I`M LOST without him

Evo me doma

Nekako je lakše kad napokon možeš reči "iden sutra doma". Ajme lipote, doć na kolodvor, i čuti svoje ljude, viditi sve ono šta ti je nedostajalo ovih dana....
Je da dolazin u 9 navečer, ali virujte mi i onda je grad lip....
Malo mi se previše emocija skupilo, i nemogu napisati ništa smisleno, oprostit ćete mi...



Pozdrav do povratka u Zagreb

MALO po MALO

Dok se jutro lagano uvlačilo u moj stančić misli su mi lutale k domu...
da,da onaj standardni scenarij,odlazak na fax u ogromnu metropolu, dok sve što je prijašnjih godina ispunjavalo moj život ostaje daleko,daleko u malom dalmatinskom mistu uz more...
polako me ponovno hvatala nostalgija za domom, obiteljskim pričama, šetnjom kroz borovu šumu sa psom koji mi znači više od večine ljudskih bića, i njegovim zagrljajem...


Još me i gripa čapala, to je tako kad se nezana ujutro obuć, šta god obukla meni je ledeno,,,,
Zato sam jutros odlučila ostati grijati svoju stranu postelje, i ubaciti moju malenkost u ovaj svijet, ...
bivajte mi pozdravljeni...

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.