( who the hell are you ? )

ja mislim da vi mene još uvijek ne poznajete sasvim dobro.

Tolike sam godine pokušavala biti prihvatljiva.
A onda, onda sam jedne jeseni zapela, uhvatilo me slovo, slovo M,
nije to bilo obično hvatanje, to je mreža iz koje ne možeš izmigoljiti koliko god se trudiš. Pa ostaneš. Kao da imaš drugi izbor, a znaš da nemaš.
S vremenom mreža počne popuštati, ali ti ne želiš izaći.
To su najsnažnije mreže, kad sam dopuštaš biti zarobljen bez vrata, lanca, lokota. Zarobljen vlastitim osjećajima.
I ostaneš, ni na nebu, ni na zemlji.
Ništa nije dohvatljivo, ni život, ni smrt, sve izmiče, slatko je to izmicanje,
ako mene pitate.