zaposlena mama

Upravo sam sastavila spisak ljudi kojima moram kupit poklone za Božić.
Obožavam kupovat te poklončiće , ali moram priznat da mi s godinama pomalo ponestaje inspiracije.Ne bi tila nekome kupit nešto šta će kupit prašinu bezveze , a opet mrzim ono kad netko kupuje kupka , šampon , aftershave i to je to. Taj je samo ušao u dućan i potrpao u košaru prvo sreda. Sigurno nije uživao u tome da nekoga daruje .
Ja volim razmisliti dobro , pokušat se sjetit nekakve sitnice koja će onoga kome poklanjam uistinu razveseliti. Čisto da vidim iskreni osmjeh na licu kad otvori paketić. To me uistinu raduje .
Ipak najviše od svega volim poklanjati mužu i djeci. Dobro mali je malen i još to dobro ne razumi , ali se ipak obraduje kad vidi nešto novo .
S malenom je druga priča . Ona je stvarno skromna i jedanko je veseli i jedan bombončić kao naprimjer i Barbie kuća . Baš radi toga je obožavam iznenadit s nećim za što znam da bi stvarno volila imat.
A dragi muž je skroz druga priča . Njemu uporno svake godine ostavljam poklon ispod bora , a on se mene ne sjeti . Kaže da je to njemu glupo , da šta će on meni nešto kupovat , da kupim sama jer je to sve i tako iz iste kase . Ja mislim da nije upravu . Pogotovo kad kaže ne kupuj ni ti meni ništa . Onda ja njemu kažem :
"Ja tebi poklanjam i poklanjat ću , a ti se svaki put kad ja ka pizda stojim kraj tebe bez ikakvog poklona siti kakav sam ja čovik prema tebi , a kakva ti guba u tom momentu prema meni "
Jesam li u pravu?