Story Of A Witch
Treće poglavlje
Dragi dnevniče
Jedino to mi je na pameti u posljednje vrijeme je ono ime...Liraelion, jako je slično mom imenu, ali nije kao da je nadimak, predugo je da bi bilo nadimak. Legla sam na krevet i zagrlila svog medu, zatvorila sam oči i pokušala se sjetiti. Prebirala sam po svojim sjećanjima, ništa mi nije dolazilo u misli. Ležala sam tako nekih sat vremena, i onda sam se sjetila. Sestra Martha koja je vodila ovo sirotište se jednom na mene izderala tim imenom. A onda ga je povukla kao da se prepala, kao da je rekla neku psovku...kao da je to ime samo zlo! Zašto me tako nazvala? Odlučila sam ju pitati makar sam osjećala da neću dobiti izravan odgovor od nje. Izašla sam iz sobe na hladni hodnik. Na sebi sam imala crnu tanku trenerku i nije mi bilo baš toplo. Bilo je mračno, a hodnik dug... Zla slutnja me obuzela, netko ili bolje rečeno, nešto je bilo u hodniku. Okrenula sam se a nije bilo nikoga. Stala sam i naslonila se na zid. Srce mi je tuklo. I opet se čulo:
"Liraelion...Liraelion...Lirael..."
Zvučalo je tako neprirodno. Hodala sam u zid. Osjećala sam takvu hladnoću. Ponestajalo mi je zraka. Nešto će se dogoditi. Počela sam trčati duž hodnika, moji koraci su odzvanjali. Skrenula sam i zapuhana sam se naslonila na zid pored sobe sestre Marthe. Odahnula sam, uspravila se i vrisnula. Ruke su me držale zakovanu za zid. Trule, krastave ruke sa kojih je visila razderana odjeća. Vrištala sam svom snagom. Kao da su mi crpile energiju. Vrisnula sam jos jednom i sve mi se zacrnilo. Onesvijestila sam se.
Hodala sam šumom u crnoj baršunastoj gotičkoj haljini. Bila sam sređena kao da sam išla na neki bal. Vidjela sam lik neke osobe u mraku pored jednog kamenog zida. Išla sam prema tom liku lišće je šuštalo pod mojim nogama. Nisam imala kontrolu nad mojim tijelom. Bio je to visoki dečko, odjeven u dugi crni kožni kaput, crne hlače i košulju, crne čizme. Izgledao mi je kao da je ispao direkt iz "Matrixa". Nasmijala sam se. Još uvijek sam išla prema njemu. I prepoznala sam ga. Bio je to Phil. Počela sam govoriti:
"Gabriel...idemo li?"
"Naravno. Idemo. Ali ne tamo gdje ti misliš, zabava će morati početi bez nas." - tajanstveno se smješkao.
"Daj Gabriel što to izvodiš?!?! Danas je posljednja zabava pod maskama. Molim te idemo tamo."
"Liraelion daj me slušaj barem jednom, ovo je važno." - ovaj put me pogledao s nestrpljenjem.
"Zakasnit čemo, ajde." - uhvatio me za ruku.
"Ali gdje mi to idemo?!?!"
"Imaj malo strpljenja, vidjet ćeš, svi te čekaju."
Liraelion je odustala od ispitivanja, tj. ja...ma sva sam se bila zbunila. Bila sam zatočena u tijelu te djevojke i nisam imala kontrolu, samo sam se prepustila i slušala pozorno. Puno je pitanja bilo u mojoj glavi. Zašto Gabriel, ime mu je Phil. Ovo mjesto mi nikako nije bilo poznato. Mračna šuma uz nekakav zid, Phil, tj. Gabriel me držao za ruku, jako je brzo hodao. Spotakla sam se o neku granu i pala (hvala nebesima da je ova haljina bila na meni, ublažila je pad). Stao je, okrenuo se:
"Ah, oprosti, jesi li dobro?" - pitao je zabrinuto.
"Malo me lijeva ruka boli, ali ništa strašno."
"Daj mi ruku..." - i ispruži svoju.
Lijeva ruka me jako boljela pa sam mu pružila desnu.
"Ne...daj mi lijevu ruku."
Poslušala sam ga. Izvadio je nož, povukla sam ruku i vrisnula.
"Šta planiraš s tim?!?!" - isprepadano sam ga gledala.
"Neću ti ništa, pa znaš me. Molim te vjeruj mi."
Pružila sam ruku i gledala. Položio je nož na moju ruku, zatvorio je oči i rekao nešto teško razumljivo, počelo me malo peckati i bol je prošla. Na ruci sam vidjela nekakav znak.
Ali je brzo nestao.
"Idemo li sada???" - nestrpljivo je rekao.
"Aaaa-aali šta je to bilo?!?!" - stajala sam sva zbunjena.
Samo se okrenuo prema meni i rekao:
"Saznat ćeš"
Htjela sam mu nešto reči, a onda se predamnom stvorila čistina i usred nje ogromna kamena kula. Samo sam gledala u nju zapanjeno. Ušli smo kroz drvena vrata, sva su bila obrasla bršljanom. Bila su zaključana, a Gabriel je položio ruku na njih, rekao nešto i otvorila su se. Ušli smo unutra a tamo je bio samo mrak. Čula sam kako me netko zove.
"Lirael...Lirael molim te kaži nešto..."
Mrak je nestao, nalazila sam se na podu ispred onog zida gdje su me držale one ruke. Učinilo mi se nešto i na sve četiri sam počela puzati i odmakla se od tog zida. Sestra Martha me probudila, a tamo su bile i druge cure. Gledale su u mene, ništa im nije bilo jasno. Sestra Martha me isprepadano gledala. Znala je što se dogodilo. Poslala je sve druge djevojke na počinak a Leoni i Myi je rekla da me odvedu u sobu. Jedva sam se ustala. Malo mi je klimavo bilo stajati na nogama. Pomogle su mi i otišle smo do naše sobe. Legla sam u krevet. Gledale su me zabrinuto.
"Što se to s tobom događa Lirael? Ništa nam ne govoriš." - rekla je Leona.
"Cure ne brinite, postoji objašnjenje za ovo. Sada bi samo htjela spavati." - ušuškala sam se jorganom i pokušala zaspati, ali nije mi išlo. Kada su Mya i Leona zaspale odlučila sam ovo zapisati. Što mi se još neće dogoditi. Umjesto da se klupko odmotavalo, niti mojeg života su se počele zapetljavati. A onaj san o Philu, tj. Gabrielu je bio tako stvaran.
