Piščeva riža & battery recall da brzo promijenimo temu
 Danas ću jesti piščevu rižu. Morala sam prepisati cijeli odlomak iz Saroyanove knjige Tata, ti si lud (volim tog olinjalog sentimentalca) da bih opisala što je piščeva riža. Anara, ovaj post je samo djelomično za tebe, pravi post za tebe je onaj ispod ovog, nemoj me sad nazvati i paničariti u baka stilu: Pa kaj ti nemaš niš za jest? Neopisivo je romantično ponekad biti bez novca. Uopće se ne zezam. Na jako duge staze jako biti bez novca postane crvljivo ali ponekad. Koji haj! ”Piščeva riža bilo je sve što je moj otac našao u ostavi, hladnjaku, na policama, na kuhinjskoj vagi, u posudi, ili u nekoj vrećici od papira, uopće, sve kuhano s rižom. - Gotovo sve se može kuhati s rižom - pokušao je jednom otac objasniti majci, ali ona to nikad nije mogla shvatiti, stalno je pitala: - Može li se staviti sir u rižu? - ili: - može li se riža preliti umakom od rajčica? - ili: mladi luk. - Valja li štogod? - upita otac. - Nešto najgore što sam u životu jeo. - Još je toga dosta u tavi. - Gdje je moja čaša s mlijekom? - Ova voda je fina. Tebi je sada deset godina. - Ima li nešto slatko? - Nema ništa. - Ti nemaš baš mnogo hrane, tata, zar ne? - Imam dovoljno u kući za cijeli mjesec. I za tri, ako je potrebno. - Za nas obojicu? - Naravno. Što je hrana? Nešto da ispuniš crijeva, eto to. Sutra ću skuhati lonac graha. - A biftek? - Nema bifteka. - A kolač? - Nema kolača. - A novac? - Ne brini. Neću se ispovijedati desetogodišnjem komedijašu. - Ipak, tata, što je s novcem? - Nema novca.” Ajme koji gnjusobni sjeb. Loše sam komponirala gornji dio posta. Trebala sam prepisati cijelu knjigu da bi imalo smisla, ovako je ispalo kao neka tugaljka sirotanke gladušice i rezultiralo potresnim telefonskim pozivima i chain lettersima podrške. Ne, ne, krivo, krivo, užasno krivo. Krivo kao krv ako mu se doda i i o. Ja IMAM što za jesti. A tata iz romana je nenadjebivi kuler. Naglasak je trebao biti na romantično. E jebiga. Pa koji ste mi vi anarhisti? Uostalom, dobila sam drugi dio honorara za McKenzijev indeks iako ga još nisam dovršila, pa mogu i pokisnuti hitajući po novi Zarez na kiosk kako bi iz sentimentalno-sentimentalnih i ponešto zdravorazumsko opravdanih razloga podržala njegov opstanak. Željko Jerman nas vidi sve, ma gdje bio /ne bio. Capcarapca. Ovo sam našla na policama i u frižideru i od toga će nastajati različite varijante piščeve riže: pola boce djevičanskog maslinovog ulja suncokretovo ulje aceto balsamico vinski ocat četiri čokolade za kuhanje pola pakiranja brašna maslac od kikirikija jaje limun tuba paradajza barilla lasagne šećer u prahu (dva paketa) maslac pola gavrilovićke pola velikog ementaler sira kapari, masline, senf ajvar, shoyu sos, miso veliko pakiranje sojinih medaljona teglica sušenih gljiva suste aka fusili bucati barilla spaghetti no.5 (dva pakiranja) gallo riža hijiki alge riža sant andrea sojini špageti pola kutije dvopeka tri (?!) kutije palente vreću ječma (neću staviti upitnik iako ne kužim otkud mi to) dva velika paketa voćnih müsli pola vrećice corn flakesa nestle kakao (jedno veliko pakiranje) teglica meda konzerva paradajza velika konzerva bijelog graha smeđi šećer dvije teglice marmelade od marelica zelena leća (neotvoreno pakiranje) crvena leća (neotvoreno pakiranje) konzumov kašasti sok od paradajza dvije bočice tabasca teglica sušenih paradajza čaj podravka od jagode i vanilije, podravka zeleni čaj, cedevita naranča i cimet, cedevita šipak, kamilica od francka, women’s balance – yogi čaj, sir Winston zeleni čaj, twinings earl grey, twinings Ceylon breakfast, twinings green tea selection, whittard english breakfast sol, papar slatka crvena paprika, ljuta crvena paprika majčina dušica, origano, kocke za juhu talijanska mješavina začina, lovor đumbir, bosiljak, curry kumin, korijandar, muškatni oraščić Izgleda li kao da gladujem? Želi li se netko pozvati na večeru?  