Web novele

srijeda, 22.07.2020.

Uzavrela krv, dio trinaesti

Jutro nakon prekida s Mirnom, probudila me ustaljena zvonjava na ulaznim vratima. Bila je to Tanja.

"Kako si joj mogao to napravit?! Jesi li svjestan da je cijelu noć plakala zbog tebe?"
"Užasno mi je žao šta je do toga došlo. Da bar mogu vratit vrijeme..."
"Ja sam mislila da si ti dobar dečko, a ti si jedan obični gad kao i svi drugi. Kako si je mogao prevarit?!"
"Dogodilo se. Da barem nije..."

Na terasi pred ulazom smo držali lonac s cvijećem i čašu vode kojom smo ga zalijevali. U žaru svađe, Tanja je uzela tu čašu i prosula vodu meni u lice.

"Ti si jedna obična svinja. A ja sam glupača pomislila da smo Mirna i ja napokon našle dečke s kojima ćemo se moć skupa družit i ić na dvostruke dejtove."

Iz te sam rečenice dobio dojam da su i Karlo i Tanja prekinuli, ali nisam je ništa pitao.

"Znaš šta, Tanja? Ja mislim da je tebi sad veća muka šta vas dvije nemate idealne dečke koje možete predstavit starcima i cijelom svijetu nego šta ti je žao Mirne, tako da ne budi licemjerna."

Nije znala kako da odgovori na ovo, pa je demonstrativno otišla. Znala je da sam u pravu.

Prošlo je više od tjedan dana da se nisam čuo ni s Mirnom ni s Karlom. U međuvremenu sam položio dva lagana predmeta. Jednom sam vidio Mirnu u menzi, ali je samo prošla pored mene kao da se ne poznajemo. Išao sam položiti i treći ispit, ali sam pao. Poslije ispita sam otišao na kavu s Anđelom.

"Sve se raspalo, ali sam barem čiste savjesti. Nikome više ništa ne dugujem. A ionako mi je trebalo neko vrijeme da budem sâm i da mi se poslože neke stvari. Zato se nisam ni s tobom puno viđao, nadam se da se ne ljutiš."
"Ne ljutim se. Možda i jest najbolje šta si prekinuo i s Mirnom i s Karlom, ti si predobar da bi vodio dvostruki život. Sad ćeš imat vremena da ti se poslože neke stvari, a možda i skužiš koga želiš od njih dvoje."
"Oni su sigurno još uvijek ljuti na mene i neće mi nikad oprostit. Garant su me već zaboravili i krenuli dalje sa životom."
"Daj ne seri, kad ti moram tako reć. Nego, šta kažeš da večeras izađemo u neki klub? Trebamo proslavit to što si pao ispit!" - rekla je kroz šalu.

Prihvatio sam njezin prijedlog i izašli smo u jedan studentski diskać. Čim smo ušli, požalio sam što smo tu došli jer sam poznavao svako drugo lice, a samo sam htio biti negdje gdje me nitko ne zna.

Tad sam u masi ljudi na podiju ugledao Bornu. Bio je s ekipom muških prijatelja od kojih sam neke i ja poznavao. I dalje zagrijan za njega, cijelu sam večer pratio što radi i s kim razgovara.

Najednom je nestao. Pretpostavio sam da je izašao vani, pa sam uskoro i ja izašao. Vidio sam ga kako sjedi sâm na obližnjem zidiću, s pićem pored sebe i cigaretom u ruci. Brojni promili u krvi dali su mi hrabrosti da mu priđem.

"Imaš cigaru?"

Izvadio je jednu i dao mi. Upalio je upaljač i pripalio je za mene.

"Šta ima? Dosadila ti muzika?"- upitao sam ga.
"Kako si pogodio?"
"Šesto čulo" - rekoh i nasmijah se.
"Šta ima s tobom? Ne viđam te puno u kafiću u zadnje vrijeme."

Laskalo mi je to što me je znao još iz kafića i što je primjetio da me nema.

"Ah, moj Borna, privatni problemi."
"Hahaha, a dakle znaš mi ime, Dario."
"Vidim da i ti znaš moje."
"Znam. Ti si Tvrtkov cimer?"
"Da. Kakav ti je on?"
"Dobar, šta ja znam. Ne znamo se tako dobro. Da ti budem iskren, ja i nisam nešto blizak s ekipom na faksu."
"Pa dobro. Nisam ni ja više."
"Zašto više?"
"Ah... Splet nesretnih okolnosti, da ne idem u detalje."
"Sve jasno."
"A imaš li curu, Borna?"
"Nemam, zašto pitaš?"
"Tako."
"Imaš li ti?"
"Nemam. Znaš, ja ti volim dečke."

Ne znam uopće kako je ta zadnja rečenica izašla iz mene, ali izašla je i povratka nije bilo.

"Ma daj?" - upitao je benignim tonom, što mi je dalo vjetar u leđa.
"Da. Mogu ti priznat nešto?"
"Reci."
"Ti si mi se dugo vremena sviđao."
"Ozbiljno?"
"Da. Stalno smo se viđali u kafiću, pa eto, svidio si mi se."
"Wow. Ovo je prvi put da mi neki dečko kaže da mu se sviđam."
"Za sve postoji prvi put."
"Istina. Cijenim to šta si rekao, ali šteta, jer mene zanimaju cure."

Taman sam se ponadao da ipak ima nade za nas dvojicu, a onda je rekao to i svijet mi se srušio. Zaglumio sam da nisam jako povrijeđen i nastavio razgovarati.

"Sve pet. Svatko ima svoj đir, poštujem."
"Ali isto si me lijepo iznenadio. Mora da ti nije bilo lako to priznat."
"Ma dobro, nije bilo ni tako teško" - slagao sam kao pas.
"Ništa, ja se sada vraćam unutra. Uživaj."

Pri odlasku me potapšao po ramenu, a ja sam ostao tamo stajati.

Na prvu sam mislio da ću se odmah tamo rasplakati, ali mješavina ponosa na samoga sebe i olakšanja što sam to napokon izbacio iz sebe nadvladali su tugu.

nastavlja se...

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv