| < | ožujak, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
|
Nemam baš vremena za pisanje. Povremeo vas čitam, bacim koji komentar al... Čak nije ni stvar u tome da nemam inspiracije, jednostavno nemam vremena. Da počnem sa komentarom na velesajam: našel sam si jedno 20 – 30 raznih modela koje bi htel. Na svakom štandu bar 2-3 auta koje bi kupil kad bi imal love. Od koreanaca i japanaca do europljana. Od malih preko srednjih do malo većih. Oni visoke klase me ne privlače (i ne sam zbog cijene i održavanja), ko ni luksuzne jurilice. Tete hostese su bile za pet a i pošteno su zaradile lovu; tolko snimanja i slikanja je trebalo izdurat (jadna ona mala sa krilima na VW kabriu, kak joj rit nije utrnula..). Glede upita dal uplačujem – da, uplačujem par kolona lota srijedom i nedjeljom. I nisam još nikaj dobil. Osim ak u srijedu nije nekaj sjelo al to još nisam provjeril.  A glede Zagreba, načul sam da bu sve zelene površine postale građevinske. Pa to je strašno. Nestalo bu ono kaj Zagreb razlikuje od istočnih betonskih gradova. Nebi me čudilo da bu i zelena potkova nestala, ko i razni trgovi i naprimjer livada u Trnju, od Lisinskog do NSBa. Kaj su ludi??? Nek delaju zgrade di ima mjesta a ne u parkovima!! Ionak svi ZG kvartovi ostaju bez igrališta i parkova jer investitore to ne zanima. Samo što veća zgrada sa nedovoljnim brojem parkirnih mjesta i garaža a bez igrališta i parkova.. Završili bumo ko neki siromašni kvart ili geto nekog zapadnoeuropskog industrijskog grada. A bez industrije i bez prosperiteta, sa asfaltom, betonom i mramorom posvuda... Kaj se ti ljudi boje livade i drveća? Ne znam na kaj bu Zagreb ličil, al delaju nebodere po čudnim lokacijama, male obiteljske kvartove su uništili od Dubrave preko Trnja do Trešnjevke i dole do nas u Novom Zagrebu. A kaj buju djeca delala i kakva im je budućnost u tom betonu? Ostaje im samo uništavanje mozgova televizijom, računalima i igračim konzolama. A kasnije... Volim ja PS, ne smeta me igranje igrica il surfanje i to sve ne branim maloj. Al ona ide na izvannastavnu aktivnost, prošetamo se nasipom, vozimo bicikl... Ak se počnu uništavat zelene površine, trebali bi svi ustat ko škvadra u Peščenici kad su im hteli uništit park. Bemti politiku u rvata.  |
|
Onaj papak koji nas je napadal i s kojim se Agotić navlačil u pregovorima tražil je domovnicu. Pa kak mu nije neugodno.. Nemrem bilivit da je takav debelokožac. Zapravo mogu, pokazal se kakav je onda kad je bil aktualan. I nebi me čudilo da mu neko i odobri to na kraju.. dINAMO je spušil. I kaj – valjda se ta razlika nebu istopila da kraja.. Nekaj me strahovito nervira. Naime, ne postoje hrvatske tablice sa slovima BG. A to nema nikakve logike. Jer kaj onda ne ukinu JU zbog Juge, SC zbog republika u sadašnjoj tvorevini, NS zbog Novog Sada, TG zbog Podgorice, NI zbog Niša, BL zbog Banja Luke, SM i MS zbog Slobe, RM ili MR zbog bjegunca i slično, a tek inicijali velikobritanskih lordova koji su agresorima držali štangu... Oblik naših tablica je priča za sebe. Tri broja i jedno slovo, pa isto al dva slova, pa četiri broja i jedno slovo pa isto i dva slova... Neke su simetrična, neke nesimetrične – živa jeza. Ko da živimo u četiri države. A tek one hateovske sa ht: bolje da su pojeftinili usluge. I Zagrebačke