Zadnih (mjesec) dana nemam inspiracije. Ali ono hronično je nemam. Rok za predaju jednog teksta mi je uveliko istekao, a ja sam još uvijek u fazonu piši-briši. Katastofa.
Napišem jednu verziju, onda je pročitam, obrišem dvije rečenice, dodam jednu... I sva tako dok tekst ne izgubi smisao i ne obrišem ga u potpunosti. I onda nastavim buljiti u praznu stranicu worad nadajući se da će zveknuti neko prosvjetljanje. Ali ono ne dolazi.
Za par sati bi trebala odaslati svoj mali tekst, a ja nemam složen pasus kako treba... a vidi, sjedim i pišem blog. Sunce se polako probija kroz obalke pa se sve nešto nadam da bi ono moglo pamet mi prosvijetliti.
Imam posla a po glavi mi se motaju glupe misli.. Da li da se ošišam opet ili da pustim kosu, ako je pustim ko će preživjeti onaj period izrastanja u neku normalnu dužinu?! Ipak ću se ošišati, ali šta da radim sa farbanjem. Dosadilo mi je blanširati kosu, ali plava mi dobro stoji.... I tako u nedogled. A do tada moja word stranica i dalje stoji prazna.
I onda u jednom trenutku posumnjam u izbor svoga zanimanja. Ako za ovako bezvezan tekst ne mogu naći inspiraciju kako ću onda zarađivati za život pišući.
Odoh da zurim u svoj prazni word dokument u nadi da će iz mojih prstiju poteći nešto iole pametno.
|
