´*`~.·°*¤» A tRip iNto gReEn «¤*°·.~´*`

Kažu da je najlakše započeti a najteže završiti... u mom slučaju nije tako... najteže mi je nešto započeti... lako se to završi... vrijeme i okolnosti, najčešće uz želju za završetkom, pripomognu tome i voila !! gotovo !! Jbg opet tako neka situacija gdje treba nešto započeti, treba izići na čistac sa svime u sebi... misli razjasniti... Ajoj... No jasno je ko dan... ponos... ono nešto što ti ne dopušta da pređeš preko ičega... ičega što je bitno ili nebitno ali opet... stojim na mjestu i nema pomaka... nema napretka... ničega... kolko će ponos biti prepreka mogućoj sreči?? Poznavajući sebe uvijek... ali opet ako je meni to toliko bitno, znači ponos, zašto ga zanemariti ako znam da ne činim ništa loše?!?! Hm... teško... očito je da igra veliku ulogu, to mora igrati veliku ulogu svakome ko imalo drži do sebe. Žao mi je što pod cijenu JA, zanemarujem sve ostalo... al jbg... gdje bi ja sada bila da sam zanemarivala najvažnije - sebe? Previše toga se znalo događati... za koga da se mjenjam, žalim zbog sebe i dižem ruku na sebe? Zbog ljudi za koje se ispostavilo da su mi lagali, koji su se smijali ćim bi leđa okrenula, koji su bili navodni prijatelji? Hehe... dobra... netko ko mi laže i tko ne može biti iskren, žao mi je al nije me niti vrijedan... i nije ovo sada neka suptilna poruka, niti ono jadno ostavljanje poruka preko personal message-a, pisanje suptilnog posta i sl., ovo je samo ono što je u mojoj glavi već jakoooooo dugo... dovoljno je reć da se zasigurno radi o više godina... Ovo je post za dušu... malo iskrenosti prema samoj sebi... pa zašto i ne?? Ko mi brani?? Kažu „omnia mea mecum porto“, pa tako neka i bude !! Ko me voli i može se nositi sa mnom takva kakva jesam, izvolite... a tko ne može, ne mora... ne tražim ništa osim iskrenosti... Stoga da završim tzv. Post za dušu i kažem sama sebi volim te i ne puštam te i ne dam ti da ideš preko sebe za ikoga ko te gazi !!