Kada se priča o generacijskom jazu, obično se misli na generacije koje imaju između sebe poprilično veliku razliku u godinama, razliku u odgoju.. odrastanju.
Recimo između moje mame i mene je jedan ogroman jaz. Ona je odgojena u fazonu rad, red i disciplina. To su najvažnije stvari, a zabava i dobra provod su stvari koje nisu primarne. Možda je ona u pravu, ali meni je zabava na prvom mjestu... jer ako nemam toga onda nemam volje ni za radom, ni redom, a bogami ni sa disciplinom. Ali to je OK jer je ona starija od mene 25 godina i odgajana je u konzervativnoj seoskoj porodici.
Međutim nisam imala namjeru da govorim o tome. Nego o jazu moje generacije i opet moje generacije.
Nedavno sam bila na rođendanskoj zabavi jedne jednogodišnje djevojčice. Sama činjenica da joj je 1 godine, govori da je to bila ustvari pijanka za odrasle.
Kao i na svakom derneku dođe do sukoba oko muzike, a ja sam se sukobila često. Dakle opcija je bila "zabavna" ili narodna. Većina tih mladih ljudi otkidaju na narodnjake. Onda se uhvatim u razmišljanju... šta se promijenilo?!
Moja "very best friend" (furka iz osnovne) je zajedno samnom bila mrtvi protivnik narodnjaka. Ali eto i ona ode "na muziku". I kaže da se možeš opustiti uz to.. pjevati, plesati...
Ja stvarno nisam išla na muziku, ali sam bila na par derneka sa tom furkom. Mogu podnijeti nekih sat vremena, ali poslije toga mi toliko počne ići na živce da je to nepojmljivo. Dođe mi da vrištim od muke, da pojedem taj CD. Ali onda vidim te ljude kako se vesele i pjevaju uz to... i nije mi jasno.
Sa nekim od tih ljudi sam išla na koncerte, techno partye... šizili uz muziku, a sada je pojam jedne relativno dobre zabave saliti litar Stoka u sebe i pjevati:
Zbog tebe placem i kad suza vise nema.
Zbog tebe majka, svatove mi jos ne sprema.
ili
Cujes li me pijanico
Moga srca izdajico
Tebe kune jedna zena
Koja vise nista nema
Svi smo mi odrasli u istom okruženju. Palili se na muziku poput Azre, EKV, Bajage... I onda mi kažu da se ne može kvalitetno dernečiti bez narodnjaka. Šta se to promijenilo? Jesu li takve stvari možda u genima.
Sjećam se šta su mi govorili još u ranom djetinjstva kada sam sa odgovornošću tvrdila da nikada neću slušati narodnjake.
Slušaćeš ti to kad malo porasteš - 8 godina; Slušaćeš kad te popusti pubertet- 16 godina
I evo porasla sam, prošao me pubertet ali ja još uvijek ne slušam narodnjake.
