The Last Broadcast

Kritika koja spaja i povezuje

Nastojat ću bit kratka i sažeta ko štono je Tito bio 1974. dok je postavljao temelje reformističko-modernističkih temelja-kamenaca-amandmana SFRJ. Na osnovu moje raskošne ultramoderne i šik garderobe koja sadrži 12 haljina koje mogu majmunu o rep okačit (poradi kroničnog nedostatka ljeta u ovijem krajevim te prirodi mojeg glamuroznog posla gdje mi je glavni poso raznašat plastične gajbe prepune zahrđale željezarije do Grantanama – od milja nam nazvano muzejsko skladište – i natrag) kolegica je zaključila da sam glavni kandidat za partnerisat ju gledajuć TAJ film. Našla je crkvu di će boga molit.

Pristojna, prijazna i fina kakva jesam nisam imala rđavog srca odbit takav ljubopitljiv poziv. Jedino što se čudim jeste kako da nisam gnjiezdo napravila, snijela jaja te nahranila piliće prije nego polete koliko se gnijezdih od muke u kinodvoranskoj stolici. Krišomice (ima bolji prizvuk od kriomice) bacah očnu rožnicu na kolegicu kako bih se znala nasmijat na pravim dionicama (iako skromno mislim da sam ja daleko smješnija i komičnija djevojka od njih četiri). Ma i Kurčubić (opet o njemu) se nije tako vrpoljio pred random komisijom.

Dakle, da ostanem u Titovom duhu sedamdesetčetvrte, izjavljujem da bih sve te četiri njurojške babe stavila u prvu postavu omladinske radne akcije, dala im kramp (ovoj glavnoj sa konjskom facom), motiku (ovoj kakti penzionerki i najemancipiranijoj), grablje (onoj koja je kakti kustos i daje najistinitiju sliku i priliku što kustosi rade, što mogu sa stopostotnim autoritetom potvrdit) i lopatu (onoj koja je ostala zadnja, ma koja to ona bila). Pa ih poćerat na njive, oranice, plantaže da obrađuju zemlju, piju vodu iz plastičnog kanistra i pjevaju združene hitove Muharema Serbežovskog, Asima Brkana i Bore Drljače na sav glas.

Trebala sam ja nju vodit na Žikinu dinastiju pa da vidiš. Jedan od komentara jest ne znam zasto al kad chujem ovako nesto odmah mi dodje da naruchim mesano meso i litar litar... Pa tako nekako.

A od intelektualnijih zbivanja, trosim vid na izuzetno sitno štampano ovo, tako da ako i oćoravim neće mi biti žao.