malo drugačiji sportovi

za pregled rezutata

Kiki je rasturio! One price da je bio loš su macku pod rep, serucka bezveze.
Ici ovu strašno tešku stazu ispod 30 sati je vrhunsko vrijeme. Tako da samo dopodni nakloni najboljem našem ultrašu prolaze. Klanjam se vaše velicanstvo, prvo Velebit pa sad ovo, još vrednije brdo, stvarno budeš imao price za unuke.
Moja izvedba nije za neku posebnu analizu, krenuo sam prema planu ali su me moje slabe-na-nizbrdicama noge kostale neizbjeznog odustajanja na 111.km. Proci jos 47km u onakvom stanju nisam vise mogao. Mnogi su i takvi razvaljeni išli dalje. Neki od njih i stigli do kraja, neki se i spuštali natraške sa zadnjeg brda, sve samo da dodju do cilja. Ja sam mazohisticke porive ostavio doma i odlucio doci ponovno slijedece godine zavrsiti to na nacin na koji zelim.


Ostatak nase ekspedicije se proveo ovako : Šimun je odustao u Courmayeru, više zbog psihe nego fizickih problema, rastrgan stalnim poslovnim pozivima (nasred trke on mora rjesavati poslovne probleme, tu se onda nema cistu glavu za povuci do kraja). Alen je zavrsio u vrlo kontroliranom tempu za 41 sat i vrlo sretan i u dobrom stanju, a Saša je napravio pravi osobni podvig. Sreo sam ga dok sam cekao bus da me odveze nazad u bazu, u švicarskom mjestu gdje sam odustao. Izgledao je dosta loše, noga povezana, gležanj oštecen. Ali još u pokretnom stanju. Uz silni napor volje produžio je i stigao carski do kraja, tik pred kraj limita. Najslade. Takoder dopodni nakloni, ocito je imao strašan motiv završiti dir.



Ja sam si na trci neprestano ponavljao da moram nekako doci do kraja jer cu inace morati ponovno doci na ovu prokletu stazu, iako prelijepa meni se u trenucima gadne krize stvarno više gadila. Povukao sam koliko sam mogao sa takvim nogama, nažalost do kraja nije išlo. I tako sad i opet moram nagodinu nazad. Naravno da cu i opet ici na Die Hard varijantu, neko svoje nabrijano ciljano vrijeme a ne laganini, ali drugi put ipak sa pametnijim pripremama. Šimun je isto ostao dužan i jako je voljan ici opet, a kad cujete price Alena i Saše sigurno cete i mnogi drugi htjeti pridružiti nam se u novom pokušaju. Uskoro slijede i neke izabrane fotke da vam probam docarati doživljaj, radi se o pravom velikom festivalu brdskog trcanja, hodanja, trekinga, traila, kako god to nazvali. Nešto što bi svaki zaljubljenik u trekinge trebao probati once in a lifetime.
Tour du Mont Blanc je nešto predivno. Vidite da se stalno vracam iako me rastrgao vec dvaput. Svake godine je sve vise natjecatelja pa kad krenu prijave za 2007 javim da stignete na vrijeme uplatiti. Nadam se da se vidimo na Samoborskom. Noge ce prestati boljeti do onda, vracamo se na rasplet nase lige

ima jos nesto fotki na ovom webu