ceste, nemrem bilivit. Od ZG1111ZC do ZG9999ZC preko ZGCESTE1 pa nadalje. Otkud pravo gradskim birokratima da lovu koju uplaćujemo ko porez i prirez. Trošit na vanserijske skupe tablice i skupe serijske tablice. Mislim jedno je kad si neko svoj auto koji plaća svojom lovom ukrasi tablom sa 'lijepim' brojem, slovima il čak vanserijskom tablicom zipa (ko da ja metnem ZG-DNEVNIK hehe il ZG-ime il jeftinije ZG - datum rođenja – inicijali), a drugo kad rade to kaj rade. Sad idem na velesajam, pa bum videl za kaj nemam love. Onda bum dobil na lotu pa bum vratil dugove i kredite, pa bum napravil fasadu. Onda bum nekaj love dal za one kaj nemaju i nekaj za familiju pa bum kupil zakonitoj i sebi aute i tablice sa datumima i inicijalima pa bum si kupil PS2, puno bolju kantu... Opet sanjam :) |
|
Sva sreća da imam neki privremeni hard, pa mi je šogi osposobil kantu da me ne lupi apstinencijska kriza. Dio podataka (office) je spašen (back up na cd-u prije mjesec dana al to nebu na ovja hard išlo već bu čekalo novi), muzika je skompresirana na dvd-u. A ostalo... Većinu programa bum mogao i morao ponovo instalirat, kao i igrice od male. Al kad kupim novi hard moral bum ponovo instalirat i prozore i ured i sve programe... Veli šogi da mudri ljudi imaju image harda na dvd-u pa im je lakše krenut ispočetka. Osim kaj imaju i backup podataka (to imam al staro mjesec i više..). Sad bum bar nabavil SATA hard jerbo je konfiguracija koju sam kupil bila bez S. Sva sreća da ploča podržava to. A nije prdnul ni procesor s obzirom da je jučer pokazival preveliku temperaturu.. A moj se (krepani) hard prije par dana jednostavno raspal. I to baš na mojim podacima.. Kak je grebal, ko cd u cdrom-u kad rošta i vrti a rezulrat - nula. U mom slučaju restart.. Eto, drugi put ću pametnije, mam bum napravil sve moguće kopije svega kaj se može iskopirat... Eto, vuče, nisi jedini kaj te kante zezaju. S tim da je tebi sve ispravno al ne radi a meni ne radi jer je riknulo.. A već sam mislil da bu zakonita popustila nakon višemjesečnog vabljenja lcd monitora (ona veli da nam je 15'' crt dost) i da bum idući mjesec ponosni vlasnik novog monitora.. Tješi me jedino to da prelazim na SATA hard i da nebu 80 nego bar 120 G. Čitam ose... |
|
Veli meni zakonita da joj dodam mob sa zidića. Čini joj se da ju je neko zval. Dođem ja do moba a ono - prazan. Veli nama pametna motorola da je baterija prazna. Pročitam ja to ženi a ona mi veli da uzmem punjač iz njene torbe. OK, a di - pitam ja. A ona veli u srednjam pretincu sa ciferšlusom (ovo je teško i za napisat - al patentni zatvarač je predugo). Otvorim ja torbu a tamo... Sve puno, nema puno kozmetika jer se zakonita ne malja preveč, al kutija ovog, vrečica onog. Tu i tamo neki puder il labelo, novčanik, rukavice, kapa.. Ni Sport Billy (memorabilia eto ti još jedne teme) valjda nema tolko stvari u svojoj torbi. A Alibaba je tolko stvari skupljal u najmanje dva tri prepada.. Uglavnom, jedva sam našel punjač.. A zakonita tvrdi da nisu rukavice unutra uz kapu nego šal. A i ja kakam, a imam torbicu (okopasnu) punu ko šipak. Novčanik prepun svega osim love (a i ak ima love to su kovanice: slike male kad je bila manja, kartice, još kartica, još kartica (da ne duljim - kreditna, debitne, zdravstvene, R101 iz doba kad su ga hteli zagasit, magma, billa, konzum, pokaz, osobna bez jmbga koji znam napamet, stara osobna ak zatreba jmbg, pet centar, par vizitki)... Love nema. Kad bi mi neko uzel novčanik, nebi me uništila lova nego ponovno izdavanje kartica. Upravo mi je zakonita rekla da ima kozmetike u torbici u maloj rozoj torbici (koja konstrukcija rečenice...). E pa tolko o tome. Jel da je Oliver Twist imal okruglu kapu sa šiltom? (nabil sam njenu kapu na glavu) |
