I`M LOST without him

MALO po MALO

Dok se jutro lagano uvlačilo u moj stančić misli su mi lutale k domu...
da,da onaj standardni scenarij,odlazak na fax u ogromnu metropolu, dok sve što je prijašnjih godina ispunjavalo moj život ostaje daleko,daleko u malom dalmatinskom mistu uz more...
polako me ponovno hvatala nostalgija za domom, obiteljskim pričama, šetnjom kroz borovu šumu sa psom koji mi znači više od večine ljudskih bića, i njegovim zagrljajem...


Još me i gripa čapala, to je tako kad se nezana ujutro obuć, šta god obukla meni je ledeno,,,,
Zato sam jutros odlučila ostati grijati svoju stranu postelje, i ubaciti moju malenkost u ovaj svijet, ...
bivajte mi pozdravljeni...

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.