|
Banneri za vaše blogove.
Za one koji ne znaju kako, u polju ispod bannera kliknite desnim mišem pa označite sve u tom polju, kliknite copy i na vašem blogu gdje bi stavili moj banner kliknite paste. Hvala svima koji se odluče staviti. Javite mi se kako bi ja vas mogao staviti na popis za posjete drugih blogova:
brncic@gmail.com
|
Gradjevni pas Pluto
Jeste li kad čuli za spomenik psu u gradu Zagrebu? Da da, Zagreb ima i jedan spomenik psu, tj to je spomen ploča na jednog psa. Zanima vas zašto je taj pas dobio spomen pluču? Ne,nije bio neki znameniti pas da je to zaslužio. Zaslužio je jednom drugom zaslugom.
Zgrada tj palača Prve hrvatske štedionice je danas znana kao i Oktogon. Sagrađen je 1900 (iako na južnum ulazu stoji godina 1899.) i povezuje Ilicu sa Trgom P. Preradovića popularno prozvanim i Cvjetnim trgom. Palača je dobila ovaj nadimak po središnjem djelu koji je napravljen u obliku osmerokuta.No, da sad ne ulazimo previše u detalje zgrade, prelazimo na bit ovog posta.
1897. Prva hrvatska štedionica je kupila zemljište i odlučila sagraditi zgradu za svoje potrebe. Povjerenje za izgradnju je dobio Jopis pl. Vancaš. 1898 je počela izgradnja zgrade Prve hrvatske štedionice na lokaciji gdje je nekad tekao potok. Iz tog su potoka nekada građani vadili ilovaču i izrađivali posude za domačinstvo. Vancaš je dao ograditi to mjesto bogato tim građevnim materijalom. Pa i samo gradilište je bilo puno građevisnokog materijala pošto se tek počela graditi palača. Radnici koji su gradili zgradu su jednog dana dobili neočekivanog gosta, do njih je došel mršavi, izgladnjeli i preplašen pas. Radnici su mu davali dio svog gableca da ga nahrane i vode da ne bude žedan. Kad se nahranio i utažio žeđ, povukao se ali je ostao u blizini.
S vremenom se pas udomaćio te je provodio dane na gradilištu i pomagajući tjerat razne kradljivce i skitnice dalje od gradilišta - njegovog novog doma. Kao i svakom ljubimcu treba dati neko ime, Vancaš mu je odlučio dati ime Pluto. Pred sam kraj gradnje oktogona,vjerojatno u sukobu sa kradljivcima, Pluto je smrtno stradao. Radnicima i samom Vancašu je bilo žao što njihov ljubimac više nije s njima. Kako bi mu odali poštovanje, odlučili su napraviti spomen ploču daleko od očiju prolaznika.
Danas je malo teže doć jer je u dvorištu banke. Da bi poslikali ovu ploču, morate tražiti dopuštenje. Jer vas zaštitar bez dopuštenja banke neće pustiti. Kao voditelj grupe "Zakaj volim Zagreb", kao član Kluba Zagrepčana i vlasnik ovog bloga, banka mi je dala dopuštenje uz pohvale za moj rad i trud. Tako da vam evo jedna rijetka slika. Postoji jedna, ali ona je stara i mala.
Napravio J.Vancaš, 1899, Ilica, Zagreb, foto Ivan Brnčić
Nadam se da će pas Pluto jednog dana "izać" na vidljivo mjesto. Bila bi to super atrakcija ne samo za građane Zagreba već i turiste.
Toliko od mene za ovaj post. Nadam se da je bio zanimljiv. Ako je negdje vidite grešku ili mislite da je neka informacija kriva, slobodno mi javite na mail (vidi lijevi stupac na blogu) :)
|
Tko su Purgeri?