|
Danas, Siget. Platim račune i sjedam u auto. U rikverc ulazim u ulaz u podrum, dajem lijevi žmigavac i krečem. Taman sam krenuo kad ugledam auto. Veliki terenac. Ona gleda u nekaj u krilo i podiže pogled. Usporava i počinje vikati, a ja sam taman ubrzal i dignul ruku za ispriku. Znam, po svemu sam ja kriv. Al nisam ju videl od auti, ubrzal sam i još sam joj se ispričal. Digla mi je tlak i stanem. Stane i ona. Ja spuštam prozor i velim joj kak se ispričavam i da se ne mora derat (dal bi se ja deral na njenom mjestu – vjerojatno bi ju ubil pogledom dok nebi videl da maše za ispriku a onda bi rekel da nema veze..). Ona nekaj kenja. Ja opet velim – pa ispričal sam se, ionak ste nekaj gledali. Ona opet nekaj priča. E jebi ga i da sam joj 100 put oduzel prednost (ma bila je dost daleko) pa di je gledala... Onda sam joj rekel da je ionak vozila prebrzo. Onda je rekla da nema kaj s menom pričat. I odosmo svako svojim putem. Al ja imam nekaj u želucu sad. Znam da sam ja izlazil na glavnu, i da ona ima prednost. Al sam ubrzal da nije morala ni kočit. I videl sam da je nekaj čitala u autu. I ziher je mrvicu vozila prebrzo (no dobro, ko ne vozi 10% brže...). Zakaj onda imam to u želucu? Zato kaj je ona kriva a ne ja? Il zato kaj nisam nakon dignute ruke samo produžil i pokril se ušima, nego sam išel dokazivat bedastoče... Da ne ispadnem živac (kaj zapravo jesam): Savska, neki dan. Vozim iza Rovera prema mostu. Kod Veslačke tramvaj kreće sa stanica. Rover ide uz tramvaj i usporava (a mogla je proć prije tramvaja..). Ja odma iza zebre skrećem u desnu traku – taman di prestaje žuta. Dajem gas. Rover dolazi iza tramvaja i ulazi u mene. Ja kočim i stajem pol metra od rinzola. Vozačica i suvozačica mi mašu da sam lud... Dolazim iza njih na semafor i pitam ih kaj delaju. Vozačica rukama pokazuje da sam lud a suvozačica mi daje pol twixa (kak je grdo vidit ženu od 45-50 godina kak pokazuje srednji prst). Ja ne vjerujem. Čak im nisam ni psoval, nit sam im uputil ubojit pogled, nit sam mahal... Jedino sam trubil kad me skoro lupila i zablendal sam kad je prošišala ispred mene prema semaforu... Ona valjda ne zna kaj je napravila i dalje misli da sam ja neki luđak. Ko kak sam danas ispal u Sigetu... Vjerojatno ni te dve ni ovu do danas više nikad nebum videl. I bolje je tak. One dve bi me čula, nekulturne koze. A ovoj bi rekal još jednom da ja jesam kriv al da ona nepažljivo vozi. Tak joj je i neko djete moglo izletit, koje nebi ubrzalo da ju izbjegne (to se ja tješim da nisam nimalo kriv...). |
|
Zagreb je mokar Zagreb je siv Smeće je svuda Vjetar je kriv Proljeće kasni A možda i ne Jer zima još traje To istina je Nekak mi ide na živce ovo padanje. Nebi me smetalo da napada, al ovo cimanje.. Malo pada, pa prestane pa napada pa se istopi. Pa vjetar sve razvjetri i onda malo zubatog sunca pa opet pada... Znam ja da su ljudi uvijek nezadovoljni; kad pada bi da ne pada; kad ne pada bi da pada; kad je sunce bi da je kiša; kad je kiša bi da je sunčano... Sto ljudi sto ćudi. U purgeriji je sve po starom. Osim kaj mi zgleda da sve u svemu generalno nemamo perspektivu. Jer ja se furam da sam izumrla srednja klasa koje zaista nema al ima sve više siromašnih i sve više snobića bogatašića koji se ponašaju ko da žive u Monacu. Razmišljal sam da doniram lovu za one jadne gladne i žedne afrikance i to bum vjerojatno i napravil. Al me brine dal će ti ljudi opće vidjet pomoć.. Jer kad se pomoć i skupi i pošalje, onda lokalni moćnici pokupe sve a onima kojima najviše treba nedođe niš. Poznato zvuči, kaj ne... A mi u foteljama gledamo prilog vijesti Forbesovu listu iza koje slijedi prilog o zemlji xy ili zemlji yx koje proživljavaju humanitarne katastrofe... Fakat bu ova civilizacija sama sebe uništila. Jer kad (to sam isto nedgi čul) ameri bacaju 40% hrane a i kod sebe imaju gladne, kak da preživimo. Zapravo nikak. Mada sam bjelac i europljanin, i mada mi paše pogodnost tehnologije, moram priznat da bi svi bolje živjeli da živimo ko indijanci, aboridžani ili eskimi. Čitam ose |
|
Čestitam svim pripadnicama lijepšeg spola njihov dan, i mada kasnim nadam se da bu ovo bilo dovoljno: ---<--<-* I samo komentar na onog argentinca: ne želim da igra za nas. Mada u repki ima puno onih koji nisu rođeni u SR Hrvatskoj tj. na području RH, oni ko prvo govore hrvatski i ko drugo i važnije oduvijek ŽELE igrat za nas. A ne onaj papak koji bi, ma zapravo nebi, pa ziher nebi a sad kad su ga otpilili odjednom ŽELI igrat za nas. Jer SP u nogometu je super prilika za zaradu i povečanje cijene. Da prostite, nek se jebe; ak nije htel prije igrat za nas ne trebamo ga. Kolko god da je dobar. A i to je upitno. Jer ak zbog njega ijedan od zaslužnih za odlazak (mislim na igrače a ne foteljaše) izgubi mjesto u momčadi, onda su foteljaši i izbornik PIIIIIIIIP. A i Draganja, kaj sad - odličil se pa se predomislil.. Bilo mi je žal, al pošto tu nemre tolko zaradit kaj sad - pa ne živi se od zraka. A i Hrvatska je uvezla dosta sportaša. Od odbojkašica do Pešalova. I nadam se da je taj čovjek dobil stan koji su mu obečali! P.S. a htel sam samo čestitat (sa zakašnjenjem) 8. ožujak - Dan žena.. (kolko ljudi se boji tzv. komunjarske prošlosti, pa bježi od međunarodnih praznika...) |
|
Nije da nemam kaj za napisat, već ne znam kad bu ovo delalo. Otvorim blogove, čitam ih i kad želim bacit komentar – ne može. Ak opće otvorim pojedini blog ili općenito blog.hr... Onu kavansku priredbu bi malo komentiral za početak. Gledamo mi tekmu uz kartanje (nismo baš gledali, više onak, da vidimo jel su zaglavili...) a naše bolje polovice (u mom slučaju trećine) bi gledale bajnu morsku priredbu. OK, metnemo mi na prvi, a ono Massimo. Onda se ne sjećam kaj je bilo jer nisam baš obračal pažnju. Do onog bola za uši. Bila je pred kraj ak se ne varam (sve je to od ... vina). Užas. Al jeza je tek počela. Neki komadi (face više-manje al nogeeeeeei guzeeeeee i ciceeeee dooooobreeeeeee) u gaćama. Mislim, super za vidjet al ne u prime time-u na 'važnoj' manifestaciji. Fakat su dobre, i nisam prekonzerva i relativno nisam star al nisu za tu emisiju. Mislim, ak