Nije da nemam kaj za napisat, već ne znam kad bu ovo delalo. Otvorim blogove, čitam ih i kad želim bacit komentar – ne može. Ak opće otvorim pojedini blog ili općenito blog.hr...
Onu kavansku priredbu bi malo komentiral za početak. Gledamo mi tekmu uz kartanje (nismo baš gledali, više onak, da vidimo jel su zaglavili...) a naše bolje polovice (u mom slučaju trećine) bi gledale bajnu morsku priredbu. OK, metnemo mi na prvi, a ono Massimo. Onda se ne sjećam kaj je bilo jer nisam baš obračal pažnju. Do onog bola za uši. Bila je pred kraj ak se ne varam (sve je to od ... vina). Užas. Al jeza je tek počela. Neki komadi (face više-manje al nogeeeeeei guzeeeeee i ciceeeee dooooobreeeeeee) u gaćama. Mislim, super za vidjet al ne u prime time-u na 'važnoj' manifestaciji. Fakat su dobre, i nisam prekonzerva i relativno nisam star al nisu za tu emisiju. Mislim, ak je tak nekaj na televiziji ne gasim maloj, al joj ne dam baš da gleda erotiku i pornjavu. A ovo (ono) je bil erotski show. I ne samo to, nego je bil i laganini fijasko. Pa jedna malo popravlja korzet, pa druga lovi periku po ramenima, pa treća ne zna riječi pjesme... Sve u svemu brrr. Mada su bile za pogledat :). I šećer pred kraj: pjeva Boris kak vukovi umiru sami i pjeva on a pjesma ubrza. Živio playback. To je bilo malo prije grandioznog finala i prestrašne pjesme koja bu nas predstavljala u više ne tak važnom eu natjecanju... Nekad smo se smijali nekim turskim, ciparskim, moldavskim il nizozemskim pjesmuljcima al ovo nije ni za pastirice da tjeraju vukove. Nebuju vukovi umrli sami od starosti il lovaca već od pastira koji buju pjevali poskočicu hop hop cupa, tipa tupa tap, rima štima radi klima, vrti mi se vešmašina (to sam malo pjesničku slobodu upotrijebil jer mašina za rublje (ne ruski novac, ne ne) nije vešmašima al m je skoro n. Kakam bezveze samo jer nemam riječi kojima bih opisao doživljam te melodije i riječi koje su skombinirane... Sva sreća da idemo u pretnatjecanje (mislim) pa možda ne prođemo u glavno natjecanje... Poruka za Ribafisha: evo ti prvo mjesto svih trash listi. Kakve sestre kojima trenutno ne znam prezime a pjevale su s Danijelom na euroviziji; kakav Magacin u najkuruznijem izdanju; kakav pop šund 80ih: nova kraljica kiča je dalmatinka.... (Seve, dobro izgledaš, jedino nisi trebala onomad usta popunjavat; daj se okani šunda i počni pjevat pjesme – furanje na Alanis je bilo čist OK).
Tolko o hrvatskoj verziji paklenog šunda; sad o vremenu. Volim snijeg. Po zimi. Ima još par dana hladnoće i nek pada (al nek se ne topi i nek traje bar 2 dana) a onda nek zatopli. Pun mi je kufer više završetaka zime sa snježnim olujama po pol metra snjega koji traje pol sata jer je pretoplo..
Ponavljam upit glede problema: kad se diskonektiram, i metnem IE offline, svejedno nemrem čitat blogove a i još poneke stranice. Jel sam glup il blog.hr ima neku opciju koja onemogućava korištenje offline? Ima ko ideju di da nabavim matičnu za PIII? Zna neko dobitne brojeve za srijedu ili nedjelju? Kolko stotina stane u tisuću? A kolko tisuća u stotinu? Di je nestala atlantida? Kad će prestat ratovi? Di živi kivi? Ko je prvi pio pivu? Zašto je bolji topli burek od hladnog? Koja je razlika između Novog Jorka i Novog Amsterdama? Kada je kada čista?
Čitam ose (zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz)
03.03.2006., petak
Uno ili mau mau (da ne ostane prazna kućica)
Da sam ne pljujem, eto da objavim da mi se ZET javil. Nema buseva. Bla, bla, bla svjesni smo gužvi bla, bla... A kaj, bar su se javili.
