Ti si mi najljepša beskonačnost među svim životima. https://blog.dnevnik.hr/zivote-moj-jedini

četvrtak, 31.01.2013.

Kad suze govore, istina razvaljuje i svaka riječ me obori s nogu.

Teško mi je! Teško veče, teško vrijeme, teško okruženje, teški ljudi, sve teško… preteško! Nemam više snage. Potrošila sam je na ko zna šta. Mala sitnica i shvatiš koliko si sam... Sam u moru ljudi... Lome me, lome i pucam! Jedna mala, prozirna kapljica koja preli čašu... Jedino što mi večeras treba, očajnički treba, je topli zagrljaj, iskren osmijeh i stisak ruke, da mi ulije malo snage, da me ugrije u ovoj noći... Bilo čiji, samo da je iskren.. Onako, baš iskren!!Znam da ga voliš.. - Odakle ti to možeš znati ? - Pa znam. Vidi se to... Znam da misliš na njega kada kreneš spavati, i kada se probudiš... Znam da svaki propušteni poziv - nadaš se da je od njega... Znam... Znam da tražiš razloge da mu oprostiš za sve što je uradio, i da ga opravdaš ljudima.. Znam da te boli kada vidiš da mu ide bez tebe - a ti još ne možeš nastaviti dalje.. Znam da ti nedostaje svaki dan,minut i sekundu.. Znam, to se jednostavno vidi.. Ispod tog osmeha - čuvaš suze u očima jer te to boli.. Znam. Niko ne zna.. Niko! Svako misli da sam sretna.. A ne znaju da se oni nesretni najljepše smiju.. Zašto? Jer je više truda uloženo u taj osmijeh, jer treba podići glavu poslije toliko suza i reći: "Nije mi ništa."

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Opis bloga

Linkovi