je tak nekaj na televiziji ne gasim maloj, al joj ne dam baš da gleda erotiku i pornjavu. A ovo (ono) je bil erotski show. I ne samo to, nego je bil i laganini fijasko. Pa jedna malo popravlja korzet, pa druga lovi periku po ramenima, pa treća ne zna riječi pjesme... Sve u svemu brrr. Mada su bile za pogledat :). I šećer pred kraj: pjeva Boris kak vukovi umiru sami i pjeva on a pjesma ubrza. Živio playback. To je bilo malo prije grandioznog finala i prestrašne pjesme koja bu nas predstavljala u više ne tak važnom eu natjecanju... Nekad smo se smijali nekim turskim, ciparskim, moldavskim il nizozemskim pjesmuljcima al ovo nije ni za pastirice da tjeraju vukove. Nebuju vukovi umrli sami od starosti il lovaca već od pastira koji buju pjevali poskočicu hop hop cupa, tipa tupa tap, rima štima radi klima, vrti mi se vešmašina (to sam malo pjesničku slobodu upotrijebil jer mašina za rublje (ne ruski novac, ne ne) nije vešmašima al m je skoro n. Kakam bezveze samo jer nemam riječi kojima bih opisao doživljam te melodije i riječi koje su skombinirane... Sva sreća da idemo u pretnatjecanje (mislim) pa možda ne prođemo u glavno natjecanje... Poruka za Ribafisha: evo ti prvo mjesto svih trash listi. Kakve sestre kojima trenutno ne znam prezime a pjevale su s Danijelom na euroviziji; kakav Magacin u najkuruznijem izdanju; kakav pop šund 80ih: nova kraljica kiča je dalmatinka.... (Seve, dobro izgledaš, jedino nisi trebala onomad usta popunjavat; daj se okani šunda i počni pjevat pjesme – furanje na Alanis je bilo čist OK). Tolko o hrvatskoj verziji paklenog šunda; sad o vremenu. Volim snijeg. Po zimi. Ima još par dana hladnoće i nek pada (al nek se ne topi i nek traje bar 2 dana) a onda nek zatopli. Pun mi je kufer više završetaka zime sa snježnim olujama po pol metra snjega koji traje pol sata jer je pretoplo.. Ponavljam upit glede problema: kad se diskonektiram, i metnem IE offline, svejedno nemrem čitat blogove a i još poneke stranice. Jel sam glup il blog.hr ima neku opciju koja onemogućava korištenje offline? Ima ko ideju di da nabavim matičnu za PIII? Zna neko dobitne brojeve za srijedu ili nedjelju? Kolko stotina stane u tisuću? A kolko tisuća u stotinu? Di je nestala atlantida? Kad će prestat ratovi? Di živi kivi? Ko je prvi pio pivu? Zašto je bolji topli burek od hladnog? Koja je razlika između Novog Jorka i Novog Amsterdama? Kada je kada čista? Čitam ose (zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz) 03.03.2006., petak Uno ili mau mau (da ne ostane prazna kućica) Da sam ne pljujem, eto da objavim da mi se ZET javil. Nema buseva. Bla, bla, bla svjesni smo gužvi bla, bla... A kaj, bar su se javili. Pošto Ddadd povremeno piše kak ga mama zeza u smislu nekih lapsusa i čuđenja, da ja spomenem svog tatu. Kupil bi on meni praznih cedeja, da mogu napravit maloj 'kopije' igrica katkad ak nabavi(mo) od nekog. Da se nađe doma. Išel bu u *****. Nebum ih reklamiral sve dok ne počnu primat kreditne kartice :). Veli da bi uzel onu kutijicu (cake box) sa 25 komada. Velim ja njemu OK, al ti su bez boxova za cd-e, pa se treba još i hrpica boxeva kupit (i pokažem ja njemu hrpicu boxeva koju imam doma). I nadodam da ima i po 10 komada cd-a u boxu, koji koštaju oko 25 kn, pa da je to čist dosta a i odma su u