Pošto Ddadd povremeno piše kak ga mama zeza u smislu nekih lapsusa i čuđenja, da ja spomenem svog tatu. Kupil bi on meni praznih cedeja, da mogu napravit maloj 'kopije' igrica katkad ak nabavi(mo) od nekog. Da se nađe doma. Išel bu u *****. Nebum ih reklamiral sve dok ne počnu primat kreditne kartice :). Veli da bi uzel onu kutijicu (cake box) sa 25 komada. Velim ja njemu OK, al ti su bez boxova za cd-e, pa se treba još i hrpica boxeva kupit (i pokažem ja njemu hrpicu boxeva koju imam doma). I nadodam da ima i po 10 komada cd-a u boxu, koji koštaju oko 25 kn, pa da je to čist dosta a i odma su u boxovima. Ak oće išel bum s njim, al se pod 1) moramo vratit do pol 12, a pod 2) da ne idem prije 9. Pošto je htel ić najkasnije u pol 9 otišel je sam. I kad se vratil, donesel je hrpicu od 25 boxova. Vrlo jeftino, za 25 kuna. Praznih, bez cd-a a još k tome i duplih...
A kaj – potrošili se budu. Al sad ja moram kupit prazne cd-e umjesto da sam išel s njim pa bi ih on caltal. Jedino kaj mi ne paše (osim kaj su dupli pa mi baš i ne trebaju al sve se da iskoristit) je to kaj su prozirni izvana, a ne volim ostavljat medije okrenute prema suncu i ostalim izvorima vidljivih i nevidljivih zračenja. Opet bum citiral Gibu: '..drugi puta ću pametnije..'.
Sad mi piči Pure cult vokalnoinstrumentalne skupine 'd kalt' i nadam se da bum brzo gasil zvukove sa blogova koje čitam jer fakat ne volim slušat kakofoniju dve tri četiri pjesme ma koloko svaka ponaosob bila dobra..
P.S. ovo sam sad otvoril pa:
Novovjencani par bio je u braku dva tjedna. Muz, iako jako zaljubljen nije mogao docekati da izadje van i zatulumari sa svojim prijateljima. Pa je rekao svojoj novoj zeni: ''Draga, vracam se odmah.''
"Gdje ces duso?" pitala je zena.
"Idem u kafic ljepotice. Idem na pivicu.
Zena je rekla, "Zelis pivo ljubavi?" Otvorila je vrata frizidera i pokazala mu 25 razlicitih vrsta piva iz 12 raznih zemalja: Njemacke, Nizozemske, Japana, Indije, itd.
Muz nije znao sto da napravi, I jedino sto mu je palo na pamet da kaze bilo je: "Da malena..ali u kaficu...znas...imaju ledene case..."
Nije stigao ni zavrsiti recenicu kada ga je zena prekinula govoreci: "Zelis ledenu casu najdrazi? Uzela je veliku kriglu iz zamrzivaca, ledenu tako da se najezila cim ju je uzela u ruke.
Muz, vec pomalo blijed je rekao: "Da, dusice, ali u kaficu imaju I one super grickalice...Necu dugo, odmah cu se vratiti. Obacajem. OK?"
"Zelis grickalice medeni?" Otvorila je ormaric I pocela vaditi chips, kikiriki, kokice...
"Ali mila moja... u kaficu... znas... psuju I govore ruzne rijeci.
"Zelis ruzne rijeci, kretenu? Popij svoje jebeno pivo u svojoj jebenoj ledenoj krigli I pojedi te jebene grickalice, ti si sada ozenjen, I nigdje ti ne ides! Jasno supcino?"
I zvijeli su sretno do kraja zivota....
01.03.2006., srijeda
Pet na est
Upoznali smo se par mjeseci ranije. Na skroz čudan način sam postal njen poznanik. A onda, skroz slučajno, desil se prvi poljubac. Drugog ožujka tisućudevetstodevedeset i prve, u 23:40 u centru (SC disko) je Stavros pjeval da je umoran. Za otprilike 1 dan već me 15 godina trpi. Fala ti, makar znam da ovo nebuš pročitala..
..došlo vrijeme da se smirimo..
Skoro pol života :)
28.02.2006., utorak
Majmunovo
Danima smo se kum i ja mučili ko pjeva 'This monkey is going to heaven', sve dok drugi frend nije rekel da su to Pixies. E pa ja se od njih sjećam samo te pjesme, i mada kum veli da ima njihovu kazetu negdi, ja si moram nekaj nabavit da se prisjetim (il da čujem prvi put) kaj pjevaju.