Servus svima :) Nadam se da ste mi ok. Danas bum pisal o jednoj riječi koja mnogima nešto znači - bilo ponos ili uvreda. Da, neki se danas uvrede na to kaj ga neko prozval purgerom (neko k je došo u Zg ali nije iz Zga). Il su svađi pa jedan misli uvrediti drugog pa mu uzvikuje "Šta je Purgeru" kao da mu lista sve po spisku. Meni je to smješno za slušati kak se ljudi svađaju i prepiru oko tog naziva. Al stvarno. Ja sam rođen u Zgarebu, mama je isto iz Zagreba a tata je Samoborac. Al ak me netko prozove purgerom samo zato kaj netko ne voli kontinetalce i Zagrebpčane - ja se nasmijem. Iako tzv "purgerska pravila" kažu kak mora vaš deda i baka bit rođeni u Zgu da bi vi bili pravi pravcati purger. Opet mi je i to glupo. Neki se nebu složili sa ovim al kaj morem, to je samo moje mišljenje. No dobro, da pojasnimo onima koji ne znaju kaj to znači.
Riječ pruger dolazi iz riječi njemačke BURGER - to znači građanin. Kako smo mi dost dugo bili pod njemačkim jezikom, naši su preci to prihvatili i primjenjivali i kao veliku većinu danas riječi koje upotrebljavamo (neke više, neke manje - a neke više i ne govorimo), sam kaj su očito neki krivo čuli pa nisu više koristili riječ BURGER nego PURGER. Jer su istozvučne riječi pa je moguće i krivo izgovaranje. Ko kad netko kaže sevus a netko serbus(objasnio sam u jendom postu riječ Servus). Ste kad otpjevali neku pjesmu pa vas je netko ispravljao da nije ta riječ nego neka druga - iako ste vi mislili kako je baš ta riječ :)
Tak da svi smo mi purgeri - tj burgeri. Pa i onaj iz Splita (bez uvrede), sam kaj je jasno da se neće nikog drugog tak zvat osim Zagrepčana. Pogotovo ne nekog Splićana jer bi valjda to bila uberteška uvreda. Kad me netko tak počne vređati - "čuj ti purgeru" :) - ko kaj sam već reko na početku meni je to stvarno smješno :). I hvala svima onima koji će me prozvati purgerom. Jer ako to znači nekog iz Zagreba - ja se time ponosim. Ponosim se kaj sam iz Zagreba :) I ko mi kaj more - osim kaj me more nabatinati - al i dalje bum ono kaj jesam :) tak da nije time nikaj riešil. Sam je ispal glup kaj udara nekog jel je iz Zagreba.
Toliko od mene za ovaj post. Nadam se da je bio zanimljiv. Ako je negdje vidite grešku ili mislite da je neka informacija kriva, slobodno mi javite na mail (vidi lijevi stupac na blogu) :)
|
Velika vrijednost na Zagrebačkom trgu
U ovom postu ću vam reći o jednom vrlo vrijednom detalju u Zagrebu. Al krenimo po redu. Zagreb je prije stotinjak godina bio dosta mali, u izgradnji. Naš grad su gradili veliki europski arhitekti. Također i veliki kipari su ostavli velik doprinost Zagrebu. Godine 1829. završena je izgradnja južnog djela Trga bana Jelačića. Na početku današnje ulice Lj. Gaja (nekad Bolničke) je sagrađena kuća Pavla Hatza koji je bio je trgovac, ugledni građanin i gradonačelnik Zagreba 1872/73. U Hatzovoj kući je otvorena kavana koja je nekoliko puta mjenjala vlasnike. Najpoznatije ime je bilo "Grand caffe" tj Velika kavana. Točno nakon sto godina - 1929. g je srušena ta kavana i na mjestu Hatzove kuće je sagrađen hotel trgovca Milinova. 1937. velika kavana je ponovno otvorena i imala je nevjerojatnih 1200mjesta. 1942 je preuređena, a cijeli hotel je promjenio ime u Dubrovnik te je tako i Velika kavana preimenovana u "Kavana Dubrovnik". Hotel i kavana su i danas na istom mjestu. Na tom hotelu ste pretpostavljam vidjeli i jedan kip koji gleda prema trgu. Taj kip prikazuje Boga Merkura.
Kip Boga Merkura, A.D. Fernokn,1830.
Malo koga zanima porijeklo i tko je napravio taj kip. No, isto tako malo njih zna koliko je taj kip zapravo vrijedan. Zašto je toliko vrijedan? Taj kip je napravio Anton Dominik Fernkorn (on je napravio vjerojatno napoznatiji kip ne samo u Zagrebu nego u Hrvatskoj - spomenik banu Jelačiću). Postavljen je na Hatzovu kuću 1830.g. No, ovaj kip je vrijedan zbog toga što ga je Fernokon napravio sa svega 17 g (rođen je 1813.) i njegov je prvi rad koji izložen na otvorenom prostoru. Ja se nadam da se neće nać neki bahati graditelj/investitor koji će uništiti ovo vrijedno djelo.
|
Stare horvatske regule
Pa da ih i ja stavim na ovom blogu. Tko je autor ja ne znam, ali je jako rašireno na netu pa sam kopirao sa grupe na FB "Zakaj volim Zagreb".
• 1 •
Hodeć, z rukami se ne dopušća lamatati niti sedeč z nogami klatarit i zvoniti, a niti se preveč zritavati.
• 2 •
Pri stolu ni lepo s persti bubnjati, zubmi škripati ili zehajuč kakti vuk zavijati, a niti kak prostak s celim se telom rastezati i pri tom zdehavati i puhati kak nadušlivec.
• 3 •
Ak se hoče kašlati ili pak kehnuti, pošteno je gubec na stran obrnutii z ropcom ga pokriti, a pri tem robec ne sme bit zasran z stvrdnutim šmrkli i drugim nesnagama od prošlotedneg kehanja i kašlajna.
• 4 •
Ak negdoga sili hračkati ili se seknuti, naj se zropcem pokrije i obrne na stran, a hrački naj ostaneju v ropcu, a ne okoli po stolu, ljudem po oblekama i goloj koži špricati. Pri seknjavanju ni treba trubiti kak osel kad je srdit.
• 5 •
Pri stolu roke, zubi i škrbe moraju biti čisti. A ak se je od jela med škrbama kaj zavleklo i ostalo – gerdo je videti će se to z nožom, vilicom ili pak noktima vun vleće i trebi. Zemi lepo dreveni zubotrebec (če je zubotrebce domačin del na stol!) pokri z rokom gubec i skopaj to po skrivečki i ne pluvaj to po celom svetu nego po skrivečki lepo pod stol po tiho i kulturno pluni.
• 6 •
Med ljudem i v društvu, nofte obrezavati ili još gorše ogrizavati – ni lepo videti. Hudo je i odurno po nosu s persti dupsti i po njemu črve iskati.
• 7 •
Če se z nekim spominaš – ni lepo pajdašu pred nosom z rokami lamatati i mahati, natreskavati ga, za opravu ga natezati, z rokami ga poguravati ili z laktom vu rebra drukati.
• 8 •
Na silu se smejuč dodvoravati se i šmajhlati nekomu, ne služi ti na čast. Isto tak smejati se tak da se ni gromovi i strele ne čujeju, a i tak da zevaš kak som i sve ščrbe svima pokazivaš, ni lepo.
• 9 •
Ak pri stolu nešči spelava norije i za šalu norija i tebe dotakne, treba je z smehom sprejeti i ne kvariti veselo raspoloženje pajdašije.
• 10 •
Ak pri stolu nešči još po malo nekaj jede – ni treba spovedavati kakvi odurni vic gde je dreka ili kakve druge gnjusobe, kaj se nebi siromak onaj jedec tu zbljuval. Ni spametno pripovedati ni kakav politički vic jerbo moreš dojti v rešt.
