Jučer mi je u posjeti bio stric. Taj stric se jaaako naljutio na mene jer mu nisam javila da je baba umrla, jer kao on bi došao na sahranu. I danas su došli na instituciju koja se zove žalost. Od kako je ušao na vrata, počeo mi je nabijati na nos kako ga se nisam sjetila, kako nije lijepo sa moje stran što ga nisam obavijestila o babinoj smrti. E sada, možda bi bio u pravu da nema jedne činjenice. Mi u ovom stanu živimo 20 godina. Oni od nas žive 20 Km i jučer su mi prvi put ušli u kuću.
I hajde, završilo se to peglanje oko sahrane. I sada počinje epopeja o hvaljenju njegove djece. Oni su onaj tip ljudi koji će reći, i mi imamo isto govno samo naše bolje miriše.
Pitanje strica: Puši li Leeloo?
Moja mama: Puši ali ne kada sjedi sa nama.
Stric: Moja Vesna (ima 35 godina i živi u Austriji) ne puši. Sva su naša djeca takva.
Ja: Kako ne puši kad puši. Neko veče sam na cahtu pričala s njom i baš mi priča kako su tamo cigare skupe, pa joj vi pošaljete nekada. (evo ti ga na!)
Stric: (Potpuno ignoriše ono što sam rekla) Jel' to preko konfjutera?
Ja: Da.
Stric: Moja Vesna ima onaj veliki. Ima neka kutija i ekran, k'o TV.
Ja: I ja imam isti.
Stric: Eto da samo vidiš kakav stan ima naša Vesna u Makarskoj. (pa sad nabraja... ima klimu, ovo, ono...)
Ja: E moj striko, ja vesnu nisam vidjela 16 godina, nit me kad zvala da dođem da vidim to velelepno zdanje od stana, niti je ikada ušla u ovu kuću... tako da meni taj stan ništa ne znači.
Onda je taj isti stric, koji je nacionalista mrtvi počeo meni objašnjavati kako je meni loše što živim među muslimanima. Hajde tu sam šutila, ali poče priča balija ovo, balija ono, balija vako...
Ja: Dragi moj striko, kad si u ovoj kući termin balija nećeš koristiti. To je ružno i bezobrazno.
Stric: Ma ne znaš ti šta znači balija. Nije to pogrdno ime. Ustvari balija je nastalo od imena jednog plemena koje se zvalo bali i koji su pomagali ljudima. Zato niko ne bi trebao da se ljuti kada ga neko zovne balija. To je dobročinitelj....
Ja: (Kolutam očima i ne mogu da vjerujem. Pokušvam da se ne ugušim zalogajem koji sam stavila u usta) To je glupost, balija je pogrdan naziv i nemoj da pričaš bezveze.
Stric: To je meni moj zet objasnio... znaš, on ima završen fakultet.
Ja: Kakve to veze ima... I ja ću za par mjeseci završiti fakultet. I moje je barem priznat, a fakultet tvoga zeta niko ne priznaje. Šta danas može raditi osoba koja je završila marksizam?!
Stric: Ma pazi šta ti kažem, balija je naziv za nekog dobročinitelja.
Ja: Pa onda ti neće smetati da ja tebe zovem balijom?!
Stric: (Šok)
Ja: Ti nikoga ne zoveš balijom da bi nešto lijepo rekao o njemu, nego da bi ponizio i uvrijedio osobu o kojoj govoriš. Zato, dok si u ovoj kući nećeš nazivati nikoga balijom.
Sjedili su kod nas još dugo. Prepričavali nam šta ostatak familije govori o nama... o mom tati posebno. Naslađivali se našim reakcijama. Da čak je mene pitao...
- Je li istina da ćeš se udati za b... muslimana.
- Boli te briga, a i sve one kojima ćeš ispričati sve ovo što sam ti danas rekla.
Ustala sam iz dnevnog boravka i učitala si nasilnu igru sa mnogo ubijanja. Moram priznati da me malo opustilo. Otišli su, a ja se nisam pozdravila s njima. Mislila sam da će mi mama prigovarati za sve što sam rekla, ali kad smo počeli raspremati stol reče:
Daleko im kuća od moje bila.
|