Tump - tum tump , tump – tum tump , tump – tum tump,
tau nau nau nau, ta na na na na na na na ,
ta na na na na na na na , ta na na na na na na na ,
tau nau nau nau...
diz manki zgoing tu heven, diz manki zgoing tu heven... (ovaj golublji ingliš je za anku, da ne misli da odrasli ne znaju engleski)
Uglavnom, slušamo mi neki cede šatro kompilacija neka i svira nekaj Police a pjeva Sting kadli velim ja njima (ženi, kumu i kumi u perspektivi) kak sam mislil (mlad i zelen) da je pjesma išla 'mjesečina bato' a oni me operu smjehom. Pih, ko da sam jedini. Bilo je davno na nekom blogu ko je koju pjesmu kak čul, tu je bilo svega. A ne samo ono kaj mi je kum rekel, da je najbolj (ili najgore) kaj je čul za mistake oliti slušni lapsus, riječi Queenovske pjesme 'Radovan baca daske'.. E pa moj Bato je porazil Radovana.. A još jedna blamaža, manja al realno veća (kad sam imao šesnaest..) je bila kaj sam mislil da pjesma ide 'kada dođe djevojka na konjuuu' al nisam znal kaj dalje pjeva...
I dan danas ponekad imam poteškoća u razumjevanju, al dosta o meni. Vrijeme je da ponovim ono kaj sam ziher već napisal..
O PLJUVANJU
Dođe prosinac, mala je imal 2 godine, i normalno je da smo slušali božićne pjesme. Barem je bilo 'to doba godine' jer sam već pisal da smo te pjesme slušali i u srpnju na moru. Uglavnom, pjeva ona, pjeva uz kazete (joj da mlađima objasnim – to su male plastične kutijice sa rupama a unutra je magnetska traka koja je služila za ono za kaj danas služe audio cedeji) kad svako malo pljune. I pljuc (uz zvučni efekt nakon toga PLJUJ), i pljuc. Pitamo mi nju kaj dela, a ona nama da pjeva. Pa kaj pjevaš, zakej pljuješ, pitamo mi nju. A ona opet: pjevam. Slušamo mi kaj pjeva a ono: '...i Betlemu pristuPLJUJ, pri i stu u PLJUJ...' :) Jedva smo joj pojasnil o čemu se radi.
Idem vidit jel ima još koja krafna, čitam ose :)
26.02.2006., nedjelja
Žene
Putujem jutrima na posao. I popodnevima doma. Linija 234, konstantno puni bus. Naravno, i stanica na Kajzi. Ne budi lijen, pogotovo prije, ponekad sam prebrojaval nas sardine u iščekivanju prijevoza. Zaista smo sardine, jer u busu nas je najmanje duplo od broja putnika koje je predvidio njemački inžinjer koji je projektiral bus. Malo ulja i konzerva za nekog diva... No, otišel sam s teme: dakle, na stanici zna biti između 15 i 25 ljudi, mada bi se moglo reč i žena. Jer minimalno dvotrećinska većina je njihova. Zapravo omjer je obično 1:3. Petoro muških i petnaest žena. A kad svi uđemo u već pun bus, i tamo je situacija ista. Same dame. A to nije samo na 'mom' sadašnjem busu. Zbog preprevelike gužve prošli tjedan sam par puta išel na moj stari bus. I gle čuda: i na (zapravo u) tom busu žene u većini. Manja gužva na toj liniji uzrokovana je linijom 234, pa se ima mjesta za sjest. Dobar dio putnika su i tu srednjoškolci. I još jedno čudo: i u školu ide (barem malo) više djevojčica nego dječaka.
Poučak je: ili muški ne rade tj. samo žene rade ili muški idu na posel autom. Ni jedna solucija mi se ne sviđa...
Glede busa i gužve, nema nam pomoći. Meni se ZET nije ni udostojio odgovorit na upit, jednoj gospođi iz busa/kvarta su odgovorili (jer je slala upit sa posla valjda). Negativno naravno - nema dodatnih autobusa. Nit će ih biti. Pomoći nema nigdje. Ej Bandiću, pomagaaaaaaaaaaaj. Jer fakat je sramota da bus kojim se služe Lanište, Remetinec, Savski Gaj, Trnsko i Kajzerica ide svakih 25 minuta i da nije barem zglobni (čitaj - malo veći). Vikendom, praznikom i ferjem svakih 50 minuta. Kaj reč...
