ZG dnevnik

< srpanj, 2006 >
P U S Č P S N
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31            


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga
Moj mali dnevnik

MOLIM VAS DA NE KORISTITE KOMENTARE KAO MJESTO ZA OBJAVU LANACA SREĆE I SLIČNIH SPAMOVA

Linkovi
Blog
Zagreb

Zakaj volim Zagreb?
Zato kaj je najbolji grad na svijetu i ima dušu mada ponekad zgleda ko da ju gubi (al ju ne gubi)

a i ja imam šatro anonimus sandučić
zgdnevnik@net.hr

10.07.2006., ponedjeljak

Gardaland

Krenuli smo rano ujutro sa autobusnog kolodvora. Bilo je malo frkovito kad se jedna beba počela derat (uplašil sam se da bu cijelim putem urlal al nije – mali je bil super). Onda smo došli do granice. Slovenci su nas zajebavali preko pol sata. Istjerali su nas iz busa i svi smo morali predat dokumente. Prvi žig na putovnici male (i za sad jedini) je 'Sl'. Relativno brzo smo prošli Deželu, al mi se činilo da je dost velika. Zakonita veli da je to zato jer im autoput ide u krug, al meni se čini da je to zato jer autoputa malo ima, malo nema. Talijani su ko talijani, sv laganini. Njihovu granicu nismo ni osjetili, al na jednoj naplati cestarine smo zapeli sat vremena. Kolona manje od 200 metara, a čekanje do bola. To nisam doživil ni malo jer sam spaval.. Ono kaj nam je vodič rekel je da se u tom djelu bave i industrijom, al pretežno se bave turizmom i poljoprivredom. Uz autoput imaju nasade kuruze, pšenice, vinove loze, pa sadnice drva a onda opet kuruza, loza... Nepregledna polja hrane su uz autopute, a mi kupujemo Barilinu tjesteninu.. Rekel sam zakonitoj da više nebumo to jeli, ak i nema više olova u gorivu, ima drugih pizdarija pa nema više Barille za nas. Talijanska vina ionak nismo baš pili, nadam se da makedonci nebuju napravilil mrežu autoputova..
Kad smo došli u Veronu, tamo nas je čekala neka talijanka jer po zakonu grupe ne smiju imat netalijanske vodiče već mora bit talijanac. Ona zna beknut engleski al malo, tak da je naš vodič sve pričal. Primili smo Juliju za cicu, ko zna, možda bum sad imal više sreće, vidli smo balkon (replika originalnog – ko da su oni stvarni likovi), poslikali Arenu (veli zakonita da je to određena arena pa da mora bit veliko slovo mada ja mislim da je to objekt arena koja je Veronska arena koja možda ima neko drugo ime al neda mi se svađat.. Čita kaj pišem i kaka da pišem predetaljno.)... Krasan gradić, fine povijesti. A ta EU, kak je to sve skupo.. Na autoputu flašica cole 2 eura, u Veroni 2 mini makijata i coca-cola (uvaljali nam 0,5 l) 9 eura, ručak u Gardalandu skoro 40... Ne zgleda puno al kad skužiš da je koeficjent više od 7 onda sve dobije drugu dimenziju. Usluga je super, stvarno su ljubazni (mada su se neki putnici žalili da su imali neugodnosti i da su čekali klopu u Veroni..) al slabo šprehaju engleski. I ja ne govorim vrhunski engleski, malo se koristim njime pa ga pomalo zaboravljam al ga kužim. A talijani... Nekaj veliš na engleskom a oni rukama i nogama natucaju ak znaju a ak ne onda parlaju 100 na sat a ti se snađi..
Iza Verona smo posjetili gradić Sirmione, mjesto sa povijesnom utvrdom na obali Garde. Sve je bajno i krasno osim smrada. Čak i jezero izgleda lijepo, nije zmazano al je mutno kad dođeš bliže. Al kad se približiš osjetiš trulež.. Nije mi jasno kak se tam kupaju, zaista jako smrdi. Mjesto van zidina je uređeno savršeno, male i veće kuće sa prekrasnim vrtovima. Skoro sve imaju bazene, šetalište je uz obalu prekrasno. Sve izgleda ko more, sve je super uređeno. Samo fali miris mora i soli al tu je zato smrad. Ne znam zakaj tak jako smrdi...
Hotel di smo prenoćili je bil udaljen od Garde al ne previše. Usluga vrhunska, osim kaj konobari samo parlaju talijanski, oni koji su talijani. Ima jako puno pomoćnih konobara koji su vjerojatno indijci ili pakistanci. Oni malo bolje govore engleski, pa se lakše sporazumjet. Puno je bolje izgledal nego smo se nadali, a jedino kaj je mene smetalo su premekani kreveti tak da sam se po noći probudil i malo razgibaval kičmu. Možda me to nebi smetalo da sam malo mršaviji hehe.
Gardaland je na obali jezera i ima predivno uređen ulaz, a atrakcija ima tak puno da bi trebalo biti tamo najmanje dva ili tri dana da se sve prođe. Sve je uređeno u svom stilu, od gusarskog broda i sela, preko afričke džungle do raftinga uz vulkan pa atlantida i razni rolerkosteri (to je moj engleski – ne znam kak se to piše : rollercoaster?), ulica u stilu divljeg zapada, vidikovac ko svemirski brod, ulaz u dolinu kraljeva, arapsko selo, havajski bar, kolorado balvani... Sve je super, svugdje možete trošit lovu (atrakcije su besplatne – dodatno se samo plaća show delfina) na sitnice i klopu a vrijeme leti. Pošto je bilo jako vruče bilo je super kaj imaju prskalice di se možeš rashladit.. Povratak je bilo malo brži nego dolazak, al svejedno nam je busom trebalo 7 sati. Čak nas ni slovenci nisu tlačili, pa smo oko ponoći bili u Zagrebu.
Glede gužve u Gardalandu zakonita veli da smo imali sreću kaj smo išli ovaj vikend jer zbog nogometa nije bilo tak puno ljudi ko inače (svejedno je bila gužva) al ja mogu reč da nisam gledal ni tekmu za treće mjesto (samo malo kraj prvog poluvremena a onda sam zaspal) ni finale. Ionak sam navijal protiv talijana tak da mi nije žal, žal mi je jedino kaj je onaj veliki igrač napravil budalu od sebe. Kaj god da mu je rekel nije smel onak reagirat..

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Dijeli pod istim uvjetima.