Današnji ručak: sojini šnicli u umaku od rajčice s lovorom, palenta s ementalerom i pivo. Jel sad okej? (Hm. Ovo apdejtiranje postova je malo zajebano. To jest današnji ručak ali danas je petak, to jest danas je na ovom postu sutra. Znači sutrašnji ručak koji će uskoro biti jučerašnji, ali nikada neće biti današnji. Boing.)Sad još samo moram pričekati dok mi se bude dalo pisati o battery recallu.  Jabučica  Ranjena jabučicaKhem. Dakle, prije Silbe a poslije Bukurešta zapelo mi je za oko i dušu da je jabučica počela nešto blesirati - puna baterija se predmetne u praznu dok Ljubo Ćesić Rojs izgovori ”Soja sos je skup u Makronovi, a gdje ga vi kupujete?”. Što nije ni pola sata. Dva tjedna kasnije, bateriji nije padalo na pamet ni da se pokuša puniti. Nova baterija košta otprilike kao plinski štednjak sa tri plamenika na sniženju. Puno. U svezi piščeve riže koja vlada i ostalim domenama mog života a ne samo onom hranidbenom, to je ovelika katastrofa. I ništa, bila sam hrabra, i ona je bila hrabra, i tako mi vozismo bez baterije, ovako okljaštene (što boli nju boli i mene) tri tjedna, kadli R. forvardira mail u kojem Apple obavještava svoje korisnike da je u tijeku besplatna zamjena baterija za korisnike s odgovarajućim serijskim brojevima, jer se pokazalo da su neke baterije proizvedene u Koreji neispravne (pate od tzv. Jan Palach sindroma). Nije se doduše nijedna baterija uistinu zapalila (za slobodu svih baterija) ali zlu ne trebalo, oni ipak vrše besplatnu zamjenu. I bacim ja letimični pogled na mail, provjerim serijski broj baterije i nope, nema nas tamo. Malo mi bude drago, jer nije baš zgodno imat palikuću u svojim njedrima, ali malo mi bude žao jer mi je besplatna baterija na trenutak zamahala a onda napuhala balon roze žvake u nos i isplazila pogani jezik. Nešto kasnije, zabrinuh se ne šteti li ipak jabuci što je tako koristim dok ima rupu u svome biću i surf surf slurp tragajući za uputama i komentarima slučajno kao što je susret dvaju slučajnih prolaznika nabasam na novi Appleov poziv, sasma drugih serijskih brojeva. Provjer, provjer i šta se desi: eto nas tamo - baterija je zla i želi nas uništiti. Doduše, nije ona iz korejske serije, nego iz japanske, a te su manje zle, i samo se malko pregrijavaju. I tak, eplići imaju taj neki program za automatsku zamjenu baterija (oni tebi poštom bateriju iz serije zdrava & dobra, ti njima natrag bolesnu & lošu) gdje fino piše nova bakterija će vam stići za 4-6 tjedana. Kako sam ja tad debelo već u Engleskoj, zdravi me razum natjera da upišem lijepo adresu svog novog doma - puno raznih brojki i slova iza kojih piše London. However, kad je confirmation mail stigao, ručak mi se vratio u jednjak. Tralala baš super i totalno kul, dobit ćete bateriju za tri dana. Sad ste našli bit brzi. Na ovom mjestu moram posebno naglasiti da sam, zajedno s prihvatnim pismom, dobila telefonski imenik uputa za ponašanje u domu u kojem je jedna od stavki ”Nikako ne šaljite ništa na adresu vašeg smještaja dok sami niste tamo jer vam pošiljke neće biti uručene.” I ništa, zovi Apple u London. ”Dobar dan, kaj ima pajdo”... (dvajst kuna)... ”imam jedan problem” (osamnajst kuna).... ”ja sam znate”.... uglavnom četristo kuna kasnije bila sam znatno siromašnija za kunske kože ili kraljičine glave ali bogatija za spoznaju da se ništa ne može učiniti jer je to automatski program i sad je pokrenut i mašem ti iz aviona na putu za Karibe. Ostade mi Barbara iz prethodnih postova. Barbie i ja, ko prst i nokat. Samo sam ovaj put ja glupa ko kurac a ona je pravedno u pravu. He he hi hi jel biste mogli he he znate baš je to sad nezgodno ispalo. Pa jel niste pročitali pravilnik? Pa he jesam ali znate u pitanju je samospaljivanje ..... I tak, Barbie je rekla da će reć nekoj Anki da čuva paket u kojem će biti moja baterija i sad smo Barbie i ja nula nula. Ukratko, baterija mi još nije stigla, jer ja naime još nisam tamo. |
