"Jaguarundi nastanjuje džungle centralne i Južne Amerike. Ako nikada do sada niste čuli za ovu vrstu, nije iznenađujuće, inače su veoma rijedak prizor."




''Osiria Rose je hibridna čajna ruža snažnog mirisa i izvrsne kombinacije boja. Latice su iznutra krvavo crvene, a izvana čisto srebrno bijele. Ime ruže, "Osiria", odnosi se na legendarnu zemlju koja se utopila pod tisućama stopa slane vode (poput Atlantide).''




"Pogled iz zraka na Gramicelli, u pokrajini Catania, Italija. Ono što grad čini jedinstvenim je njegov heksagonalni plan koji počinje od velikog centralnog trga, a zatim se račva uličicama i ulicama dajući mu ovaj oblik.''






"Najlepši konj na svetu poznat kao Zlatni ili Rajski konj Akhal-Teke. Akhal-Teke (od Turkmenskog Ahalteke) je vrsta konja iz Turkmenistana, gde je nacionalni simbol. Poznat je po svojoj izdržljivosti i karakterističnoj sjajnoj dlaci. Zbog svog izgleda nosi epitet ’’zlatni’’ konj. Rasa je jedna od najstarijih, datirajući još 3000 godina unazad. Danas ih u svetu nema puno, svega 6,600. Većina se nalazi u Turkmenistanu i Rusiji, mada su rasprostranjeni po Evropi i Severnoj Americi.

Reč Akhal je bila naziv za pojas oazi kod severnih padina planinskog lanca Kopet-Dag. Naseljavalo ga je Turkmensko pleme Teke. Akhal-Tekinci su visoki u grebenu od 147 do 163 cm. Ovi konji su posebno istaknuti po grlima koja su zlatni kulaši i palomino. Karakteristične su jedinke sa krem genom koji je odgovoran za pseudo-albinizam. Ostale boje koje su priznate standardom pasmine su dorat, vranac, alat i zelenko. Poklonici ove rase tvrde da je boja dlake služila za kamuflažu u pustinji.

Akhal-Teke konji često imaju metalni odsjaj dlake, posebno uočljiv kod spomenutih grla sa krem genom.

Profil glave je blago konveksan, a uši su izdužene. Oči su bademastog oblika ili sa spuštenim kapcima. Rep i griva su obično oskudni i retki. Leđa su povezana sa ravnim sapima i dugim, uspravnim vratom. Ramena su spuštena i koža je tanka. Rasa je jaka i otporna pošto se prilagodila grubim uslovima života turkmenistanskih predela, oskudnih vodom i hranom. Ovo ih je učinilo dobrim za sport.

Izdržljivost Akhal-Tekinaca došla je do izražaja kad je 1935. grupa turkmenskih jahača prešla 4000 kilometara od Ašhabada do Moskve za 84 dana, zajedno sa tri dana prolaska kroz pustinju bez vode. Štaviše, Akhal-Teke se koristi i za preponsko jahanje.

Kvalitet Akhal-Teke grla određuje menadžment zapisnika o poreklu konja. U zavisnosti od tipa, pedigrea, kvaliteta potomstva i postignuća u sportu, konji su označeni kao Elitni, Klasa I ili Klasa II.

U Moskvi se obično održavaju dva godišnja takmičenja pod nazivima "Međunarodni sportski miting i Svetsko prvenstvo Nebeski Argamak'' i " Zlatni Akal-Teke kup Šael" gde uzgajivači predstavljaju svoja najbolja grla sudijama. Na Svetskom prvenstvu grupa sudija ocenjuje konje u starosnim i rodnim kategorijama, kao i u raznim sportskim disciplinama i vođenju na ruku."
(originalni tekst sa Facebooka)