< | ožujak, 2006 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Danas, Siget. Platim račune i sjedam u auto. U rikverc ulazim u ulaz u podrum, dajem lijevi žmigavac i krečem. Taman sam krenuo kad ugledam auto. Veliki terenac. Ona gleda u nekaj u krilo i podiže pogled. Usporava i počinje vikati, a ja sam taman ubrzal i dignul ruku za ispriku. Znam, po svemu sam ja kriv. Al nisam ju videl od auti, ubrzal sam i još sam joj se ispričal. Digla mi je tlak i stanem. Stane i ona. Ja spuštam prozor i velim joj kak se ispričavam i da se ne mora derat (dal bi se ja deral na njenom mjestu – vjerojatno bi ju ubil pogledom dok nebi videl da maše za ispriku a onda bi rekel da nema veze..). Ona nekaj kenja. Ja opet velim – pa ispričal sam se, ionak ste nekaj gledali. Ona opet nekaj priča. E jebi ga i da sam joj 100 put oduzel prednost (ma bila je dost daleko) pa di je gledala... Onda sam joj rekel da je ionak vozila prebrzo. Onda je rekla da nema kaj s menom pričat. I odosmo svako svojim putem. Al ja imam nekaj u želucu sad. Znam da sam ja izlazil na glavnu, i da ona ima prednost. Al sam ubrzal da nije morala ni kočit. I videl sam da je nekaj čitala u autu. I ziher je mrvicu vozila prebrzo (no dobro, ko ne vozi 10% brže...). Zakaj onda imam to u želucu? Zato kaj je ona kriva a ne ja? Il zato kaj nisam nakon dignute ruke samo produžil i pokril se ušima, nego sam išel dokazivat bedastoče... Da ne ispadnem živac (kaj zapravo jesam): Savska, neki dan. Vozim iza Rovera prema mostu. Kod Veslačke tramvaj kreće sa stanica. Rover ide uz tramvaj i usporava (a mogla je proć prije tramvaja..). Ja odma iza zebre skrećem u desnu traku – taman di prestaje žuta. Dajem gas. Rover dolazi iza tramvaja i ulazi u mene. Ja kočim i stajem pol metra od rinzola. Vozačica i suvozačica mi mašu da sam lud... Dolazim iza njih na semafor i pitam ih kaj delaju. Vozačica rukama pokazuje da sam lud a suvozačica mi daje pol twixa (kak je grdo vidit ženu od 45-50 godina kak pokazuje srednji prst). Ja ne vjerujem. Čak im nisam ni psoval, nit sam im uputil ubojit pogled, nit sam mahal... Jedino sam trubil kad me skoro lupila i zablendal sam kad je prošišala ispred mene prema semaforu... Ona valjda ne zna kaj je napravila i dalje misli da sam ja neki luđak. Ko kak sam danas ispal u Sigetu... Vjerojatno ni te dve ni ovu do danas više nikad nebum videl. I bolje je tak. One dve bi me čula, nekulturne koze. A ovoj bi rekal još jednom da ja jesam kriv al da ona nepažljivo vozi. Tak joj je i neko djete moglo izletit, koje nebi ubrzalo da ju izbjegne (to se ja tješim da nisam nimalo kriv...). |