< | prosinac, 2005 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Čital sam kod Plave zvjezdice da je bila na svadbi, pa sam se prisjetil svoje.. Bilo je to prije desetak (OK, 8.5) godina. Prvo smo htjeli nekaj skroz malo al ... nema veze – i nije bila prevelika, cca 100 ljudi plus bend i snimatelji. Svadba je bila u proljeće, iza korizme, al je dan prije svadbe padal snijeg a dan poslije kiša. Na sam dan ozakonjenja naše veze bilo je prekrasan, sunčan i topli dan.. Haljinu je posudila, cipele isto, imala je i plavi i bijelo i posuđeno i nošeno, sve kaj treba. Buket za auto i nju nismo platili preveć, delala ih je neka njena susjeda kaj u kvartu ima cvjećarnu. I kad je došel taj dan bili smo u komi. JE to naš dan, al dal bu sve OK, kaj ak kaj pođe po zlu, ak nekaj nebu valjalo... Tamburaši su prvo došli kod mene, ko i snimatelji. Onda smo se pokupili do nje. Doma nisam pil, zapravo mislim da sam popil sam jedan stock. Kod nje sam popil još jedno dva. I nisam se napil, al sam bil malo opušteniji.. Kad smo došli kod matičara, frajer je tiho pričal a ja sam kumu (il kumi??) pričal da ne vjerujem da se ženim. Onda smo frend koji me vozil, kum i ja pojačali Joplinicu i na putu iz Starogradske vječnice do crkve zvali komade po Frankopanskoj i savskoj da idu s nama.. U crkvi (u Trnju, zakonita nije sa Balkana ko ja novozagrepčanac) je velečasni pričal da nam u braku nebu sam ljubav i cvijeće, nego da bu i trnja i problema a ja sam poluzakonitoj smijući se rekel da smo sad u trnju a da idemo na kajzu. Onda mi je podvalila krivu ruku i skoro sam joj del prsten na krivu ruku, al sva sreća je imala već neki na desnoj ruci pa sam zel pravu ruku i pravi prst. Još me okrivila da sam pijan (a sam sam bil vesel, zbilja – do kraja svadbe sam još sam popil malo šampanjca ak se ne varam a ostalo sokiće) al snimka je pokazala da je ona meni dala krivu ruku, živjele kamere. U restoranu je bilo super, tamburaši su svirali i slavonske i zagorske i starogradske i dalmatinske pjesme a iza 3, 4 je frajer na gitari sviral po željama i malo društvo od nas petnaest, dvajst smo pjevali do 6, pol 7. Sve je prošlo super – i engleski valcer (bečki ne znamo...) i večera i umakanje, sve. Bojali smo se bez veze, i svima je bilo dobro. Fakat, mladencima je najgore na vlastitim svadbama. Nismo završili u plusu, al i nije nam cilj bilo zaradit već napravit feštu za frendove i familiju. Eh, kad je iza ponoći došel red na pečenje, pred nas su metnuli janjca. Ni ja ni zakonita nismo baš ljubitelji tak da smo jeli paradajz i luk s kruhom jer nam se nije dalo tražit tacna as odojkom. Zato nam je vajngulaš pasal ko nikad :) |