24.02.2006., petak
Negativan rezultat (na testiranju IQ)
Čitam na Iskonu da su englezi opovrgnuli da je najpoznatija simentalka u hrvatskoj bila luda. Kolko panike za niš. Sad sve pod tepih i fino obustavit hajku na crno i sivo tržište. Nek ljudi žive i rade, jelte, pa od nečeg moraju. Makar je to nemoralno i štetno za sve osim za njihove džepove.
Nisam nikad bil u prilici krast na veliko. Al mislim da nebi mogel živit normalno da sam npr. opljačkal englesku banku ili vlak sa par desetaka milja eura. Il da sam opljačkal par milja kuna i usput ubil zaštitara. Nije mi jasno kak ti ljudi žive. Imaju li noćne more, vide li strah u očim žrtava.. Kak žive silovatelji, lopovi, ubojice? Il se to polako postaje, trenirajuči savjest da nestane? Mislim, i ja ponekad nekaj spržim i ko mali sam kral čokolade u dućanu i po sitno nekaj nabavim neorginalno. Al me i za to grize savjest (za ovo sadea, čokolade sam već zaboravil). Kud idemo? Di je pošten rad? I naknada koju dobivamo u vidu plaće? Fuj...
Glede dječačkih krađa tortica, bananka i čokoladi, jednom sam htel ukrast kraševu čokoladu s lješnjacima, veliku od 20 deka. Plaćal sam torticu (u lokalnom dučanćiću 80 i neke) a čokolada mi je ispala na pod. Teta u dućanu nije nikaj rekla, ja sam samo rekel da je nekom ispala na pod čokolada i dal joj ju, pobjegel sam s plaćenom torticom i više nikad nisam kral... Jedino kaj mi je jako žal je kad sam (za Markovićeve ere) mjenjal na kiosku 100 dinara a ženska mi je dala jedu novčanicu od 100 i dvije od 50.. Onda me nije bilo briga, al nakon godinu dvije sam shvatil da je to ona morala nadoknadit..
Uglavnom, u nas nema ludila goveda (navodno), ni q pack groznice ovaca, ni trihinele pajceka a bome ni gripoznih ptica. Samo smo mi gamad..
22.02.2006., srijeda
Ne sja svo zlato jednako
Neki dan sam videl prekrasne snimke ovog mjeseca. I mada je drugi mjesec kratak, ono na snimci mi se čini duuuugo. I definitivno je mada veli da nije. Ne znam čemu tolka galama. Čak si nisam prebacil na mob, jer nije niš posebno il nekaj kaj nije već viđeno.
Bolja mi je fora onaj kalendar, makar na slici nije jelen nego srndać. Kolko se ja kužim – a ne kužim se baš jako. Frend mi je pričal (ono kaj sam već čital al zaboravljam pa sam i sad zaboravil) koja je razlika između zeca i kunića. Dužina uši, stanište, kopanje rupa, veličina. Al kaj je kaj ne znam... Sve je to 'zec'. Pa makar bio i kunić.
Danas je Jana probala al nije uspjela. I niš mi nije žal, osvojila je sva kaj je mogla. Jedino mi je žal kaj je prva ona seljača. Fuj, do ovih igara sam ju branil al sad se pokazala. Prvo mrgud do bola a danas.. OK nek je slavila u ciljnoj areni. Al one face i busanje i guranje skija i štapova... Ko da je gladijator. Janica kad se veseli ne ponižava druge, a ova jadnica se ponašala ko da je u Koloseju pobjedila u trodnevnoj makljaži. Jebiga, žal mi je je bilo kad je stalno bila iza Jane, al sad se vidi kakva je i kak bi se ponašala da je stalno prva. Ponavljam, nije mi žal kaj Jana nije osvojila medalju (da je zdrava..) i nije mi žal kaj Anja je osvojila medalju koju je zaslužila izvrsnim vožnjama. Žal mi je kaj je prva sam zato kaj je PIIIP.
Gledal sam nakon dugo vremena OTV fore sa Budišom i Tomcem. Smijali smo se ko ludi. Šta bi to moglo bit, šta? Hahahahahahahahaha. Jel će vam oni napraviti ovoono? E nebudu!
Stara R101 škola zločeste djece..
P.S. Zuhra i Pervan skupa na dodjeli. Kaj ono bilo farsa???
Post je objavljen 07.03.2006. u 18:37 sati.