• 11 •
Pri stolu se hlačnjak ne popravla niti kopča šlic. Isto tak nit gače na dretu (svitnjak) nebuš tu popravlal i natezal, a nebuš se ni po jajcima ili riti čohal makar te fest svrbelo. Stisnul buš zube i junački to zdržal za kaznu kaj si jajca ne pereš.
• 12 •
Pri stolu se ne loviju i trebiju buhe, vuši i drugi puzeči i grizeči gadi. A če se na nekom drugom kaj je blizu tebe nakaj takvoga jako vidi – ne početi kričati, vriskati ili nekak drugče noreti, nego se tiho i po skrivečki z ancuga ili las gada zeme i med prstima zdrobi i pod stol hiti da nihče niš ne čuti nit ne vidi.
• 13 •
Ak su kuharice malo zavlekle pa se na jelo malo dulje čeka – ni treba zubmi škripati, z očma kolutati, glasno pridihavati, spitavati: kaj bu kaj za jesti?... i davati druge znake po kojima bi se moglo videti da si lakoten gladuš.
• 14 •
Če je juha kipuča, ni treba vu nju preveč puhati kak bik kad vidi kravu pa da se sve z tanjura okoli preleva – treba je po male v žlicu pripuhavati.A onda, ni lepo vu se z žlice vleči hlapljivo kak živina i srkati da se čuje kak struganje kravskog vagira ili škripanje kotača na zdencu.
• 15 •
Ak se v tanjuru najde kakav smrad ili nekaj odurnoga, ne početi kričati i zderavati se na domačiju. To se s persti po skrivečki zvadi i pak hiti pod stol. A če si to prekesno primetil pa ti se najde v gupcu i na jeziku – gubec pokri z rokom i takaj po skrivečki obrni se na stran i malo pod stol i tam to po tiho pluni.
• 16 •
Isto tak če si bil preveč lakoten pa si v gubec del kipoču juhu ili nekaj drugo – nebuš to spošprical po stolu ili po ancugima susedov, a ni dobro to plunuti ni vu svoju ruku jer kam buš posle s tim? I to treba ležerno kak da ni niš bilo, plunuti pod stol i onda se malo kakti nakašlati kaj bi se gubec čim predi ohladil.
• 17 •
Smrdeče štrunfe i obojke na nogah nebuš donesel vu fi no društvo. To ti je za po doma. Za stolom ni dopuščeno pezdenje. Lepo se vdigneš i prejdeš nekam drugam v hiže i tam ga spezdiš po tiho da se pezdec ne čuje do ljudeh a nebu se ni čutil jer se bu zmešal z drugim domačim hižnim smrdočinama.
• 18 •
Ak je na stol došlo meso s koščicama, njih buš kulturno oglobal, a ne po pesje shrskal. Koščice buš lepo isto tak kulturno pridržaval v levoj ruki, a ne rashitaval okolo ili z njima okolo streljal. Posle bu ti neko od domačih donesel nekakvu posudu kam buš kosti del.
• 19 •
Celo vreme pri jelu, gerdo je videti i čuti ak negdo z čubami kak prasica cmokoče, ak mu se scejava po bradi i anjcugu, a persti su mu masni kak da je z rokom napoja mešal. Ni treba roke brisati vu stolnjak tak da se to tam vidi.
• 20 •
Tuđu žensku pri stolu ne ščipati i pod stolom s kolenima smicati ili joj z rukom oko gač prčkati.
• 21 •
Ak su tu mužikaši, onda se bu i tancalo. Pri tancu tuđu babu nesmeš preveč stiskati tak da bi to videl njezin muž, a još menje da bi se videlo kak ju s nečim “tvrdim” po malo žuglaš i na greh vlečeš.
To su najvažnejše regule kojih se treba držati jer smo mi Hrvati kulturni evropejski narod.
Evo, i sliku sam malo uredio za ove regule.
Da bi vidjeli ili preuzeli sliku, kliknite na nju i otvorit će vam se u novom prozoru. Kad vam se otvori, klikom na nju dobivate u punoj veličini
|
|
|