boxovima. Ak oće išel bum s njim, al se pod 1) moramo vratit do pol 12, a pod 2) da ne idem prije 9. Pošto je htel ić najkasnije u pol 9 otišel je sam. I kad se vratil, donesel je hrpicu od 25 boxova. Vrlo jeftino, za 25 kuna. Praznih, bez cd-a a još k tome i duplih... A kaj – potrošili se budu. Al sad ja moram kupit prazne cd-e umjesto da sam išel s njim pa bi ih on caltal. Jedino kaj mi ne paše (osim kaj su dupli pa mi baš i ne trebaju al sve se da iskoristit) je to kaj su prozirni izvana, a ne volim ostavljat medije okrenute prema suncu i ostalim izvorima vidljivih i nevidljivih zračenja. Opet bum citiral Gibu: '..drugi puta ću pametnije..'. Sad mi piči Pure cult vokalnoinstrumentalne skupine 'd kalt' i nadam se da bum brzo gasil zvukove sa blogova koje čitam jer fakat ne volim slušat kakofoniju dve tri četiri pjesme ma koloko svaka ponaosob bila dobra.. P.S. ovo sam sad otvoril pa: Novovjencani par bio je u braku dva tjedna. Muz, iako jako zaljubljen nije mogao docekati da izadje van i zatulumari sa svojim prijateljima. Pa je rekao svojoj novoj zeni: ''Draga, vracam se odmah.'' "Gdje ces duso?" pitala je zena. "Idem u kafic ljepotice. Idem na pivicu. Zena je rekla, "Zelis pivo ljubavi?" Otvorila je vrata frizidera i pokazala mu 25 razlicitih vrsta piva iz 12 raznih zemalja: Njemacke, Nizozemske, Japana, Indije, itd. Muz nije znao sto da napravi, I jedino sto mu je palo na pamet da kaze bilo je: "Da malena..ali u kaficu...znas...imaju ledene case..." Nije stigao ni zavrsiti recenicu kada ga je zena prekinula govoreci: "Zelis ledenu casu najdrazi? Uzela je veliku kriglu iz zamrzivaca, ledenu tako da se najezila cim ju je uzela u ruke. Muz, vec pomalo blijed je rekao: "Da, dusice, ali u kaficu imaju I one super grickalice...Necu dugo, odmah cu se vratiti. Obacajem. OK?" "Zelis grickalice medeni?" Otvorila je ormaric I pocela vaditi chips, kikiriki, kokice... "Ali mila moja... u kaficu... znas... psuju I govore ruzne rijeci. "Zelis ruzne rijeci, kretenu? Popij svoje jebeno pivo u svojoj jebenoj ledenoj krigli I pojedi te jebene grickalice, ti si sada ozenjen, I nigdje ti ne ides! Jasno supcino?" I zvijeli su sretno do kraja zivota.... 01.03.2006., srijeda Pet na est Upoznali smo se par mjeseci ranije. Na skroz čudan način sam postal njen poznanik. A onda, skroz slučajno, desil se prvi poljubac. Drugog ožujka tisućudevetstodevedeset i prve, u 23:40 u centru (SC disko) je Stavros pjeval da je umoran. Za otprilike 1 dan već me 15 godina trpi. Fala ti, makar znam da ovo nebuš pročitala.. ..došlo vrijeme da se smirimo.. Skoro pol života :) 28.02.2006., utorak Majmunovo Danima smo se kum i ja mučili ko pjeva 'This monkey is going to heaven', sve dok drugi frend nije rekel da su to Pixies. E pa ja se od njih sjećam samo te pjesme, i mada kum veli da ima njihovu kazetu negdi, ja si moram nekaj nabavit da se prisjetim (il da čujem prvi put) kaj pjevaju. Tump - tum tump , tump – tum tump , tump – tum tump, tau nau nau nau, ta na na na na na na na , ta na na na na na na na , ta na na na na na na na , tau nau nau nau... diz manki zgoing tu heven, diz manki zgoing tu heven... (ovaj golublji ingliš je za anku, da ne misli da odrasli ne znaju engleski) Uglavnom, slušamo mi neki cede šatro kompilacija neka i svira nekaj Police a pjeva Sting kadli velim ja njima (ženi, kumu i kumi u perspektivi) kak sam mislil (mlad i zelen) da je pjesma išla 'mjesečina bato' a oni me operu smjehom. Pih, ko da sam jedini. Bilo je davno na nekom blogu ko je koju pjesmu kak čul, tu je bilo svega. A ne samo ono kaj mi je kum rekel, da je najbolj (ili najgore) kaj je čul za mistake oliti slušni lapsus, riječi Queenovske pjesme 'Radovan baca daske'.. E pa moj Bato je porazil Radovana.. A još jedna blamaža, manja al realno veća (kad sam imao šesnaest..) je bila kaj sam mislil da pjesma ide 'kada dođe djevojka na konjuuu' al nisam znal kaj dalje pjeva... I dan danas ponekad imam poteškoća u razumjevanju, al dosta o meni. Vrijeme je da ponovim ono kaj sam ziher već napisal.. O PLJUVANJU Dođe prosinac, mala je imal 2 godine, i normalno je da smo slušali božićne pjesme. Barem je bilo 'to doba godine' jer sam već pisal da smo te pjesme slušali i u srpnju na moru. Uglavnom, pjeva ona, pjeva uz kazete (joj da mlađima objasnim – to su male plastične kutijice sa rupama a unutra je magnetska traka koja je služila za ono za kaj danas služe audio cedeji) kad svako malo pljune. I pljuc (uz zvučni efekt nakon toga PLJUJ), i pljuc. Pitamo mi nju kaj dela, a ona nama da pjeva. Pa kaj pjevaš, zakej pljuješ, pitamo mi nju. A ona opet: pjevam. Slušamo mi kaj pjeva a ono: '...i Betlemu pristuPLJUJ, pri i stu u PLJUJ...' :) Jedva smo joj pojasnil o čemu se radi. Idem vidit jel ima još koja krafna, čitam ose :) 26.02.2006., nedjelja Žene Putujem jutrima na posao. I popodnevima doma. Linija 234, konstantno puni bus. Naravno, i stanica na Kajzi. Ne budi lijen, pogotovo prije, ponekad sam prebrojaval nas sardine u iščekivanju prijevoza. Zaista smo sardine, jer u busu nas je najmanje duplo od broja putnika koje je predvidio njemački inžinjer koji je projektiral bus. Malo ulja i konzerva za nekog diva... No, otišel sam s teme: dakle, na stanici zna biti između 15 i 25 ljudi, mada bi se moglo reč i žena. Jer minimalno dvotrećinska većina je njihova. Zapravo omjer je obično 1:3. Petoro muških i petnaest žena. A kad svi uđemo u već pun bus, i tamo je situacija ista. Same dame. A to nije samo na 'mom' sadašnjem busu. Zbog preprevelike gužve prošli tjedan sam par puta išel na moj stari bus. I gle čuda: i na (zapravo u) tom busu žene u većini. Manja gužva na toj liniji uzrokovana je linijom 234, pa se ima mjesta za sjest. Dobar dio putnika su i tu srednjoškolci. I još jedno čudo: i u školu ide (barem malo) više djevojčica nego dječaka. Poučak je: ili muški ne rade tj. samo žene rade ili muški idu na posel autom. Ni jedna solucija mi se ne sviđa... Glede busa i gužve, nema nam pomoći. Meni se ZET nije ni udostojio odgovorit na upit, jednoj gospođi iz busa/kvarta su odgovorili (jer je slala upit sa posla valjda). Negativno naravno - nema dodatnih autobusa. Nit će ih biti. Pomoći nema nigdje. Ej Bandiću, pomagaaaaaaaaaaaj. Jer fakat je sramota da bus kojim se služe Lanište, Remetinec, Savski Gaj, Trnsko i Kajzerica ide svakih 25 minuta i da nije barem zglobni (čitaj - malo veći). Vikendom, praznikom i ferjem svakih 50 minuta. Kaj reč... 24.02.2006., petak Negativan rezultat (na testiranju IQ) Čitam na Iskonu da su englezi opovrgnuli da je najpoznatija simentalka u hrvatskoj bila luda. Kolko