sapun i kvalitetno trljanje frotirom... lice se pojavilo... crveno ko paradajz... No ipak pore su ostale popunjene mojim milion dolara vrijednim izumom. Odlučih da se odmorim i opustim... Posrčem kafu, zapalim cigar i krenem se spremati, jer moja dobra prijateljica brani diplomski rad. Gledam na sat 08:45... Taman dovoljno vremena da krenem...
Obula sam se i skontala da nisam popila ništa za oslobađanje od ove grozne glavobolje. Uzeh analgin i ja, seljanka... odlučih da ga popijem potežući sok iz tetrapaka. Sa velik uspjehom zalih majicu, džemper i hlače... presvlačim se... Vrijeme 09:05, nema teoretske šanse da stignem...
Aaaaa... što razvukoh ovaj post. I sad da ne bude... buuhuu... kuka zbog kreme na licu... krema je samo uvertira u jedan apsolutno blamaža dan.
|
