Evo nakon nekoliko dana nepisanja vraćam se s novim postom, blagdani su prošli, život opet malo pomalo zauzima onu svoju već dobro zacrtanu kolotečinu, koju ne želim prihvatiti, ne želim da mi svaki, ama baš svaki dan bude jednak, da svaki dan prolazim kroz jedne te iste situacije, jednostavno to ne mogu prihvatiti. Nisam protiv današnjeg društva, nisam za anarhiju ali jednostavno ne želim biti dio te kolotečine, ne želim ući u taj sistem iz kojeg nema izlaza. Neko čudno razpoloženje me obuzelo, neki unutarnji mir, ništ me već ne nervira, baš me briga kaj mi drugi vele, jednostavno boli me k.... za tuđe mišljenje, jer ja sam ono kaj sam ja i zakaj bi se moral menjati kak drugi vele? Svako je osoba sama za sebe, znam da nekima smeta tuđe mišljenje, ali ja sam navikel na to tak da me već uopće ne gene, kak se veli. Još pet dana do vraćanja u kolotečinu školsku, nažalost. Raspored nam se opet mjenjal a najviše mi smeta to kaj u petak nemam više pet sati tak da nebrem na biljar posle škole, ustvari morem ali bum doma tek oko devet a to mi se neda. To je sve za danas od mene, pozdraf...

Evo još nekoliko lyricsa za kraj :)

O.k. Ludo
Moram da te pitam
Sto te veze za prijatelja mog
Misli na sebe
Zagledaj se u mene
Provedimo vikend zajedno

Ljubav je priča iz lažnih magazina
Ljubav je miljama daleko od nas
Kada me provociraš
Nalazim da ti se sviđam
Ne furaj se djevojko na nas

Upamti jednu stvar
U ništa nisam siguran
Osim da te lose zabavljam

Nudim ti sokove
Imbecilne tulume
Nudim ti popljuvane gradske ulice
Nudim ti dosadu peting i disko muziku
Ali nema veze
može i gore