panike za niš. Sad sve pod tepih i fino obustavit hajku na crno i sivo tržište. Nek ljudi žive i rade, jelte, pa od nečeg moraju. Makar je to nemoralno i štetno za sve osim za njihove džepove. Nisam nikad bil u prilici krast na veliko. Al mislim da nebi mogel živit normalno da sam npr. opljačkal englesku banku ili vlak sa par desetaka milja eura. Il da sam opljačkal par milja kuna i usput ubil zaštitara. Nije mi jasno kak ti ljudi žive. Imaju li noćne more, vide li strah u očim žrtava.. Kak žive silovatelji, lopovi, ubojice? Il se to polako postaje, trenirajuči savjest da nestane? Mislim, i ja ponekad nekaj spržim i ko mali sam kral čokolade u dućanu i po sitno nekaj nabavim neorginalno. Al me i za to grize savjest (za ovo sadea, čokolade sam već zaboravil). Kud idemo? Di je pošten rad? I naknada koju dobivamo u vidu plaće? Fuj... Glede dječačkih krađa tortica, bananka i čokoladi, jednom sam htel ukrast kraševu čokoladu s lješnjacima, veliku od 20 deka. Plaćal sam torticu (u lokalnom dučanćiću 80 i neke) a čokolada mi je ispala na pod. Teta u dućanu nije nikaj rekla, ja sam samo rekel da je nekom ispala na pod čokolada i dal joj ju, pobjegel sam s plaćenom torticom i više nikad nisam kral... Jedino kaj mi je jako žal je kad sam (za Markovićeve ere) mjenjal na kiosku 100 dinara a ženska mi je dala jedu novčanicu od 100 i dvije od 50.. Onda me nije bilo briga, al nakon godinu dvije sam shvatil da je to ona morala nadoknadit.. Uglavnom, u nas nema ludila goveda (navodno), ni q pack groznice ovaca, ni trihinele pajceka a bome ni gripoznih ptica. Samo smo mi gamad.. 22.02.2006., srijeda Ne sja svo zlato jednako Neki dan sam videl prekrasne snimke ovog mjeseca. I mada je drugi mjesec kratak, ono na snimci mi se čini duuuugo. I definitivno je mada veli da nije. Ne znam čemu tolka galama. Čak si nisam prebacil na mob, jer nije niš posebno il nekaj kaj nije već viđeno. Bolja mi je fora onaj kalendar, makar na slici nije jelen nego srndać. Kolko se ja kužim – a ne kužim se baš jako. Frend mi je pričal (ono kaj sam već čital al zaboravljam pa sam i sad zaboravil) koja je razlika između zeca i kunića. Dužina uši, stanište, kopanje rupa, veličina. Al kaj je kaj ne znam... Sve je to 'zec'. Pa makar bio i kunić. Danas je Jana probala al nije uspjela. I niš mi nije žal, osvojila je sva kaj je mogla. Jedino mi je žal kaj je prva ona seljača. Fuj, do ovih igara sam ju branil al sad se pokazala. Prvo mrgud do bola a danas.. OK nek je slavila u ciljnoj areni. Al one face i busanje i guranje skija i štapova... Ko da je gladijator. Janica kad se veseli ne ponižava druge, a ova jadnica se ponašala ko da je u Koloseju pobjedila u trodnevnoj makljaži. Jebiga, žal mi je je bilo kad je stalno bila iza Jane, al sad se vidi kakva je i kak bi se ponašala da je stalno prva. Ponavljam, nije mi žal kaj Jana nije osvojila medalju (da je zdrava..) i nije mi žal kaj Anja je osvojila medalju koju je zaslužila izvrsnim vožnjama. Žal mi je kaj je prva sam zato kaj je PIIIP. Gledal sam nakon dugo vremena OTV fore sa Budišom i Tomcem. Smijali smo se ko ludi. Šta bi to moglo bit, šta? Hahahahahahahahaha. Jel će vam oni napraviti ovoono? E nebudu! Stara R101 škola zločeste djece.. P.S. Zuhra i Pervan skupa na dodjeli. Kaj ono bilo farsa??? |
