ZG dnevnik

< svibanj, 2006 >
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31        


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga
Moj mali dnevnik

MOLIM VAS DA NE KORISTITE KOMENTARE KAO MJESTO ZA OBJAVU LANACA SREĆE I SLIČNIH SPAMOVA

Linkovi
Blog
Zagreb

Zakaj volim Zagreb?
Zato kaj je najbolji grad na svijetu i ima dušu mada ponekad zgleda ko da ju gubi (al ju ne gubi)

a i ja imam šatro anonimus sandučić
zgdnevnik@net.hr

02.05.2006., utorak

Rad, zabava, odmor

Loto štani. Mislim onaj od prije. Ovaj od srijede i nedjelje još nisam pogledal. Al predmnijevam da nije niš veliko. Nije da sam pesimist (a jesam) al tak mi se čini. I nisam pesimist u životu nego sam realan, što ne znači da navijam samo za Real već samo to da vidim kaj je a kaj nije moguće. Naravno da su čuda moguća al su ona izuzetci koji potvrđuju pravila. Inače nebi bila čuda nego pravila, kaj ne? Naprimjer poluprazna čaša. Imaš čašu kojoj je bit (jer je čaša) imat nekaj u sebi kaj nije zrak. Znači čaša služi za držanje nečeg obično tekučeg u njoj. Stoga je čaša kad je puna ispunjena. Svojom svrhom i tekučinom (ak se radi o tekućini). I kad pola te tekućine popijemo ili prolimo, čaša je izgubila pola svoje svrhe. Jest da je ostala polupuna al zapravo je postala poluprazna. I mada to nije kraj svijeta i mada se može i ta druga polovica iskoristit odnosno popit – ta čaša je poluprazna. Sa tendencijom da postane prazna. Samo čaša, prazna čaša. Koja žudi za ispunjenjem svoje svrhe odnosno sebe. Tek sad pišući ovaj tekst shvaćam da večina čaša u našim životima nemaju ispunjenu svrhu. Da su prazne i na policama.. Poučak je da imamo previše čaša ili premalo cuge. Zato bi trebalo ponovno počet proizvodit one sklopive plastične čaše kaj smo ih kupovali od poljaka. I nek svako nosi svoju čašu sa sobom. Kad nekam dođeš – napuniš ju. A prazna bu samo kad voziš. Mada auti imaju držače. Pa buju čaše prazne samo u tramvajima i na biciklima..
Parkiral sam neki dan auto u prvoj zoni. I šokiral sam se od šoka. Pošaljem sms, dođe mi odgovor bla, bla, bla 12 kuna. Jest da ima previše auti koje koristi samo jedna osoba (i ja sam bil sam no jako mi se žurilo..) i da premalo ljudi koristi javni gradski prijevoz (kad je loš jer im fali i tramvaja i autobusa) al 12 kuna... Još dve kune i evo malih ćevapa u cijelom somunu kod Filipa u ex Daničićavoj :). A pedaliranje košta 0 kuna mjesečno uz potrošak kalorija pa nema potrebe za teretanom (negativan trošak odnosno zarada) i prirodno sunčanje pa je tu i zarada jer se ne troši solarij (šatro zdraviji od prirodnog sunca – samo se zavaravajte...).
Nema mi gore nego vidjet nekog (obično cure) totalno neprirodne boje.. Prirodnu boju imaju šljakeri koji rintaju na građevini od jutra do sutra, a boja koja se postigne solarijem je neprirodno zmazana. Bljak. Koja smo mi civilizacija – odbacujemo prirodno a onda od umjetnoga pokušavamo napravit imitaciju prirodnog... I tak u svemu.
I ovo isto. Tu kenjam svoje misli, sad već par dana nisam bil na netu pa sad idem nadoknadit nepročitano. A realne frendove viđam eventualno vikendom jer zbog posla ne stignemo radnim danom niš... A di je nestalo 8+8+8? To bi trebalo pitat neplaćene radnike trgovačkih megadućana. Jer ziher bi neki i radili dobrovoljno kad bi im se platilo. Kaj inspektori ne uzmu podatke svaki vikend ko radi i kolko pa kad dođe platna lista nek vide kolko su plaćeni. Baš me zanima dal bi se onda vlasnicima isplatil rad dućana u neradne dane... I jel bi radili vile, kupovali helikoptere i bolide na radničkoj grbači... S malim zakašnjanjam sretan vam 1.svibanj, dan izrabljivanih..

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Dijeli pod istim uvjetima.