obojimo zivot?
|
Stvarno nisam dugo nista napisao, pa cu nes nabrzaka natrkeljat, lako moguce da nece imat nekog smisla :)) to je bilo da se unaprijed ogradim..hehe..pa evo.. malo sanjarenja.. Jos je bio mrak, i mama me budi, vec je pripremila strample, koje nikad nisam volio, jer sam smatrao da to curice nose, ali bila je zima i morao sam ih obuc.. i hlace.. i majcu..Odvela me je u vrtic, gdje sam redovito prvi dolazio i tamo bi obicno zaspao sjedeci za stolom, a kad bi se probudio druga bi me djeca gledala..Gledala su me jer im je blio to zanimljivo, kako sam se ja tamo nasao prvi, i zasto spavam..No nakon sto sam se probudio, pocela je zabava:) i tete su nam planirale vrijeme, kada je bilo suncano, mogli smo se igrati vani, al kad je kisa padala, ili u ovom slucaju snijeg ostali smo unutra, i crtali nesto, ili bojali bojanke.. moja prva bojanja bila su "losa", uvijek sam prelazio zadane linije, no s vremenom su me naucili da ih nebi smio prelaziti, ako zelim da slika bude dobra...Danas kad vise nisam mali, ne prelazim linije..a mislim da bih trebao, ne nekako drasticno, ali onako malo, bas kao u vrijeme kad sam bio mali..Ne znam dal vama nekad tako dodje, da odstupate od pravila, odstupite od monotonije i zivljenja unutar odredjenih normi, mislim da bi tako bilo puno zanimljivije..kad gledam djecu, rode se tako neiskvarena, kao sto kaze jedna reklama, oni samo brinu da dobiju jest i piti i da imaju naravno ljubavi... pa i ona starija, iskreno se vesele, iskreno i tuguju..a onda kasnije? pocnu kalkulirati, biti proracunati, ne kazu ono sto misle u slucaju da im to ne odgovara..i jos mnogo toga.. sjecam se, imao sam nekih 7-8 godina, i dosli su nam gosti..nakon sto su otisli, moji su ih komentirali u negativnom kontekstu.. da im smeta ovo, da im smeta ono.. ja ih pitam, pa zasto im to niste rekli? mozda bi oni to popravili.. a odgovor je bio onaj poznati.. ti to jos ne razumijes.. nazalost, ni dan danas ne razumijem u potpunosti..zasto se stvari moraju komplicirati? kada mogu biti savrseno jednostavne..jeli to zbog tih "linija"? Naucili su me postovati starije osobe, ono bakice i dedice.. i stvarno, oni su prosli mnogo toga, i sigurno nesto izvukli iz zivota,ali onda opet znam se jako iznenaditi neugodno:( aj, sva sreca pa su takva iznenadjenja u manjini...Sto je najgore, mislim da su te linije sto smo stariji sve deblje i deblje i treba mnogo vise energije i hrabrosti ili cega vec da se ode van njih.. u jednom filmu sam vidio kak cura svako ljeto dodje na krizanje velikih cesta i stopira.. i u kojem smjeru se auto zaustavi i kamo ide, ona ide isto tam..to je malo utopisticki ali je po meni divno..i hrabro.. pa opet pitam.. dodje li vam ikad da napravite takvo sto? napustite svoj dom, ugodnu fotelju, pisanje postova na kompjutoru, redovito ispijanje kava u vama poznato vrijeme i krenete u nesto posve novo i nepoznato...barem na neko malo vrijeme.. zasad jos nemam hrabrosti za takvo sto:), doma sam.. imam rutinu, koja je kad nema faxa odprilike, kompjutor, neko pice u bircu, kasnije autoskola, navecer tv il neki film i spavanje..izmedju svih tih je zezanje sa mackom:)..a ako skupim nesto hrabrosti pa odlucim sarat zivotom malo izvan linija, naravno, pisat cu o tome:) pozdrav.. |
